Preko pola: Zemlja košarke

Za SK pišu 31. okt 202213:531 komentar
košarkaši Partizana
Srdjan Stevanovic/Euroleague Basketball via Getty Images

Poslednji put kada je Srbija imala dva predstavnika u najvećem košarkaškom takmičenju van NBA lige bila je sezona 2013/2014. Tribine utakmica Evrolige punili su kako navijači Crvene Zvezde tako i navijači Partizana. Prošlo je devet dugih godina uspona i padova (pogotovu u slučaju Partizana) u kojima je Srbija imala samo jednog ili čak nijednog predstavnika u Evroligi.

Preko pola

Imajući to u vidu, ove sezone naša zemlja je ponovo dočekala da u petom kolu ovog elitnog takmičenja “Beogradska arena” prepuna “grobara” i “Pionir” prepun “delija” slave pobede Partizana i Zvezde. Gledajući te dve utakmice, samim tim neizbežno i emociju i energiju navijača koja je u bezbroj navrata nosila igrače i Zvezde i Partizana, u trenutku mi je postalo jasno da Nikola Jokić ipak nije bio sasvim u pravu – volimo da pobeđujemo, ali još više volimo sport i košarku.

Elem, prošle nedelje gotovo 25.000 je imalo priliku da uživo gleda košarku u Beogradu. Koliko li se tu klinaca zaljubilo u košarkašku loptu gledajući Pantera kako ne može da promaši, ili Vildosu kako pleše košarkaški tango; koliko roditelja će odlučiti da upiše decu na ovaj sport; ili koliko li se uopšte ljubavi prema košarci rađa baš ove sezone. Smatram da su ovo neosporivo važnije stavke od toga da li neko igra sa većom, ili manjom ulogom domaćih igrača, kao i da li su navijači Partizana imali bolje navijanje, ili pak navijači Zvezde. Trivijalnosti na stranu, kao zemlja košarke – za koju barem pretendujemo da jesmo – trebalo bi da budemo izuzetno srećni i ponosni što je Beograd opet prestonica evropske košarke. U tom smislu, treba kolektivno da podržavamo naše dve najbolje ekipe u njihovom naporu da nastave da igraju Evroligu i u budućnosti.

Što se samih utakmica tiče, Partizan je dočekao izuzetno neugodnu ekipu Žalgirisa, koja je pre samo nekoliko kola pobedila ekipu Virtusa, pa potom i Barselonu. Tim Željka Obradovića je nošen energijom sa tribina uspeo da preživi nalete i pritiske Litvanaca krajem treće i početkom četvrte četvrtine i izvojeva pobedu u ovom izuzetno bitnom meču. U tome su najviše pomogli Panter koji je odigrao, za sada makar, najbolju partiju ove sezone, i Lesor koji je 37 minuta skakao, napadao, grizao i išao na svaku loptu. Na stranu impresivno izdanje Partizana, jasno se vidi da timu nedostaje još jedan centar koji može da igra na najvišem nivou, zato što je nemoguće očekivati od Lesora da nastavi ovim tempom da igra toliko minuta sa toliko energije. S druge strane, Madar je odigrao 23 minuta i deluje kao da će se njegov doprinos i uloga samo dodatno pojačavati u nastavku sezone.

Luka Vildosa
Srdjan Stevanovic/Euroleague Basketball via Getty Images

Na drugoj strani grada, u izuzetno važnoj utakmici protiv Bajerna, navijači Crvene Zvezde su imali radosnu priliku da prvi put gledaju bekovski tandem koji bi trebalo da ovaj tim nose do kraja sezone, ukoliko ne bude povreda (čuvaj se, Nemanja!). Lucidni Argentinac Luka Vildosa uspeo je da kupi navijače brže nego što je to bilo koji stranac do sad učinio. Jedva da je raspakovao kofere, a već je krenuo da deli asistencije, šutira nerezonske trojke u tranziciji (ali, nekako u dobrom smislu) i da unosi neverovatnu energiju i kreativnost timu kome je baš to i falilo.
Nemanja Nedović je odigrao prvu zvaničnu utakmicu za klub u kome je stasao nakon deset dugih godina. Izuzetno kreativan i napadački orijentisan bek naše reprezentacije doneo je dodatnu širinu i lepršavost Zvezdinoj igri. Pogodio je tri trojke i obeležio svoj povratak na parket prvom Zvezdinom evroligaškom pobedom ove sezone. Jasno je da će Vildosa i Nedović biti nosioci ove ekipe dok je na treneru Jovanoviću da se odlučuje između Ivanovića i Markovića (protiv Bajerna to je bio Marković).

Matija Pavićević je pisac, odrastao je u Beogradu, ali je dobar deo života proveo u inostranstvu. Do sada je objavio dva romana – „Jutarnji bluz“ i „Blede plave oči“. Veliki je ljubitelj košarke.

S druge strane, u prvom poluvremenu utakmice protiv Bajerna, bilo je evidentno da Zvezda ima ozbiljan problem sa ustaljivanjem konkretne rotacije u ostatku spoljne linije. Podela minuta Holanda, Lazića i Lazarevića je nešto što treba ispratiti u narednim utakmicama jer nije uobičajno da svih 12 igrača uđe na teren i to u prvom poluvremenu. Međutim, u drugom poluvremenu rotacija se ipak značajno iskristalisa, a lopta se, pak mudro, stavila u ruke gorepomenutih bekova kreatora, što je izuzetno doprinelo značajnoj pobedi.

Igrom slučaja, u centarskoj liniji, povreda Mitrovića je pogurala Petruševa na poziciju pet, gde se vidno osećao udobnije i značajno više doprineo ekipi nego sa pozicije četiri, u kojoj se zatekao ove sezone. Imajući to u vidu, čini se da ostaje rupa od desetak minuta u kojoj bi trebalo da se kvalitetno odmeni Bentil. U tom slučaju, trener Vlada će morati da se odlučuje između vraćanja Dalibora Ilića u program, ili pomeranja Lazarevića na poziciju četiri.

Evroliga nikada nije bila jača. Svaka utakmica je izuzetno zahtevna i nijedna nije unapred pobeđena. Sezona je duga i treba verovati u naše timove i bodriti ih na njihovom evroligaškom putu. Treba biti skroman, zahvalan i srećan što smo opet tu gde nam je i mesto – na najvećem nivou, i to u Beogradu. Treba da nam je drago što svaki trener preostalih šesnaest ekipa počinje lagano da se preznojava kada vidi u rasporedu let za aerodrom “Nikola Tesla”.

Komentari

Vaš komentar