LEGENDE SPORTA: Neće se roditi još jedan – Pistol Pit Maravič

NBA 13. jul 201422:39 > 22:47
Podeli:

Pit Maravič je verovatno
najmaštovitiji igrač koga je NBA ikada video.

Kao košarkaški umetnik, smatrao
je da ga niko ne razume i na kraju platio punu cenu svoje genijalnosti.

Rodio se 22. juna 1947. u gradiću
Alikvipa u Pensilvaniji. Otac mu je bio košarkaški trener i već od druge
godine, najbolji drug Pita postaje košarkaška lopta. Legenda kaže da je skoro
odmah počeo da pokazuje znake svojeglavosti ili onog umetničkog dara, zavisno
od vaše slobodne interpretacije.

U srednjoj školi, bio je totalno
neverovatan na terenu, ali ništa manje neverovatan van parketa. Zbog
nestašluka, od kojih neki i nisu za nabrajanje ovde, tri puta je menjao srednju
školu. Jedan od trenera je njegov divlji pokret šuta poistovetio sa pokretom
kada banditi u Vestern filmovima izvlače pištolj i pucaju. Od tada će Pit
Maravič biti „Pistol Pit“.

Posle tih srednjoškolskih
putešestvija upisuje koledž Luizijana Stejt, gde je trener, gle čuda, njegov
otac Pres. Iako će uvek ostati zapisan kao jedan od NBA velikana, sigurno će
još više biti upamćen po NCAA karijeri. Beležio je brojke od kojih se vrti u
glavi, a koje, ako budu ponovljene, onda to teško da će učiniti stavnovnik
zemlje. A sve je počelo neizbežnim prozivanjem da je tatin sin i da je samo
zbog toga u startnoj postavi…

U prvoj sezoni je imao prosek od
43.6 poena po meču, u drugoj 43.8, u trećoj 44.2 i u četvrtoj 44.5. To je u
proseku 44.2 poena po meču u NCAA karijeri. A samo dodajte tome činjenicu da
tada još nije uvedena trojka i sve ostale reči će biti suvišne. Tri puta je
izabran u prvu NCAA petorku, jednom je bio igrač godine, ali nikada nije bio
omiljen u medijima, jer je imao 197cm i jedva 70 kilograma, dugu kosu, šiške
preko očiju, bio je buntovnik, vodio je, slobodno se može reći „hipi“
život.

Na NBA draftu izabran je 1970.
kao treći pik prve runde od strane Atlante. U prvoj sezoni je odigrao 81. meč
uz prosek od 23.2 poena. Tako je ušao u prvu debitantsku petorku, a sledeće tri
sezone je imao prosek od redom 19.3, 26.1 i 27.8 poena, a takođe mu je iz
godine u godinu i rastao prosek asistencija. Kada mu je istekao ugovor sa
Atlantom, trejdovan je u Nju Orleans Džez za ni manje ni više nego šest igrača
(četiri aktivna i dva pika na draftu!)

Ako je bilo mnogo poena u
Atlanti, onda ih je u Nju Orleansu, koji se savršeno uklapao u njegovu ličnost,
bilo još više. Recimo, 1977. je imao 31.1 poen po meču, a najbolji duel
karijere odigrao je u Medison Skver Gardenu, gde je Njujorku utrpao 68 poena.
Ali su sve češće bile povrede i serije utakmica u kojima kao da je bio odsutan.
Svakome ko i malo zna o tome, bilo je jasno da je depresivan, a takođe je imao
i fizičkih problema jer je vodio totalno asketski život i držao strogu
vegetarijansku dijetu.

1979. potpisao je za Boston
Seltikse, u koje je bio zaljubljen od najmlađih dana i gde je igrao njegov idol
Bob Kuzi. Ipak, tamo se nije naigrao i posle te sezone je odlučio da mu je
dosta košarke. Slučaj je hteo da upravo u toj poslednjoj sezone bude uvedena
trojka. Imao je 15-10, znači 66.7%, dok se danas svaki procenat preko 40 smatra
odličnim učinkom. Kada pogledate ove brojke, jedna stvar će vam verovatno biti potpuno
neverovatna: niko nikada nije rekao da je Pit Maravič sebičan.

Karijeru je završio bez titule,
kao dvostruki član prve NBA prve petorke i petostruki Ol Star igrač. 1986.
izabran je u Kuću slavnih, a dve godine kasnije je ostavio srce na košarkaškom
terenu, kako mu je i priličilo, mada se priča da mu je tada život već bio
potpuni haos.

Hobi Pistol Pita bio je da puni
protivničke pozicije i to ne iz zicera i sa poludistance, već iz najnemogućijih
pozicija, po mogućstvu sa ogromnim lukom ili od table. Pred meč, niste imali
pojma da li će doći raspoložen da postigne x poena ili pod uticajem alkohola i
ko zna kojih drugih sredstava. Malo je govorio, a kada bi govorio, to bi
uglavnom bilo nešto protiv rata u Vijetnamu i protiv rasne diskriminacije.
Ipak, govor ručnog „revolvera“ neshvaćenog košarkaškog umetnika, na
koji verovatno i dalje drhte obruči i mrežice američke proizvodnje, prenosiće
se sa kolena na koleno, dok god bude ove planete i dok god se igra ova magična
igra…

Author: Branislav Jocić