Top 10: Kića, Mirza, Spanulis, Kukoč, Ljulj, Mekadu…

Euroleague 27. mar. 201714:18 > 14:36
Podeli:
Getty Image/Doug Pensinger

Novinar Vladimir Stanković u svom tekstu za sajt Evrolige izdvojio je desetoricu košarkaša koji su bili najhladniji i najefektniji u neizvesnim završnicama u istoriji elitnog evropskog takmičenja.

Stanković navodi da brojke ne znače i redosled, kao i da svi navedeni zaslužuju da se nađu na prvom mestu.

10. Dragan Kićanović (1953)

Rođeni pobednik, igrač koji je saigrače činio boljima. Sedamdesetih je sa Draženom Dalipagićem činio sjajan tandem u Partizanu i reprezentaciji Jugoslavije. Dvaput je odabran za najboljeg igrača Evrope, 1975. na Evrobasketu dao je odlučujući koš u meču sa SSSR, ali njegovo prisustvo na terenu bilo je skoro uvek odlučujuće.

https://youtube.com/watch?v=rXwFBXYNVT8

9. Huan Antonio San Epifanio (1959)

Epi je bio prirodni napadač za izuzetnim šuterskim sposobnostima koji je mogao da pogodi koš sa bilo koje tačke na terenu. Osvojio je 22 klupska trofeja, bio je šuter koji je uživao puno poverenje trenera. Kada je 1984. godine uvedena trojka, njegov zglob još više je bio na ceni. Strategija u ključnim trenucima bila je jednostava – daj loptu Epiju i čekaj njegov šut.

8. Mirza Delibašić (1954-2001)

Posedovao je natprirodni talenat. Sa njime je Bosna za sedam godina od drugoligaša u Jugoslaviji postala evropski šampion 1979. godine, i to pobedom nad petostrukim prvakom Varezeom. Bez Delibašića, koji je dao 30 poenal to ne bi bilo moguće. Sa reprezentacijom je osvojio osam medalja, od toga četiri zlata – dva na evropskim prvenstvima i po jedno svetsko i olimpijsko.

7. Serhio Ljulj (1987)

Istinski gospodar poslednjeg šuta. U svakoj neizvesnoj utakmici Reala svaki gledalac može da bude trener jer akcija je uvek ista – daj loptu Ljulju. Duga je lista njegovih pogodaka u poslednjim sekundama titula vrednih, kao nedavno u Kupu kralja. Brz, eksplozivan, Ljulj je plejmejker po poziciji, ali više se ponaša kao šuter. Njegov uticaj stalno raste.

6. Bob Mekadu (1951)

Nekoliko je igrača koji su osvojili trofeje u NCAA i u Evroligi, npr. Jiri Zidek i Tajus Edni, ali ne sećam se ikoga da je uradio ono što je pošlo za rukom Bobu Mekaduu – osvojio je prvo NBA, pa Evroligu. Ima nekoliko obrnutih slučajeva (Kukoč, Đinobili, Tabak), a Mekadu je posle dve titule sa Lejkersima (1982, 1985) došao u Olimpiju iz Milana 1986, sa skoro 35 godina. Te sezone osvojio je titulu, uz 21 poen u finalu, a naredne godine Milan je odbranio titulu u prvom fajnal-foru u modernom dobu. Mekadu je dao 39 poena u polufinalu, što je i dalje rekord u F4 utakmicama, a njegovih 64 poena tog vikenda najviše je u istoriji za osvajača titule.

5. Tal Brodi (1943)

Obično se u Izraelu kaže da se tamošnja košarka deli na vreme pre i na vreme posle njega. Brodi je istorisjska figura u izraelskom sportu. Nema sumnje da su bolji igrači nosili dres Makabija, ali Brodi je bio prvo veliko pojačanje kluba 1966. godine i, kao takav, ključ za ambicije Makabija. Posle titule prvaka Evrope 1977. godine, izgovorio je reči koje u Izraelu nikada neće biti zaboravljene: “Na mapi smo i tu ćemo ostati“.

4. Sergej Belov (1944-2013)

Rođeni vođa, šampion i džentlmen na terenu i van njega. Kada je FIBA organizovala anketu 1991. godine sa ciljem da se utvrdi najbolji igrač svih vremena, Belov je pobedio. Godine 1969. podigao je prvi od dva trofeja namenjena evropskom prvaku – u nezaboravnoj utakmici CSKA je dobio Real 103:93 posle dva produžetka, a Belov je igrao 50 minuta i imao 19 poena i 10 skokova. Dve godine kasnije pao je i Vareze u finalu, a on je dao 24 poena. Sa SSSR je osvojio 18 medalja i bio je čovek za poslednji šut kad god je igrao.

3. Toni Kukoč (1968)

Leta 1985. dve godine pošto je počeo da se bavi košarkom, Kukoč je sa kadetskom reprezentacijom Jugoslavije osvojio prvo zlato. Posle je to ponovio kao junior, a 1987. uzeo je prvu medalju kao senior, bronzu na Evrobasketu. Istog leta je vodio juniore do zlata na SP, a u pobedi nad SAD 110:95 dao je 37 poena, uz šut za tri 11-12! Ostalo je istorija. Trostruki je evropski prvak sa Jugoplastikom, trostruki F4 MVP. Osvojio je pet medalja sa Jugoslavijom, tri sa Hrvatskom, a sa Čikagom je bio trostruki NBA prvak. Pravi šampion.

https://youtube.com/watch?v=ezxjIX0GpIo

2. Dimitris Dijamantidis (1980)

Za mnoge broj 13 znači lošu sreću. Dimitris Dijamantidis nije verovao u to, prihvatio je taj broj na dresu i sa njime se vinuo u visine u karijeri koja je trajala od 1999. do 2016. godine. Ne može se reći da li je bio bolji odbrambeni igrač (šest puta najbolji defanzivac EL), dodavač (prvi u El dvaput) ili lider Panatinaikosa sa kojim je triput bio prvak Evrolige. I dalje vladar po broju asistencija i ukradenih lopti u EL. Pametan, borac, sjajan šuter, a iznad svega veliki lider. Najbolje godine Panatinaikosa podudarile su se sa Dijamantidisovom karijerom, to sve govori. Evroliga nije ista bez njega.

1. Vasilis Spanulis (1982)

Spanulis je drugi trostruki F4 MVP, posle Kukoča, ali jedini igrač koji je istovremeno triput osvojio i titulu. Nadareni plejmejker, istaknuti vođa i nenadmašiv strelac, spolja i unutra, Spanulis je izvor poverenja trenera i saigrača. Malo je timova zavisilo od jednog igrača kao Olimpijakos od Spanulisa. Najekstremniji primer toga jeste finale Evrolige 2013. sa Realom. Spanulis u prvom poluvremenu nije dao koš, njegov tim bio je na -17, ali je meč završio sa 22 poena i 5 asistencija (5-9 za tri) za drugi uzastopni trofej Olimpijakosa.

Mnogo je još vrhunskih evropskih košarkaša – koga biste dodali navedenoj listi?