Olimpijske igre u Rio de Žaneiru biće upamćene kao poslednje reprezentativne akcije nekih košarkaša, koji su značajno uticali na razvoj ove igre i ostvarili karijere kakve mnogi mogu samo da sanjaju

Poslednji put smo u četvrtfinalu olimpijskog turnira imali prilike da gledamo Tonija Parkera, Emanuela Manua Đinobilija i Andreasa Noćionija. Radi se o tri virtuoza i trofejna superstara. Parker je bio evropski šampion sa Francuskom, Đinobili i Noćioni su vodili Argentinu do najvećih uspeha u istoriji, osvajanja olimpijskog zlata 2004, srebra na Svetskom prvenstvu 2002. i olimpijske bronze 2008. u Pekingu. Parker i Đinobili su vodili San Antonio Sparse do nekoliko NBA titula, sve u svemu ostvareni igrači, koji su i pored velikih karijera preko bare, sve dali reprezentaciji.

– Koliko igrača poznajete, a da još igraju u mojim godinama? Posebno košarkaša? Imao sam neizmernu sreću što sam ostao zdrav sve ove godine, da sam igrao sa mnogim momcima u istom sastavu i da smo zajedno uspeli da postignemo mnogo toga. Bila je ovo neverovatna serija. Veoma sam ponosan – emotivan je bio Đinobili.

Nije ni Noćioni ostao dužan.

– Eto, došao je dan da se i ja penzionišem. Ovaj dan je kao ostarenje sna. Došao sam iz malog grada, bio ovde pored svih ovih velikana svetske košarke. To je nešto nepojmljivo. Nadam se da će se sledeća generaciji ugledati na nas i ostvariti svoj san. Mi smo sanjali da možemo da pobedimo najveći tim na svetu i u tome smo uspeli. Klinci koji budu dolazili moraće da nauče da sanjaju i rade naporno kako bi iste te snove pretvorili u stvarnost. Verujem da Argentina to može, nemam ni trunku sumnje.

Ono što ipak pomalo baca mrlju na oproštaj sve trojice su ubedljivi, sramotni porazi njihovih reprezentacija u četvrtfinalima od Španije i SAD. A možda to i govori još više u prilog njima kao veličinama. Mogli su da propuste ove Igre i da se ranije oproste, svejedno bi bili legende. Realno, oni su bili potrebniji reprezentaciji u Riju nego ona njima. Pomogli su svojim timovima da dođu do četvrtfinala i više nisu, objektivno mogli. Ali su do kraja ostali uz tim i saigrače i to je lepa lekcija koja treba da se prenosi sa kolena na koleno, posebno u ovim vremenima kada mladi igrači uglavnom razmišljaju više o unosnom ugovoru i da imaju leto slobodno za odmor.