Puste želje u Riju, gorki pirinač, istanbulske suze

Kroz istoriju 21. sep 202210:15 > 10:19
Podeli:
Pedja Milosavljevic/STARSPORT

Prva medalja u istoriji jugoslovenske ženske košarke je osvojena na EP u Italji 1968. godine, a to srebro je „povuklo nogu“ za još četiri odličja, uključujući i olimpijski (bronzani) prvenac 1980. u Moskvi. Niz medalja na kontinentalnim prvenstvima i OI, u tom periodu, nije značio makar redovno učešće i na svetskim šampionatima. Proći će punih 16 godina, posle 1967, čak tri prvenstva, da bi najbolje seniorke ponovo zaigrale na svetskoj smotri.

Povezane vesti

Odgovor zašto su propušteni mundijali 1971. u Brazilu, 1975. u Kolumbiji i 1979. u Južnoj Koreji, možda leži u činjenici da je selektorska klupa sedamdesetih prošlog veka, bila poprilično „vruća“. Iako je Ladislav Demšar vodio do istorijskog evropskog srebra na Siciliji, za kormilom je ostao do 1970. zaključno sa još jednom medaljom (bronza) sa EP, a sledećih desetak godina, pravi defile stručnjaka, neki i po više puta. Ređali su se Bora Cenić, Čeda Đurašković, Slobodan Mićović, Laslo Mezel, Aleksandar Stanimirović, Borislav Reba Ćorković, da bi „štafetu“ preuzeo Milan Vasojević. Ni legendarnom Cigi, nije se dalo da sa devojkama napravi nešto značajnije na planetarnim prvenstvima, osim, ako se ne računa forma učesnika kao u Brazilu te 1983. godine.

Sve mečeve Mundobasketa za žene (22. septembar – 1. oktobar) gledajte na Sport Klubu uz SBB, Total TV i EON platformu.

Plave su učešće na Devetom svetskom prvenstvu izborile posle plasmana u polufinale (ostale bez medalje) na EŠ 1981. Naša grupa je igrala u Rio de Žaneiru, a finalni deo je bio na programu u Sao Paulu, uz 14 reprezentacija sa svih kontinenata osim afričkog. Selektor Vasojević je sa nacionalnim timom radio već tri godine, tokom kojih je nacionalni tim završio na trećem stepeniku postolja gde su se delila odličja, na OI i EP. Pripreme za SP su počele još krajem aprila u Valjevu, na kvalifikacionom turniru za kontinentalni šampionat. Nastavljene su serijom prijateljskih mečeva u Mađarskoj, Rumuniji, Jugoslaviji, pa Kanadi… Stručni štab ništa nije prepuštao slučaju, pa ni klimatsko-vremensku adaptaciju. Nacionalni tim je doputovao u Brazil pre starta šampionata, taman dovoljno za provere na turniru u Terezopolisu, protiv domaćina i Kine. U duelu sa Brazilkama, nije mirisalo na dobro, ali 14 mečeva je bio više nego dovoljan broj testova za najveće takmičenje.

Igra brojki

Brazilka Hortensija Markari je bila najbolji strelac SP 1983, sa ukupno 203 i zavidnim prosekom od 29 poena. Naša Jasmina Perazić se našla na trećem mestu sa 159 (17,7), dok je druga bila Koreanka Kva so Kim sa 18 poena po meču. Ako je Jugoslavija takmičenje u Brazilu završila daleko od postolja za medalje, imala je barem dobrog izvođača slobodnih bacanja. Biba Majstorović je imala 78 odsto uspešnosti na trećem mestu, iza Bugarke Evladije Slavčeve (82,8) i Australijanke Dženifer Čismen (80,8 odsto).

Iz „bronzane“ olimpijske ekipe, u Riju je bio samo trio (Jelica Komnenović, Biljana Majstorović, Jasmina Perazić), ali na startu nije bilo preteško protiv Japana, ne kao generaciji iz 1967. u Pragu. Jugoslavija je imala visinsku prednost (Majstorović, Polona Dornik), tako da je na terenu sve izgledalo kao igra mačke i miša. Poljakinje su bile već druga priča, ali ne i toliko tvrd orah da bi napravile seriju od 15:0, kako je pedantno pribeležio novinar i publicista, Vladimir Stanković u knjizi „Koš po koš(arkašice)“. Plave su se trgle u nastavku, ali je preokret, ipak, izostao. Da bi se ostvario prvobitni plan, plasman u finalni deo, morala je da se dobija selekcija „kengura“. Lakše i ubedljivije nego što se očekivalo, ali, najvažnije, dovoljno za selidbu u Rio.

