“NBA akcija nazvana po meni, Marko može kao Jokić“

ABA League 9. feb. 202113:171 komentar
Podeli:
Dejan Milojević
KK Mega Soccerbet /Ivica Veselinov

Dejan Milojević je pre dvedsetak dana stigao na klupu Budućnosti, a u intervjuu za klupski sajt govorio je o igračkim počecima, vremenu provedenom u Podgorici kao košarkaš, saradnji sa crnogorskim košarkašima, planovima vezanim za odlazak u NBA ligu…

Milojević je pažnju na sebe skrenuo još kao klinac u dresu Beovuka kada je na jednoj utakmici ubacio 131 poena. Naslov je glasio “Srpski Barkli”, koji je na pravi način opisivao konstituciju, građu i stil igre Dejana Milojevića koji je bio dečko koji obećava Na pitanje da prokomentariše pomenuti rekord i utakmicu, Milojević je rekao:

U pitanju je bila greška, s obzirom da sam ubacio 141 poen, rekao je Milojević, nasmejao se i nastavio: Igrali smo protiv OKK Beograda, a ideja je bila da se obori rekord. Znali smo da je rekord Zorana Radovića bio 130 i nešto poena za mlađe kategorije. Svi su igrali za mene, čitav moj tim, kako bih oborio rekord i u tome sam uspeo. Međutim ima dražih košgeterskih učinaka, koje sam imao kao klinac. U potpuno regularnoj utakmici sam dao 100 poena, 90 i nešto ekipi u kojoj su igrali igrači koji su posle imali lepu karijeru, kao što su Dragan Dojčin, Pera Božić, Nenad Đorić. Ekipa OKK Beograda kojoj sam dao te silne poene je bila baš slaba, a moja ekipa je bila dobra, iznjedrila je nekoliko jako dobrih igrača. U kadetskom finalu, kada smo postali prvaci Srbije, dao sam 55 poena Partizanu koji je imao jako dobru generaciju, a imao sam i 20 skokokova. Tada su me prozvali “srpski Barkli”, rekao je Milojević.

Dejan Milojević je visok 199 centimetra, pa je bilo malo čudno, da je za njega izabrana pozicija krilnog centra.

U principu igrao sam četvorku u mlađim kategorijama, međutim kako sam stasao za seniorsku košarku, procenjeno je da ne mogu sa ovom visinom da igram četvorku i da bi trebalo da igram na poziciji tri. Igrao sam trojku, nije to bilo loše, ali realno, to nije moja pozicija. Mene je FMP potpisao kao trojku, trebali smo da idemo na neki turnir u Bugarsku. Tamo na tom turniru su se povredili neki visoki igrači i ja sam dobio priliku. Pokojni Aco Petrović, čovek kojem sam izuzteno zahvalan za sve što je uradio za mene me pustio da igram na poziciji četiri. Odigrao sam sjajne dve, tri utakmice i više nikad nisam prestao da igram na poziciji krilnog centra.

Nakon dve godine u FMP Železniku, Milojević je stigao u Budućnost. Bio je deo jednog od najboljih timova u istoriiji kluba iz Podgorice. Sastav su činili Tomašević, Rakočević, Topić, Obradović, Kuzmanović, Brkić, Vukčević… Sa ekipom Budućnosti je osvojio duplu krunu, a sa reprezentacijom zlato na Evropskom prvenstvu u Turskoj.

Ta ekipa Budućnosti je sigurno najkvalitetnija ekipa u kojoj sam ja ikada igrao, ne računajući reprezentaciju, koja je posebna priča. Ako pričamo o svim ekipama u kojima sam igrao: Budućnost, Partizan, Valensija, Galatasaraj, ta ekipa iz moje prve sezone u Podgorici, Budućnost je imala neverovatno jaku ekipu, i ja sam uživao. Kao klinac sam bio deo te ekipe, imao sam svoju ulogu. Naravno nisam bio lider, bilo je igrača koji su kvalitetniji od mene, ali sam mnogo naučio te sezone i stasao sam, naučio sam da osvajam trofeje. Uživao sam u radu i sa Miroslavom Mutom Nikolićem, a kasnije sa Bogdanom Tanjevićem. Stvarno jedna predivna sezona, tri trofeja. Najlepša moguća sećanja me vežu za taj period, a drago mi je što sam i danas prijatelj sa mnogima iz te ekipe.”

