Alex Down Under: Četvrtfinale, viralna tuča, Opera, Bondaj

Alex Down Under 28. sep 202211:045 komentara
Podeli:
Sport Klub

Srpske košarkašice izborile su plasman u četvrtfinale Svetskog prvenstva, a onda nakon toga pobedile uvek velikog rivala Francusku. Najbolji pečat koji je podmlađeni srpski tim mogao da ostavi na ovom Mundobasketu. Tu je dobra igra, tu je talenat, dobro prilagođavanje ekipi, tu su želja i srce do neba i potvrda da na vrhunske rezultate nećemo morati da čekamo dugo.

Ta „hrabra“ startna petorka sa svim mlađim igračicama u njoj polako će postati uobičajena i sve će doći na svoje. Ta Francuska će ostati ljuti rival i kada podmladi čitavu ekipu, i kada promeni još trenera, i kada prođe još mnogo velikih takmičenja.

Povezano

Dolaskom mlađih igračica u srpski tim i starije su promenile i menjaju svoje uloge. U tim promenama, a i kao posledica nepotpune klupske sezone, „izgubila“ se Nevena Jovanović, ali joj je selektorka Marina Maljković nakon pobede nad Malijem i javno uputila podršku. Mi sa ove strane kamera više smo navikli na „ne bih nikoga posebno isticao“ izjave trenera, pa je potez Maljkovićeve za svaku pohvalu, naročito što će imati samo pozitivan efekat i na Nevenu i na ekipu.

Govoreći o izmenjenom srpskom timu, nekoliko puta smo insistirali na tome da je mlad. Svi mi. Od selektorke do novinara. Srpski tim ima 28 godina. Drugi je najstariji na prvenstvu, odmah iza Australije koja u svojim redovima ima i 41-godišnju Loren Džekson. Rivali Srbiju ne vide kao mlad tim. Srpski tim je podmlađen, promenjen, ima nova lica, kao što je imao i Anđelu Dugalić i Mašu Janković na Evropskom prvenstvu prošlog leta. Muška seniorska reprezentacija Srbije ima prosečno 28 godina – da li smo ih nazivali dečacima na Eurobasketu ovog leta?

Jovana Nogić, Ivana Raca, Mina Đorđević, Ivana Katanić u svojim rukama nemaju iskustvo igranja na velikoj sceni, ali su igrale i u pojedinim slučajevima odlučivale u bitnim utakmicama u svojim karijerama.

Na njima je početkom leta, istina, bio jedan veliki zadatak – da se uklope u sistem koji godinama uspešno funkcioniše i da ga ne promene i poremete. To je bio i izazov za Marinu Maljković, ali su očigledno sve zajedno savršeno odgovorile na njega i sada može da se nastavi dalje mirno, bez obzira na to kakav će rezultat u četvrtfinalu biti protiv Amerikanki.

Utakmica između Srbije i SAD na programu je u četvrtak, u 4 ujutru, uz direktan prenos na Sport Klubu 1.

O ženskoj košarci, osim tokom utakmica i naših kolega komentatora, na Sport Klubu možete slušati i u studijskim emisijama tokom dana, a ukoliko ste nešto propustili, sve vas čeka na našem jutjub kanalu.