Ni zvanični meč protiv Brazila nije doneo ništa novo u poređenju sa turnirskim testovima uoči prvenstva. Najbolji strelac SP, Hortensija Markari, „izbombardovala“ je jugoslovensku odbranu, ubacivši čak 46 poena. Ako je i od najboljeg strelca, mnogo je… Još gore je bilo u duelu sa Amerikankama, koje je predvodila 19-godišnja Čeril Miler. Plave su pretrpele pravi brodolom, a čekale su Kineskinje, protiv kojih su se držale do sredine drugog poluvremena. Posle serije (10:0) rivalki, nije bilo povratka u utakmicu. Raspored je „doveo“ Sovjetski Savez, koji je ubedljivo vodio već na poluvremenu. Ni čuvena Uljana Semjonova, nije bila toliko „strašna“, koliko njena saigračica Elena Čausova. Još jedan potop, a ni Bugarska se nije dala, naprotiv. Hod po trnju u Riju je završen, ipak, pobedom, istina Pirovom, protiv Južne Koreje.

Milan Ciga Vasojević
Milan Ciga Vasojević; Foto: Privatna arhiva

Osmo mesto je bilo daleko od ambicija, a selektor Vasojević se vadio da nije napravio dobru procenu kada je isti sastav igrao na Univerzijadi i na SP. Uobičajeno apostrofiranje umora, nedostatak snage u završnicama, kao i iskustva (Ožegović, Jeremić).

Posle Mundijala 1983. najbolje košarkašice su preskočile prvenstvo 1986. u Sovjetskom Savezu, da bi 1990. u Maleziji, kao nikada pre, ni posle, osvojile vicešampionski naslov. Bio je to oproštajni jugoslovenski valcer jedne sjajne generacije, za koju, da nije nestala poput domovine, ni zlatna odličja ne bi bila nemoguća. Osvojiće ih, mnogo godina kasnije (2015, 2021) Srbija na prvenstvima Starog kontinenta. Naše najbolje košarkašice, pod nazivom SR Jugoslavija (Srbija i Crna Gora) znog sankcija nisu imale mogućnost da učestvuju na SP 1994. u Australiji, a četiri godine kasnije, ni u Nemačkoj, ovoga puta zbog „mršavih“ rezultata na kontinentalnim takmičenjima gde se obično viziraju nastupi na mundijalima. Zlatni period ženske košarke, koji je započeo olimpijskim srebrom (1988), a istom „bojom“ nastavljen na SP 1990. i EP godinu dana kasnije, nije krunisan učešćem i dobrim plasmanom na OI 1992, pošto su usledile sankcije. Košarkaši su se uspešno vratili posle trogodišnje izolacije, ali ne i seniorke.

Istina, zaigrale su na EŠ 1995. i zauzele skromno deseto mesto, a bolje nije bilo do 2001. kada je peta pozicija na EP obezbedila učešće na SP 2002. u Kini.

Svetske titule kvartetu

Selekcija SAD je najtrofejnija u istoriji 18 svetskih šampionata, sa deset titula, srebrom i dve brozne. Sledi ih nekadašnji Sovjetski Savez sa šest zlata i dva srebra, dok je Rusija kao naslednica „zbornaje“ osvojila tri vicešampionska naslova. Do 1994. samo su američka i sovjetska reprezentacija osvajale svetske titule, da bi niz prekinule Brazilke na šampionatu pomenute godine, dok su Australijanke postale svetske prvakinje na SP u Brazilu.