Odlaskom većine pobrojanih igrača, Budućnost je i dalje imala odličan roster, ali ste jednom naglasili da se ne sećate sa zadovoljstvo sezone 2001/2002?

Jeste, imao sam mnogo povreda, čitave te sezone sam se mučio sa formom, igrao sam loše i stvarno je to sezona za zaborav. Te godine smo izgubili titulu od Partizana. Svašta se skupilo, bilo je i objektivnih razloga, Budućnost je te sezone počela da igra Jadransku ligu, kao jedan od osnivača lige i mi smo igrali na tri takmičenja. Mislim da ni jedna ekipa nije spremna da igra tri takmičenja, na visokom nivou. To su bila non stop putovanja, bez treninga, a ja sam čovek koji voli da trenira. Došle su povrede i praktično nemaš kad treningu da se vratiš, kad se non stop putuje i igra. Bila su tu razna putovanja, u jednom trenutku je to bilo Rijeka, pa Moskva, pa Leskovac, znači u pet dana sa kraja na kraj Evrope. Svaka ta loša sezona u mom životu i igrački i trenerski me očvrsnula i dosta naučila. Mnogo više sam naučio u životu iz loših situacija nego iz dobrih.

Sezona 2003/04 je bila najbolja sezona Dejana Milojevića u dresu Budućnosti. Protiv Lovćena je u ABA ligi postavio rekord kada je u pitanju indeks uspešnosti – 59. U pomenutom meču, MIlojević je ubacio 35 poena, uz 18 skokova, 4 asistencije, 4 blokade, 2 ukradene lopte.

Te sezone Dejan Milojević je bio MVP ABA lige. To priznanje je bilo prvo od tri vezana. Niko to nije uradio, ni pre, ni posle Dejana Milojevića.

Iskreno, pomenuta priznanja mi znače kao potvrda svega dobrog što sam radio. Ne želim da glumim neku lažnu skromnost, ali stvarno nikada to nisam jurio. Uvek sam bio timski igrač i davao sve za tim, a ta individualna priznanja su dolazila kao nagrada.”

U Partizanu, Dejan Milojević je imao priliku da sarađuje sa jednim od najboljih trenera sa ovih prostora Duškom Vujoševićem.

Učio sam od svih trenera sa kojim sam sarađivao. Dule je sjajan trener i moj prijatelj. Imao sam sreću da sarađujem sa mnogo trenera i od svakoga sam nešto video, nešto naučio, jer sam uvek želio da shvatim filozofiju i ideju koju neki trener ima, koji pristup ima. Sada kao trener sam sklopio svoju filozofiju koja se u nekim stvarima poklapa sa nekim od mojih trenera, a sa nekima ne. Svi imamo neko svoje viđenje košarke.”

Nakon Partizana i velikih uspeha, usledilo je prelazak u Valensiju.

Valensija nije tada igrala Evroligu, CSKA je igrao, međutim meni se svidela ambicija kluba, jer tada Valensija nije bila ovako uspešna kao danas. U trenutku kad sam došao u klub, Valensija nije igrala ni jedno evropsko takmičenje. Imao sam neki lični izazov, gde smo iduće sezone odmah ušli u ULEB kup. Tamo je bio i Vule Avdalović. Svi su bili iznenađeni, jer su očekivali da odem u neku evroligašku ekipu u tom trenutku, međutim ja sam našao neki lični izazov i izabrao sam upravo Valensiju”.

