„Ekonomski interes je društveno sakaćenje dece“

Ostali sportovi - Ostalo 28. dec 202122:422 komentara
Podeli:
N1

Vladimir Grbić jedan od najslavnijih odbojkaša Srbije i Mirko Poledica nekadašnji fudbaler, danas predsednik Sindikata fudbalera "Nezavisnost", ocenili su u emisiji "Da razumemo" da deca koja se se bave sportom u Srbiji imaju mnoge probleme, od kojih je najveći sistem po kome je novac primarni interes najvećeg broja osoba koji sa njima rade.

Grbić je istakao da bavljenje kod dece sportom danas predstavlja stvar prestiža, jer je članirana koja se plaća u Beogradu uglavnom iznad 4.000 dinara. Oba sagovornika su se složila da država mora da omogući svoj deci da mogu da se bave sportom.

„Nije pitanje, izbora, izbora ima. Danas ima više izbora nego ranije. Međutim, nekada su ljudi koji su radili bili ozbiljno selektirani, morali su da imaju određenu repšutaciju i autoritet. To su bili ljudi koji su bili svesni misije, to nije bio samo rad sa decom, to je stvaranje budućih ličnosti. Danas imate sve moguće sportove, sve moguće škole, međutim, mislim da roditelji informacije dobijaju od ljudi, kojima je, na žalost, jedini i krajnji cilj – ekonomija. To znači da dođete da platite članarinu, hoćete da postane dete taj i taj, roditelji poveruju bez mogućnosti da se uvere u to, i – cilj opravdava sredstvo. Oni se zalete, bez da razmišljaju da mogu da naprave emocionalnog ili fizičkog bogalja“, kaže Grbić.

„Ako imate dvoje dece, to je 10.000 dinara, samo za članarinu“, navodi on i podseća na mnoge dodatne troškove.

„Za roditelje koji imaju niska primanja to postaje ozbiljno izdvajanje. Više ne razmišljaju o nečemu što će biti za decu dobro i zdravo, već kao na potencijalnu investiciju. Ukoliko nešto dete uspe da napravi nešto od tog novca će se vratiti, što je budalaština. To niko ne može da vam garantuje“, naglašava Grbić.

Poledica kaže da danas fudbal počinje da se trenira sa pet ili šest godina, dok kada je on počinjao, nikada se nije počinjalo pre 10. godine.

„Ta granica se danas dosta promenila. Važno je reći da u sistemu sporta u Republici Srbiji, najveći broj registrovanih sportista dolazi iz fudbala. Preko 20.000“, konstatuje on i dodaje da su nekada lokalne samouprave izdvajale dosta novca za decu koja počinju da se bave sportom, dok to danas nije slučaj.

On ocenjuje da danas „nema selekcije i kvaliteta“, kao i da se „sve svodi na kvantitet“.

„Fudbalski savez je napravio niz krupnih grešaka koje su uticale na to da je čitav sistem napravljen da se uništi srpsko dete. Kroz članarinu, kroz trening kompenzaciju, naknade koje plaćaju roditelji…“ smatra Poledica.

Kaže da prema statistici, oko 80 odsto deca koja izađe iz juniorskog staža prestaje da igra fudbal, jer ne mogu da se registruju i ukoliko njihovi roditelji nemaju novac da plate.

„To je loša poruka svim mladim igračima“, napominje on i kaže da se urušavanje sa mladim fudbalerima započelo 2016. godine i dolaskom Slaviše Kokeze na njegovo čelo.

Slaže se da je ekonomija primarni interes ljudima koji u Srbiji rade sa mladim sportistima.

„To je društveno sakaćenje te dece, jer kada dođu na određeni nivo, prvo što ljudi zahtevaju od njih je da ih roditelji ispišu iz škole. I to je isto veoma važna tema o kojoj vredi razgovarati“, ukazuje Poledica.

Grbić kaže da je sistem na koji se deca selektiraju u Srbiji ‘ad hok’ ekonomski model.

„Deca čiji roditelji imaju novac i deca koja su talentovana imaju šansu da uspeju. Sledeća kategorija su deca čiji roditelji imaju novac i čija deca nisu talentovana. Treća kategorija su deca čiji roditelji nemaju novac, ali su talentovana. Oni će najviše ispaštati zbog druge kategorije, i biće u zaleđu druge kategorije. Deca čiji roditelji nemaju novac, i koja nisu talentovana nemaju nikakvu šansu“, pojašnjava Grbić pomenuti model.

On je naveo da se u poslednje vreme javljaju, zbog toga što treneri suviše insistiraju na teškim treninzima, sve češće veoma teške fizičke povrede kod mladih sportista, što može da ima kasnije utiče ne samo na sportsku karijeru, već na čitav život.

Poledica je napomenuo da u pojedinim omladinskim školama, ukoliko deca kasne sa plaćanjem dva dana – treneri zovu roditelje i prete izbacivanjem.

„Mi moramo svoj deci da omogućimo da se bave sportom“, poručio je nekadašnji fudbaler.

Grbić podseća da deca koja dolaze iz seoskih sredina imaju veći uspeh u rezultatima, jer kako on napominje, „oni grizu“, i spremni su da se bore kako bi uspeli. Kod dece koja dolaze iz gradskih sredina to nije slučaj. Zapitao je koliko je olimpijskih šampiona iz Beograda, a koliko iz unutrašnjosti, i naveo primer sela Klek, odakle dolaze dvojica nosioca najsjajnijih olimpijskih medalja.

N1

„Komocija ulenjuje gene“, ocenio je Grbić.

Poledica je napomenuo da za pojedine roditelje izdaci mogu da budu astronomski i naveo primer igrača od 18. do 21. godine koji će od 6. januara naredne godine moraju da plate preko 14.000 evra godišnje za trening kompenzaciju.

„To je najveće crno tržište novca u Srbiji. I svi mi to dobro znamo“, zaključuje on.

Komentari

Vaš komentar