SK ANALIZA: Kako izbeći euforiju?

FIBA Champions league 7. sep 201523:08 > 23:09

Evropsko prvenstvo je počelo da bolje ne može. Svi koji su
pratili pripremni period videli su da momci, koji su prošle godine osvojili
srebrnu medalju na Svetskom šampionatu i dalje imaju hemiju, energiju i snagu
da nastave dalje. Kult reprezentacije je vraćen. Tuga momaka koji nisu uspeli
da budu na spisku i bol Saleta Đorđevića, dok saopštava momcima da neće ići na
Evropsko prvenstvo, dovoljno govore o tome. Ako neko zna šta je kult
reprezentacije to je Sale Đorđević. Voljom žreba stigli smo u, kako se to
popularno kaže, “grupu smrti”. Španija, Italija, Turska, Nemačka, kao domaćin
grupe u Berlinu i autsajder Island. Pomenuti Island, naš naredni rival, koji je
prvi put na EP propisno je namučio Nemce i Italijane. Nadamo se da neće i nas.
A mi kao mi. Euforični smo bili već posle pripremnog perioda. Ajde, molim te,
pa ko nama može da izađe na crtu. Sve ćemo da ih počistimo sa parketa, moglo se
često čuti pre početka šampionata. Kakva Španija, kakva Italija, kakva Turska,
kakav Novicki, kakvi bakrači. Sve ćemo da ih pobedimo. To je euforija.

“Molim vas, samo bez euforije”, poručio je Sale Đorđević i
nastavio: “Idemo od utakmice do utakmice, a svaka je kao finale. Hladna glava i
vruće srce, to su naši aduti. U svaki meč ulazimo sa ciljem da stignemo do
pobede. Ako nas neko ubedi da je bolji, zna se, pružićemo mu ruku.”

Krenuo je šampionat. Teže nije moglo. Prvi rival Španija,
selekcija, koja je prepisala recept stare Jugoslavije i postala košarkaša
velesila. Drugi, Nemačka. Domaćin grupe u Berlinu sa Dirkom Novickim na čelu.
Španija je pobeđena sa 80:70, Nemačka, uz malo sreće, sa 68:66. Sreća prati
hrabre i pametne. Mi smo u duelu sa Nemcima bili i hrabri i pametni i imali smo
Nemanju Bjelicu da dogovor sa klupe, na maestračan način, sprovede u delo.

Nema mesta euforiji. Slažemo se sa Saletom Đorđevićem.
Ostalo je još mnogo iskušenja na putu ka cilju, a to je finale, a to je plasman
na Olimpijske igre. Prvi naredni rival je Island, a zatim slede dueli sa
Turskom i Italijom. Svaki meč je kao finale i tako treba ići do cilja, kojeg
nismo zacrtali mi, nego Đorđević i njegovi momci. Naravno, mi bi se iz dubine
duše radovali kada bi se to desilo.

Na pravom smo putu. Nekada smo sa ponosom izgovarali da smo
zemlja košarke. Jako smo blizu da se vratimo na te staze. Tačnije rečeno već
smo stigli do toga. Naše košarkašice su šampioni Evrope, a košarkaši
vicešampioni sveta. EP je tek počeo. Pali su Španija i Nemačka. Idemo dalje.
Dve utakmice i dve velike pobede bili su dovoljni da ljubitelji košarke u
Srbiji već počnu da maštaju o dočeku zlatnih košarkaša. Slažemo se, još jednom,
sa Đorđevićem, nema mesta euforiji.

Ali, kako pobeći od nje! Idemo momci do kraja!

Author: Svetozar Janičić