Duda Ivković je bio jedina „kompletna ponuda“

Košarka ostalo 18. sep 202112:00 > 25. mar 2022 16:04
Guliverimage/imago/Camera 4

Na vest o smrti Dušana Ivkovića, odreagovao je svetski košarkaški svet, od Grega Popovića, dugogodišnjeg trenera San Antonija do poslednjeg sela u košarkaškoj Srbiji.

Jedan od onih koji se javio Sport klubu, Vladimir Bošnjak, mlađi Dudin kolega, direktno je svojevremeno „kancelarijski“ sarađivao sa legendarnim stručnjakom, da ne brojimo sezone „hvatanja“ beleški na raznim seminarima, treninzima, druženjima…

Povezane vesti

Još ne mogu da dođem sebi da nas je zauvek napustio. Mnogi su apostrofirali njegovu stručnost, znanje, harizmu, ali, on je kao ličnost, još po nečem bio jedinstven. Ne zaboravljam kako je nekada Ljubiša Tumbaković, a družili smo se u Kini, znao da kaže za Boru Milutinovića, poredeći ga sa fudbalskom trenerskom branšom. Svaki uspešan trener je u određenom segmentu baš „ful“, a ostalim, onako, prosečan. Tumba je smatrao da je Bora, za razliku od mnogih, u svemu najbolji. Takva je razlika između Ivkovića i mnogih odličnih, pa i vrhunskih kouča. Duda je imao izuzetan nivo u svakom segmentu, nije bilo slabih tačaka. Gde su ostali bili osrednji i dobri, Duda je bio za nekoliko kopalja iznad. Zato je bio, što je bio, poštovan na svim meridijanima,“ objašnjava Bošnjak za Sport klub.

Sadašnji kouč libijskog El Itihada, bliže je upoznao Ivkovića kao sekretar Udruženja trenera Jugoslavije, u periodu od 1999. do 2001. kada je najtrofejniji srpski selektor bio predsednik organizacije.

Bio je strog i pravičan. Sa njim niste mogli da komunicirate opušteno, ako ste površno uradili posao. Uvek je postojala izvesna količina pozitivne treme sa moje strane kada smo se dogovarali oko aktivnosti, sastanaka, ili razgovarali oko statusa struke. Voleo je da sve bude tip top. Nije trpeo aljkavost, u poslu, ni individualnu. Ako je bilo neophodno, znao je da odreaguje, žargonski, malo „kaubojski“, kao što je imao ekstremno poslovni odnos da sve primeti i pohvali ako se zasluži. Nije mu bio nepoznat nepisani zakon ulice, ali je sve idealno iskombinovao sa znanjem, obrazovanjem, iskustvom…

Kao mlad trener, Bošnjak je upijao priče i pamtio epizode iz života i rada legende.

Piva skidao „štoseve“ od brata

„Sledeća epizoda je ušla u anale Crvenog krsta, kraja u Beogradu gde su odrasli i bili posebno vezani braća Ivkovići. Piva je vodio Radnički u jednoj prijateljskoj utakmici, a u petorci odskaču Srećko Jarić, Žare Vučurević i Slađan Stojković, preostala dvojica, nije važno koji su, samo kvare. Na kraju, meč uspešno privedu kraju, baš pomenuta trojica, jer su ostali „poispadali“ zbog faulova, povreda… A Duda, mlađi brat, koji je na početku karijere bio autsajder, u senci brata šampiona, sličnu stvar, uradio je pre Pive, dok je još sedeo na juniorskoj klupi „krsataša“. Na jednom od tajm auta, priđe prvotimcu, i u pola glasa mu kaže da „isfolira“ povredu, izađe iz igre. Klinac ga posluša, skloni se, a Duda sa kvartetom na terenu, dobije meč. Tako da je bilo situacija i kada je Piva „kopirao“, pet godina mlađeg brata.“

Nikada neću da zaboravim njegov izraz „kvalitetna ponuda“, nije bilo važno na koji košarkaški segment se odnosila. Zlato osvojite ili ne osvojite, u jednom duelu. Ali je najvažnije, da pre toga, imate pomenutu ponudu, tako je objašnajvao. A uvek je bio sa „gardom“. To je davno, ispravno primetio Slavko Trninić, hrvatski kolega. Kada se spremao da prvi put ide u inostranstvo, u grčki Aris, pre 40-ak godina, uporno i predano je pohađao časove engleskog, koji je znao, ali želeo još da ga poboljša. Nije se libio da ima prepisku sa čuvenim Del Braunom, iako mu je njegov Piva (Slobodan brat, prim. aut) bio živa enciklopedija i za NBA cake u to vreme. Duda je do kraja imao svoju bazu podataka, koju je sa godinama dopunjavao, prvi je osetio dah novih vremena u košarci, pa uposlio skauta Milana Minića, za savremenu pripremu i analize utakmica.“

Miloš Teodosić, Dušan Ivković
Miloš Teodosić, Dušan Ivković

Govoreći o Ivkoviću, i koliko je išao ispred vremena, Bošnjak se priseća perioda kada je sredinom osamdesetih prošlog veka, radio u Šibenki.

Postoji epizoda kako je uspeo da „ubedi“ prvotimce da odigraju pojedine varijante, pošto su uporno radili po svome. Nije to bila samo stvar autoriteta, već i psihologije. Doveo je jednu grupu navijača na trening, onih koji nisu propuštali nijednu utakmicu. Uspeo je, a on je znao najbolje koliko mu je bilo teško, da ih obuči da odigraju neku akciju, a košarkaši Šibenke su ostali zatečeni. Posle te epizode, više nisu bili neposlušni. Nije mu bilo lako da u to vreme radi u Šibeniku, iz prostog razloga jer je bilo „domaćih“ trenera, a uprava se odlučila za nekoga, iz daleka, iz Beograda. Ali, bio je majstor motivacije, maksimalno harizmatičan.