Viralna tuča i novinarsko prokletstvo

Dogodila se ta tuča reprezentativki Malija tokom izjave Saše Čađo, da. Ako mene pitate, i dalje momenat koji ne zaslužuje nikakvu dublju priču, osim tih 15 sekundi videa. Takve stvari se dešavaju. Okej, možda ne baš uvek usred miks zone. I okej možda tuče nisu baš toliko pro. I da, možda ne baš svaki dan. Ali se dešavaju. Naročito nakon poraza. Pet sekundi pre tog videa bilo je mnogo gore i ružnije i možda je i bolje što to nije zabeleženo. Zbog vremenske razlike, ali i zbog dalje neinteresovanja za taj incident, nisam pratila reakcije na taj video. Za 24 sata imao je više od 600 hiljada pregleda. Sada skoro milion. Okej, šta to znači?  I dalje ne mogu da procenim šta to znači u vrednosnom sistemu i na toj lestvici važnosti jutjuba, ali kako god… Stižu i vesti da pojedine svetske agencije žele da otkupe video. Okej, želiš da otkupiš video na kojem se dve, tebi realno nepoznate devojke, tuku nakon utakmice, dok ih saigračice razdvajaju? Ja stvarno nisam sa ove planete možda i moram da vas razočaram – jedina uključena kamera u tom trenutku je bila ta na mom telefonu, nisam morala ni sa kim da se borim da bih do tog snimka došla, on se jednostavno desio. I da, moram još jednom da vas razočaram, trajalo je još jedno pet sekundi, ali sam prekinula snimanje. Novinarsko prokletstvo je to da se one stvari za koje se pripremate danima i ulažete dodatne napore i rad da bi sve ispalo dobro i kvalitetno, uglavnom ne vide onoliko koliko zaslužuju. Recimo, kada se pripremam za studijsku emisiju pre neke važne košarkaške utakmice, zaista se trudim da ne završim na jutjubu kao ova senzacionalna tuča, a veliki deo komentara nakon odrađenog posla završi se na „lepo si izgledala“ ili „dobra ti je bila haljina“. Jednom mi je jedan kolega pohvalio pitanja koja sam postavljala i zabrinula sam se. Čekaj, a kakva mi je bila haljina? Ne volim da izveštavam o takvim stvarima i to se izgleda nikada neće promeniti. Ni sama ne znam kako se tačno incident dogodi uvek tamo gde sam ja, pa makar to bilo i na drugom kraju planete, ali je tako. U ovom slučaju, bilo je nemoguće ne zabeležiti ga. Neki bi rekli da bi svaki pravi novinar otišao do hotela gde je smeštena ekipa, pitao nekoga iz tima za izjavu ili probao da sazna više. Ja kažem da u toj tuči nije bilo ničeg. Nema priče. Potukle su se, to je priča. Moja „svetska ekskluziva“ bila je slučajna. I da, tako uglavnom nastaje to što svet zove ekskluzivom.

Kada se koale bude? 

Aleksandra Radivojević

Koala parkovi su nezaobilazne stanice ako želite da budete i turista u Sidneju tokom poslovnog putovanja. Svi gotivimo ta mala slatka biće. Kao nekakve osobice su. Imaju pogled koji razume ta mu govoriš, umiljate su, spore, što bi danas rekli klinci… Lagane su. Koale tokom svog života promene dva ili tri drveta na kojem žive. Lenje su. U svemu. Spavaju mnogo jer brzo troše energiju i na taj način je obnavljaju. Ugledala sam jednu koja je SKOČILA sa grane na granu. Rekao mi je čuvar da sam prisustvovala istoriji i da je on jednom čak gledao kako prelazi sa drveta na drvo, snimao je ceo događaj, kaže da je to za njega ekskluziva. U 11.15 zakazan je „koala presentation“. Čuvar priča sve što treba da znamo o njima i to ne tako tiho, dok tri koalice spavaju pored. Logično pitanje postavlja klinac iz prvog reda – kako ih ne probudi kada priča tako glasno? Koale ne reaguju na već poznate glasove i zvukove. Zato se ne bude kada helikopter nadleće park ili kada njihov čuvar drži predavanje. Ipak, kada neko u publici glasno kine… pa, prilično stresno buđenje moram priznati. Čak okrenu i glavu da vide ko je kinuo.

