Nekadašnji hrvatski košarkaš Gordan Giriček u intervjuu za eurostep.hr kaže da nije dozvoljavao da se u ruki sezoni u NBA prema njemu ophode kao što je inače slučaj sa novajlijama. To je jedna od brojnih interesantnih priča u intervjuu.

U NBA je Giriček došao 2002. godine i prvu sezonu bio je u Memfis Grizlisima.

„Ma da budem iskren, apsolutno me nije bilo briga. Odmah po dolasku, ponašao sam se kao da sam u njihovoj klasi. Prošao sam deset puta gore atmosfere u Evropi, imao sam 6-7 godina dobre košarke iza sebe. Čim sam odlučio otići u Ameriku, tamo sam se i video. To me možda i koštalo nekakve ljubaznosti s njihove strane. Oni su mislili da ruki treba da sluša jer nema nikakvog iskustva, a ja sam bio posve drugog mentalnog sklopa. Moja sportska prgavost bi me dovela do toga da se zakačim i s nosiocima ekipa, pa bih onda, eto – izvlačio deblji kraj. Što je bilo i očekivano“, rekao je Giriček za eurostep.hr.

Povezane vesti

Preminuo Džeri Sloun, legendarni trener Jute

NBA

22. maj 2020

NBA

22. maj 2020

Posle sezone u Orlandu, Giriček je tri godine igrao za Jutu, a nije uvek bio na istoj talasnoj dužini sa legendarnim trenerom Džerijem Slounom.

„Gledajte, ja sam svoju karijeru izgradio na konstruktivnim kritikama. I te kako sam ja svestan svojih nedostataka… Ali kad mi pokojni Džeri kojeg, napominjem, jesam poštovao, kaže kako ne igram zato što ‚nisam spreman‘, ‚ne igram odbranu‘ i ‘skraćujem akcije‘, onda ja njegova prva dva razloga nemam zašto prihvatiti. Prvo, uvek sam bio spreman prvenstveno zato što sam trenirao kao konj! Drugo, uvek sam ti čuvao najbolje igrače i kad god je bilo stani pani, od mene si tražio odbranu, a ne od Si-Džeja Majlsa ii koga već“, ističe nekadašnji hrvatski reprezentativac i dodaje:

„Za treću opasku bih mu rekao: ‘Jeste Džeri, slažem se – kratim akcije. Igram vic-košarku i kažnjavam igrača koji me čuva‘. Izneo bih mu svoje stajalište oko svega, ali on bi raspravu zaključio dobrom starom ‚Ja sam trener i biće kako ja kažem‘. Pomislio bih: ‘Pa koji ku..c si me onda uopšte zvao na razgovor!?’. Oko kraćenja šuteva bih se stvarno i potrudio, ali nisam se imao ni zbog čega truditi oko argumenata bez uporišta u realnosti. Kad god bih ga doveo pred zid, on bi iskoristio kartu autoriteta, a mene ko j.be. E, baš u tom trenutku prestaješ da mi budeš autoritet u nekom konstruktivnom i košarkaškom smislu“.

Posle prelaska u Sikserse, Giriček se kratko zadržao u Finiksu, a trener Majk D‘Antoni imao je sasvim drugačiju filozofiju.

„Kod njega bi prosperirao svatko s iole napadačkog talenta. On daje apsolutnu slobodu, a istovremeno se okruži kadrom koji to neće zloupotrebljavati. Kad imaš podršku trenera, kreneš da igraš po automatizmu i tad se događaju dobre stvari. On bi mi čak rekao: ‘Pa daj šutni!’. Bila je i jedna situacija s (Leandrom) Barbosom koja tu slobodu najviše oslikava. Ja, koji sam voleo da šutnem… Meni nije trebalo dva puta to reći, ali ono… Frajer opali tri trojke u nizu, stizali smo neku razliku. Bili smo na samom pragu. Lik prvu šutne iz kontre, ostvarimo skok u napadu, ide nova. Dođemo nekako do lopte i on ponovno opali iz kontre. Kažem ja: ‘E, Barbosa pa koji ti je k..ac!?‘ I tip se istinski naljutio. Svašta!“

Kada su ga kolege iz eurostep.hr zamolile da izdvoji jednu NBA anegdotu, Giriček je ispričao sledeće:

„E, ovo nisam nigde rekao. Inače, Evropljani su mnogo slobodniji u vezi sa golotinjom naspram Amerikanaca. Tamo kad god neko prošeta svlačionicom bez peškira, nastaje panika, krenu fore o pe..rima i tako dalje. Ja sam hodao bez peškira po svlačionici, baš me bilo briga, mislio sam si ‘ma idem na tuš je.. te, peškir preko ramena i to je to’. Oni bi, opterećeni, znali da dobacuju gluposti… Jedno jutro su se skupili svi ispred velikog televizora, kao gledaju se neki snimci, Deronov (Deron Vilijams) ‚ankle-breaker’… Stavio sam lepo peškir oko sebe, došao pred TV i pustio ga da padne. Svi su se uzvrpoljili, počeli da me psuju i mole da se maknem, haha“.

Kompletan, veliki i sadržajni intervju koji je Giriček dao za eurostep.hr pročitajte OVDE.