Nakon Španije, usledila je selidba u Tursku, tačnije rečeno u Galatasaraj. Posle pomenute sezone usledila je odluka da Dejan Milojević završi karijeru.

U tom trenutku sam imao ponudu da još dve godine ostanem u Galatasaraju. Verovatno bih još mogao da igram u Galatasaraju, jer je način treninga bio lakši, za čoveka od 32 godine, koliko sam tada imao. To nije puno godina, rano sam prestao da igram. Odlučio sam da se vratim zbog porodice u Beograd, tačnije u Partizan. Odradio sam kompletne pripreme i vidio sam da telo jednostavno ne može da izdrži te napore koje su potrebne za igranje Evrolige i na dva fronta, na nivou koji ja želim. Mogao sam da se provlačim, međutim to nikad nisam želeo. Zvao sam Duleta, sećam se to je bio 1. septembar i rekao – “bolje da se povučem sada dok možeš da dovedeš nekoga, nego da ti oko Nove godine kažem e dosta je”. Tako da sam se povukao na vreme. Partizan je te godine, umesto mene doveo Lorensa Robertsa i imali su najbolju sezonu, otišli su na finalni turnir Evrologe. Ja u šali, često kažem da sam odlaskom u penziju pomogao Partizanu da ostvari pravi podvig”.

Dejan Milojević nije mogao dugo bez košarke. Posle godinu dana odmora, našao se u novoj ulozi, ali ne kao trener, već kao generalni menadžer Mege.

Dejan Milojević
KK Mega /Ivica Veselinov

Jeste. Miško Ražnatović je zaslužan za to. Nisam imao planove da radim nešto u košarci. Međutim, on me zvao, to ponudio i ja sam prihvatio. Mega je bila potpuno drugačiji klub tada nego ovo što vidite danas. Počele su tada da rastu ambicije, te godine je doveden Vlada Vukoičić koji je sjajan trener, Vasa Micić koji je tada bio šesnaestogodišnjak. On je bio naše prvo dete, kojeg smo baš mladog doveli i gurnuli ga rano u vatru. Sa 16 godina je igrao prvu ligu, jer je Mega tada nastupala samo u Košarkaškoj ligi Srbije, nije još igrala ABA ligu. Sledeće dve godine sam bio generalni menadžer, ali sam već posle par meseci video da se meni taj posao ne sviđa. U dogovoru sa Miškom sam napravio neku kombinaciju da sam u stvari bio pomoćni trener koji je i generalni menadžer. Tako da sam bio Vladi Vukoičiću pomoćni trener, a imao sam i titulu generalnog menadžera. To je tada bila jedna vrlo čudna funkcija, trajala je dve sezone dok nisam dobio šansu da budem prvi trener.”, rekao je Milojević i nastavio:

Nekada u životu morate da budete na pravom mestu u pravom trenutku. Vlada je prešao u Crvenu zvezdu, a ja sam uplovio u trenerske vode”.

Za osam godina na klupi Mege, pod komandom Dejana Milojevića, 11 igrača je izabrano na NBA draftu, a dvojica su završila u NBA ligi, a da nisu izabranici na draftu (Boban Marjanović i Adam Mokoka).