Sad tužniji deo priče. U požarima koji su zahvatili Australiju 2020. godine stradale su i koale. Do tada ih je na kontinentu bilo oko 300 hiljada. Danas ih je oko 40 hiljada. U koala parkovima više nije dozvoljeno hranjenje i dodirivanje životinja, dozvoljeno je fotografisanje sa normalne udaljenosti i bez blica. Ukoliko koala izađe iz prostora za odmor i uznemiri se zbog broja ljudi i buke, svi posetioci dužni su da čuvaru omoguće prilaz koali i puste ga da joj pomogne da se vrati u svoje okruženje.

Koala parkovi su zabavni, ali imaju jasna pravila. Ne, to nisu zoo vrtovi. Većina životinja nije zatvorena, čak i australijski divlji pas dingo šeta parkom, pod kontrolisanim uslovima. Gledala sam kako se igra sa decom manjom od sebe, neverovatan prizor. Hrana za životinje, ukoliko želite, kupuje se na ulazu zajedno sa kartom. „Feed area“ je jasno obeležen prostor u kome mogu da se hrane životinje, ali ne sve i ne u svakom trenutku. Da ih dobro čuvaju govori i činjenica da nijedan kengur nije bio zainteresovan za hranu posetioca. Kada se povuku u ograđene delove sa mnogo niskog rastinja, to je znak da žele odmor – tzv. „resting area“ i tada nije dozvoljeno hranjenje životinja.

Životinje imaju svoje želje, plan, program i svakodnevni raspored. Ako želite da svoju jutarnju kafu pijete u miru i tišini i znate kako izgleda kada vam to nije omogućeno… pustite i ova lepa stvorenja da žive kako žele. To je najmanje što možete da uradite za njih.

Opera, most i Bondaj plaža

Aleksandra Radivojević

Uvek mi je prvi prizor na sve te poznate, gotovo filmske slike bio nešto od čega se naježim. U prizoru Opere možete da uživate čitavim šetalištem pored okeana, a onda kada joj priđete imate kao na dlanu izbor barova iz kojih su različiti pogledi na nju. Birate pogled na Operu i most, hranu, piće i čuvate se galebova koji napadaju i hranu i ljude zbog te iste hrane. Različite rase pasa zaposlene su kao „seagull patrol“. Smena im traje osam sati i njihovo je da šetajući pored stolova punih hrane rasteruju galebove. Zvuči smešno, tako i izgleda ali radi. I niko od vlasnika tih pasa nema višak kilograma. Nije loš posao.

Bondaj plaža je raj za surfere. Bilo ih je bar stotinak tog dana. Jurili su talase, ćaskali sedeći na tim daskama na okeanu i gledali u nebo iščekujući kišu. Počastilo nas je nebo jednom lepom dugom nakon kratke kiše, a jedan od najlepših pogleda na popularnu turističku plažu pruža se sa balkona „Bondai Icebergs Club“ – čuvenog plivačkog kluba odakle su ponikla najveća imena vodenih sportova u Australiji. Bazen koji je na samom okeanu otvoren je za sve članove kluba tokom dana, a inače se koristi i za odigravanje vaterpolo utakmica. Svake godine se na njemu igra all-star meč australijske vaterpolo lige.

Najbolji za obilazak Sidneja su vam lokalni vodiči – prijatelji, poznanici, rođaci iz Srbije koji ovde žive. Ovo je idealna prilika da se zahvalim svom lokalnom vodiču Dragani, maminoj prijateljici, koju, doduše ni mama nije videla decenijama. Ali ja jesam. Idealno je da najpopularnije turističke zone prođete na ne tako turistički način, drugim putem, zastanete da uživate i iz to imate i dobru priču.

Javna biblioteka u centru grada vredna je obilaska. Nezaobilazna je i Botanička bašta za koju slobodno možete da izdvojite i ceo jedan dan jer je greh ne uživati u njoj makar na dan.

Iz samo dva dana obilaska Sidneja ima priča za još nekoliko blogova, ali… Prvo da saznamo polufinaliste.

Do tada… Nova reč australijskog slenga. Jedna baš važna gde god da idete:

*tallie – 750ml bottle of beer

 

Komentari

Vaš komentar