Sportska ishrana – uvodne smernice

Podeli:
Fizio tim

Pravilna i izbalansirana ishrana je jedan od faktora od kojeg zavisi ne samo zdravstveno stanje sportista, već i rezultati koje postižu tokom pripremnog i takmičarskog perioda, ali i sam period oporavka, prelazni period (u nekim sportovima) u velikoj meri zavisi od ishrane.

Piše: Slađana Rakić, Fizio tim

Fizio tim

U današnje vreme, sve više se kod ljudi razvija svest o tome kako se treba hraniti, da treba više da se kreću, vežbaju, ali ovde je reč o populaciji rekreativaca, ne o sportistima. Svako od nas bi pomislio da su oni na znatno višem nivou opreza, kontrole, uigranosti kada je ishrana u pitanju, ali istraživanja i praksa ne pokazuju takve rezultate (Izvor: Anđelković, M., Dikić, N., Blaženčić Mladenović, V., Popović, M., Đorđević, B., Baralić, I., Jovanović, Z. (2011). Prvih 50 sportista u centru za sportsku ishranu i suplementaciju UMSS – šta smo naučili? Centar za Sportsku Ishranu i Suplementaciju Udruženja za medicinu sporta Srbije. Beograd.).

Povezano

Da bismo funkcionisali na najvišem nivou – kako za obične dnevne aktivnosti, tako i za takmičenje/utakmicu, potrebna nam je energija. Ovaj magični sastojak se unosi hranom, pićem, suplementima. Naravno, sve navedeno podrazumeva da „ide“ uz nadzor stručnog lica (nutricioniste – savetnika za ishranu, suplementaciju – stručnjaka koji tačno zna kakve napore izaziva trening, a kasnije i takmičarsko nadmetanje u nekom sportu ili sportskoj grani, a opet je sve individualno prilagođeno).

Samim tim što imaju veću energetsku potrošnju, s obzirom na treninge i drugačiji način života u odnosu na običnog čoveka, svaki sportista treba da ima plan ishrane koji je pravljen samo za njega, jer se energetske potrebe razlikuju među sportovima/sportskim granama. Pored osnovnih makronutrijenata (ugljeni hidrati, masti, proteini) koji treba da budu zastupljeni u svakodnevnoj ishrani, vrlo važni su mikronutrijenti (vitamini, minerali).

Narušena preporučena količina vitamina, npr., može da dovede do promene funkcionisanja organa što se odražava na celokupan organizam. Često se može videti da sportisti posežu za prostim šećerima (slatkiši, čokoladice,..) kao najlakšom mogućom opcijom za oporavk ili „podizanje“ šećera, ali je efekat trenutan i kratkotrajan, brzo dovodi do ponovne potrebe za hranom, pa je uvek bolje izabrati neku bolju opciju u vidu voća/povrća.

Pored unosa adekvatne hrane, od izuzetne važnosti je hidriranje i unos napitaka koji odlično rehidriraju organizam sportiste pre, tokom i nakon napornih treninga i takmičenja (Izvor: Burke L. Editor. Practical sports nutrition.Champaign, IL: Human Kinetics, 2007.).

Podaci iz raznih ispitivanja govore u prilog činjenici da sportisti gube 3-5 000 kcal tokom jednog napornog treninga, a ako je trening 2x dnevno, energetska potrošnja je znatno veća, pa je u skladu sa tim potrebno praviti plan ishrane kako ne bi došlo do redukcije telesne težine koja bi narušila potencijalni rezultat za koji se takmičar/ka sprema. Postoje i opcije kada se namenski dobija ili gubi telesna težina, ali sve je to (ili bi trebalo da bude) regulisano kontrolisanim energetskim unosom kako ne bi došlo do narušavanja zdravlja nekog od sportista.

Pravilna ishrana neće pretvoriti prosečnog sportistu u šampiona, ali šampion koji se hrani loše, može znatno da popusti u nastupu“, Dr Samantha Stear (EIS)