Mnogo sam ponosan na taj podatak. Da mi je to neko rekao kada sam počinjao 2012. godine ne bih mu verovao. Kako su se stvari odvijale, prvo ta prva sezona gde dolazi Boban Marjanović, koji u tom trenutku dobija otkaz u četiri kluba za redom. On je bio u CSKA, pa u Žalgirisu, pa u Nižnji Novgorodu, pa u Radničkom iz Kragujevca. Možete zamisliti kad je Bobi završio u KLS u Megi, u kakvom je prvestveno psihološkom stanju bio. Uživao sam u radu sa njim. Te godina nam je došao Jokić sa nepunih 18 godina, sklopila se jedna lepa ekipa. Uz ove starije Novicu Veličkovića, Čakića, i naravno jako talentovane klince Vasu, Dangubića…Ima tu nekoliko klinaca koje volim i mogao bi da ih pomenem, da kažem da sam svima koji su igrali u toj ekipi jako zahvalan, jer oni su digli Megu na viši nivo. Jer Mega kad je ušla u ABA ligu, i Mega bez ABA lige nije ista ekipa. Mi smo ulaskom u ABA ligu otišli na viši nivo i onda smo dali šansu tim klincima. Drago mi je što ulaskom u ABA ligu nismo promenili pravac. Nije se odustalo od koncepcije i uspeli smo da budemo jako jako konkurentni u ABA ligi svih tih godina.

Nikola Jokić
Michael Reaves/Getty Images

Veza između Nikole Jokića i Dejana Milojevića je neraskidiva. Svaki novinar iz SAD kad piše tekst o njemu pomene Dejana Milojevića kao glavnog krivca za njegov uspeh, kad ljudi pričaju sa Milojevićem obavezno pitanje je, kako je išao njegov razvoj.

Ponosan sam na sve što Nikola radi u NBA ligi. Ni sa njim nisam imao odnos trener-igrač već je to bio više jedan drugarski odnos. Drago mi je da sam bio deo njegovor razvoja i želim mu sve najbolje u karijeri.”

Kada se pogledaju igrači Mege koji su draftovani, i koji sa uspeehom igraju u NBA ligi, Jokić, Zubac, Marjanović, Bitadze, od iduće sezone i Marko Simonović, sve mahom centri. Da li je u pitanju slučajnost?

Pa ja mislim da se više pogodilo tako. Da ako pričamo o idividualnom radu, specijalnost mi je rad sa centrima, ali znam da radim i sa bekovima. I oni su draftovani. U Megi se podjednako dobro radilo i sa visokim igračima, a i sa bekovima. Mada, mnogo je teže beku iz Evrope da ode u NBA, nego centru”.

Dejan Milojević je kao trener pobornik ideje da svaka ekipa može da igra na visokom nivou i sa mladim igračima u rosteru.

Tako je. Dule Vujošević je u Partizanu pravio jako dobre rezultate sa klinicima, a ja takođe verujem da je to moguće. Ne može se imati čitav tim mladih igrača, ali ima onih za koje smatram da im treba dati šansu. Naravno ako je zaslužena, ne treba mlade igrače gurati na silu, jer ako dobiju nešto što im ne pripada to nije dobro za njihov razvoj. Sve što mladi igrač dobije od trenera, treba da zasluži.”

KK FMP
KK FMP

Crnogorski reprezentativac Marko Simonović, poslednji je košarkaš koji je izabran iz Mege u NBA. Interesantno da je sa skoro slične pozicije biran kao i Nikola Jokić, a da ga je birao upravo čovek koji je birao i Jokića, Arturas Karnišovas. Koincidencija, ili?

Karnišovas je pokazao da mu se prethodni pik na draftu višestruko isplatio, tako da se nadam da će biti i sa Markom. Mislim da je Marko sjajan igrač i sjajan momak, a bilo mi je zadovoljstvo što sam radio sa njim i što sam učestvovao u njegovom napretku, jer je stvarno postao ozbiljan igrač i verujem da će mnogo pružiti kako u NBA ligi, tako i u reprezentaciji Crne Gore“.

Da li je tačno da je legendarni trener NBA lige Majk D’Antoni u svom sistemu igre imao akciju koju je nazvao po tebi?

Jeste, rekao je uz osmeh Dejan Milojević i nastavio: Bio sam nekoliko godina u NBA letnoj ligi, bio sam u Hjustonu, San Antoniju, Atlanti. Bilo je raznih razmena mišljenja, svidela mu se neka ideja i rekao mi je će tu jednu akciju nazvati po mom imenu.”

Komentari

Vaš komentar