Koja je trenerska filozofija Saše Obradovića?

Euroleague 11. jun 202013:11 > 13:15
KK Crvena zvezda mt:s

“Najviše insistiram na tome da moji timovi budu agresivni na lopti i na prvim pasovima, da dođe do destrukcije igre protivnika i da na svaki mogući način smanjimo broj poena rivala“. Na taj način je Saša Obradović, novi trener Crvene zvezde, počeo opis svoje košarkaške filozofije.

Bilo je to u intervjuu koji je dao krajem 2016. godine kao trener Lokomotive Kubanj. U Krasnodaru je ostao dve godine i ostvarivao je zapažene rezultate, a potom je vodio Monako pre nego što je potpisao za crveno-bele.

“Želim da moji timovi ne dozvoljavaju veliki broj poena iz kontri ili ofanzivnih skokova suparnika – svi timovi koji to ne dopuste imaju više samopouzdanja, pa je zato to moja baza i nešto što naglašavam pred svaku utakmicu“, nastavio je Obradović, a potom prešao na drugu stranu terena:

“U napadu nastojim da igram brzo, sa mnogo kretnji bez lopte – volim košarku sa dva driblinga, mada nekada zbog individualnog kvaliteta igrača moram da prihvatim i tri-četiri. Takođe, insistiram na tome da tim u svakom trenutku ima svest protiv koga igra, pa da se napadne određeni igrač ili taktika protivničkog trenera. S obzirom na to da je ‘agresivnost‘ glavna reč u mojoj filozofiji, poklonik sam velike rotacije jer u manjoj rotaciji igrači ne bi mogli da ispune ono što se traži od njih“.

Povezano

 U skladu sa time, igrači Zvezde mogu da očekuju žestoke treninge.

“Svaki trening je kombinacija poboljšanja kapaciteta svog tima i pripreme za sledeće mečeve. Moji treninzi su kraći, ali visoki po intenzitetu, približno mom modelu igre. Dan pred utakmicu isto tako radim, stava sam da igrač treba da stvori dobre radne navike i da je fokusiran, a ne da se ‘razvlači‘. To igrači znaju vrlo dobro i ponašaju se u skladu sa time, a i ja biram košarkaše sa izraženom radnom etikom, prave profesionalce koji bi hteli da igraju i uprkos malim povredama i da se tako žrtvuju za rezultat“, istakao je tada Obradović i dodao:

“Najveće trenersko pitanje jeste kako zadržati visoke kriterijume, a ne ‘sagoreti‘ igrača. Ja važim za zahtevnog trenera i agresivnog u želji da se zadato ispunjava na dnevnom nivou. Nekada to nije lako, nije lako ni psihički. Odnos sa igračem treba da bude dobar, ali ne i prijateljski, ipak sam ja nekome šef i treba i da uđem u konflikt kada je to potrebno, tako da određena distanca mora da postoji. Sa druge strane, trener mora da ima i razumevanja za igrača, da mu se pruži podrška i da se pokaže linija ljudskosti. Sada mi je 12. godina kao treneru i mislim da sam u tom smeru napredovao. Letos sam mnogo razmišljao o takvim situacijama, počeo sam manje da gestikuliram i da kvalitetnije razgovaram s igračima, ali moji zahtevi su i dalje visoki“.

Upravo se u pogledu poslednje rečenice Obradović najviše promenio u proteklom periodu, ali i dalje važi za strogog i temperamentnog trenera. Pre Lokomotive, četiri sezone vodio je Albu, zatim Donjeck, Turov, Kijev i Keln.