Da li je planinarenje sport?

Ostali sportovi - Ostalo 16. maj. 202215:07 > 23. maj. 2022 22:05
Podeli:
planinarenje
vchal/Shutterstock

Osvajanje planina je oduvek privlačilo ljude – zbog divljenja prema prirodi i fizičkog izazova.

Planinrenje u Srbiji se najčešće posmatra kao rekreativna aktivnost, jer nemamo previše visoke planine – međutim, neki vidovi ove uzbudljive aktivnosti u prirodi svakako jesu sport.

Planinarenje kao sport razvijeno je u Ujedinjenom Kraljevstvu 1850-ih. Prvi planinarski klub osnovan je 1857. godine.

Zašto je planinarenje najopasniji sport?

Od svih sportova, planinarenje je jedan od najtežih i najopasnijih sportova. Penjanje na planine je testiranje nečije hrabrosti, snalažljivosti, lukavosti, snage, sposobnosti i izdržljivosti do krajnjih granica u situaciji inherentnog rizika.

Planinarenje je, u većoj meri od drugih sportova, grupna aktivnost, pri čemu svaki član podržava uspeh drugih saboraca u svakoj fazi.

Planinarski poduhvati su imali više smrtnih slučajeva/nesreća nego bilo koji drugi sport. Mnoge ekspedicije su obustavljene zbog različitih razloga kao što su loše vreme, lavine, odroni kamenja, mećave, itd., što uzrokuje ili smrt penjača, ili ekstremne uslove za preživljavanje penjača.

Rekreativne plainarske ture, najčešće pri planinarenju u Srbiji, ipak ne donose previše opasnosti niti zahtevaju previše opreme, odnosno fizike kondicije. Zato se među planinarima u Srbiji često šaljivo nazivaju „livadarenje“.

Razlika između planinarenja i alpinizma

Kao o sportu, o planinarenju se najčešće govori u kontekstu alpinizma.

Šta je razlika između alpinizma i planinarenja? Planinarenje i alpinizam su različiti pristupi istom cilju. Obe aktivnosti se fokusiraju na osvajanje vrha, ali pristupi koje koriste su različiti.

Planinarska ekspedicija je spor, metodičan, dobro isplaniran uspon na vrh; često se opisuje kao ‘opsada’. Ovo je taktika koju će većina ljudi koristiti za izuzetno teške planine kao što je Mont Everest.

U takvom slučaju, planinari će postaviti „bazni kamp“ gde će čuvati većinu svojih zaliha. Zatim će se malo popeti na planinu (recimo, 1.000 metara) pre nego što se povuku nazad u bazni logor.

Nekoliko dana kasnije popeće se više (2.000 metara), a zatim se ponovo povući, polako napredujući dok ne stignu do vrha.

Ako to rade na ovaj način, dobijaju određene prednosti kao što su aklimatizacija na nadmorskoj visini i postavljanje fiksnih užadi. Međutim, to ih takođe može izložiti većim opasnostima.

Alpinisti se, međutim, penju na planinu jednim naporom, noseći svu svoju opremu sa sobom. To je više pristup „sve ili ništa“. Oni postavljaju manje kampova, nose manje zaliha i često će provesti samo 3 do 5 dana na planini . Ovo smanjuje njihovu izloženost određenim rizicima, ali je i mnogo fizički zahtevnije.

Kako planinari treniraju za osvajanje vrhova

Pre svake zahtevne ekspedicije, planinari treniraju kako bi se doveli u savršenu fizičku kondiciju.

Preporučuje se osam nedelja treninfa pre uspona. To je ipak minimum, pa program koji traje 12 nedelja ili više jeste idealan da planinari obezbede da nivo njihova kondicije bude na nivou.

Početna faza treninga za ekspedicije se fokusira na opštu kondiciju. Za sportiste i one koji redovno trče ili planinare, ova faza može biti relativno laka. Za one koji nisu navikli na intenzivne vežbe, ova faza će telu omogućiti dovoljno vremena da se prilagodi novom režimu.

Kada uspostave osnovni nivo kondicije sa kardio i motoričkim veštinama, planinari spremaju svoje telo za penjanje uzbrdo. Rade treninge specifične za planinarenje, kao što su duga pešačenja i usponi.

U trećoj fazi, planinari vežbaju u istim vremenskim uslovima koji ih čekaju na ekspediciji, nose isto opterećenje i rade produženi uspon da biste testirali svoju izdržljivost.

Komentari

Vaš komentar