U osvrtu na 14. Prvenstvo sveta, naše košarkašice su prošle kao da se držale devize: „Važno je učestvovati“ s obzirom na dve pobede i šest poraza, 12. poziciju od ukupno 16 učesnika, ali i najslabije plasiranu evropsku reprezentaciju. S obzirom na drastičan pad ligaškog kvaliteta, sve veći odliv mladih igračica u inostranstvo, menjanje selektora nacionalnog tima kao na traci, veći deo poslednje decenije 20. veka, ni povratak na svetsku scenu početkom trećeg milenijuma, nije objektivno mogao biti drugačiji od simbolične forme.

Pobede protiv nejakog Senegala i Argentine, nisu umanjile razočaranje porazima od Litvanije, ali i Kube. Španija nam je pokazala da izrasta u (vele)silu, Brazil nam je uzeo meru kao i nekim mnogo jačim generacijama, a Australija pokazala da više nije košarkaško „predgrađe“. Utakmica sa domaćinom šampionata, mogla je da ima drugačiji epilog da je još neka proradila osim Gordane Bogojević – Kovačević. Povratak na svetsku scenu nije obećavao, dok su rasle one koje će Srbiji doneti toliko radosti od 2015. A počelo je godinu ranije, na 17. Svetskom šampionatu u Turskoj, posle Brazila (2006) i Češke (2010), koje smo odgledali sa pristojne distance.

Povezane vesti

Između šampionata u Kini i Turskoj, dogodilo se političko, a time i sportsko osamostaljenje Srbije. Ređala su se skromna učešća na prvenstvima Evrope i selektori (Vesković, Višić, Popov, Kovačić, Antonić, Marković, Vesković) sve dok krajem 2012. kormilo nije preuzela Marina Maljković, koja je najkraće i najčešće opisivana kao Božina ćerka, pa tek onda kao trener. Solidnog klupskog iskustva (Ušće, Hemofarm, Partizan), prihvatila se reprezentativnog izazova, korak po korak. Terminološki jednostavno, u praksi prilično komplikovano i nezahvalno, posebno u sredini koja nema previše strpljenja u iščekivanju košarkaških medalja. Evropsko polufinale 2013. je bilo tek zagrevanje, nagoveštaj da su godine posta prošlost.

fiba.basketball

Odlazak na 17. Svetski šampionat u Istanbulu 2014. posle pauze duže od decenije, bila je šansa da i van filmskog scenarija postoji „povratak otpisanih“, onih koje su samo iz priča znale za medalje „nekih“ prethodnica. Ali, bilo je dosta uzdržanosti, respekta, pa čak i pred premijerni duel protiv Angole. Led je probijen, sa „strašnih“ 60 razlike, ali i sa surovom realnošću da je reč o nedoraslom protivniku. Sledeći okršaj je baš bio „po meri“, sa najtrofejnijom selekcijom u istoriji planetarnih smotri. Čak 42 poena u američkom košu, posle prvog dela, uz podnošljivih minus sedam, bio je signal Dajani Taurasi i drugaricama da se „tamo neka“ Srbija ne dobija sa pola snage. Bez obzira na relativno ubedljiv poraz, izabranice Maljkovićeve su zaslužile aplauze, što je delikatno osetio i Dušan Ivković, jedan od vrhunskih svetskih stručnjaka, koji je jedne večeri „zaboravio“ na obaveze u Anadolu Efesu i našao se na tribinama. Pa utakmica sa Kinom i odbrana poslednjeg napada protivnica, koji je potrajao predugih 17 sekundi. Moglo je biti i drugačijih izbora, ali selektorka se odlučila za svojevrsni ispit vere, istrajnosti sa ponekim kockarskim gramom. I, prošlo je, ne udelom sreće, već kvaliteta. Ali, nedostajalo je iskustvo.

Kroz istoriju

SP 1983. Brazil, Sao Paulo

Rezultati: Jugoslavija – Japan 90:58, Poljska – Jugoslavija 58:50, Australija – Jugoslavija 71:87, Brazil – Jugoslavija 74:60, SAD – Jugoslavija 92:49, Jugoslavija – Kina 58:76, Jugoslavija – SSSR 64:98, Bugarska – Jugoslavija 78:73, Jugoslavija – J. Koreja 70:57. Plasman: 1. Sovjetski Savez, 2. SAD, 3. Kina, 4. Južna Koreja, 5. Brazil, 6. Bugarska, 7. Poljska, 8. Jugoslavija, 9. Kanada, 10. Kuba, 11. Australija, 12. Japan, 13. Peru, 14. DR Kongo.

Sastav: Šuka, Božinović, Komnenović, Čangalović, Krivokapić, Vangelovska, Golić, Dornik, Majstorović, Perazić, Dekleva, Uzelac. Selektor: Milan Vasojević.

SP 1990. Malezija, Manila

Rezultati: Jugoslavija – Zair 64:39, Kuba – Jugoslavija 68:75, Jugoslavija – Kina 88:70, Čehoslovačka – Jugoslavija 66:81, Jugoslavija – Australija 80:70, Jugoslavija – SSSR 64:63, Kuba – Jugoslavija 66:74, SAD – Jugoslavija 88:78. Plasman: 1. SAD, 2. Jugoslavija, 3. Kuba, 4. Čehoslovačka, 5. Sovjetski Savez, 6. Australija, 7. Kanada, 8. Bugarska, 9. Kina, 10. Brazil, 11. Južna Koreja, 12. Japan, 13. Italija, 14. Senegal, 15. Zair, 16. Malezija.

Sastav: Džebo, Lakić, Vild, Bajkuša, Kvesić, Nakić, Golić, Bjedov, Mujanović, Ilić, Arbutina, Milošević. Selektor: Mihajlo Vuković.

SP 2002. Kina

Rezultati: Jugoslavija – Senegal 94:66, Kina – Jugoslavija 72:65, Brazil – Jugoslavija 86:75, Jugoslavija – Australija 82:93, Argentina – Jugoslavija 76:83, Jugoslavija – Španija 67:81, Jugoslavija – Kuba 74:76, Jugoslavija – Litvanija 62:83. Plasman: 1. SAD, 2. Rusija, 3. Australija, 4. Južna Koreja, 5. Španija, 6. Kina, 7. Brazil, 8. Francuska, 9. Kuba, 10. Argentina, 11. Litvanija, 12. Jugoslavija, 13. Japan, 14. Kineski Tajpeh, 15. Senegal, 16. Tunis.

Sastav: Bogojević (Kovačević), Mandić, Vilipić, Drljača, Bjelica, Joković, Stanković, Radunović, Matić, Veselovski, Anđelić, Škerović. Selektor: Miroslav Popov.

SP 2014. Turska, Istanbul

Rezultati: Srbija – Angola 102:42, SAD – Srbija 94:74, Srbija – Kina 65:63, Srbija – Kuba 86:79, Turska – Srbija 62:61, Kina – Srbija 85:69, Srbija – Francuska 74:88. Plasman: 1. SAD, 2. Španija, 3. Australija, 4. Turska, 5. Kanada, 6. Kina, 7. Francuska, 8. Srbija, 9. Češka, 10. Belorusija, 11. Brazil, 12. Kuba, 13. Južna Koreja, 14. Japan, 15. Mozambik, 16. Angola.

Sastav: Ana Dabović, Milovanović (Bruks), Milica Dabović, Radočaj, Ajduković, Butulija, Krnjić, Jovanović, Čađo, Rad, Mandić, Marković. Selektor: Marina Maljković.

Onakvo kakvo je bilo neophodno da se preskoči četvrtfinalni, pa još domaći, stepenik. Najbolje srpske košarkašice su poklekle, ali i pokazale, protiv istog rivala kao na EP 2013. da su napredovale, imale šanse da pobede…Ali, protiv sebe su imale krcatu „Fenerbahče arenu“, ali i neke druge stvari, koje sa sobom nosi domaći teren. Srbija je ostala bez plasmana u polufinale, za dlaku, bilo je suza, ali i vere da medalje neće još dugo čekati generaciju, koju će do evropskog vrha i olimpijskog postolja, predvoditi Sonja Petrović – Vasić, Jelena Milovanović – Bruks, sestre Dabović, Milica i Ana… Neke od njih su okačile najdraži dres, ali će srčano bodriti dojučerašnje saigračice na predstojećem 19. Svetskom šampionatu (22. septemabr – 1. oktobar) u Sidneju.

fiba.basketball
Komentari

Vaš komentar