Vitamini i minerali – elementi ishrane za svakoga

Podeli:
Fizio tim

U osnovnoj piramidi ishrane, pored makronutrijenata (proteini, ugljeni hidrati, masti), sastavni deo svakodnevnog unosa kalorija bi trebalo da čine vitamini i minerali kao deo koji čini mikronutrijente.

Fizio tim

Piše: Slađana Rakić, Fizio tim

Zašto ovaj deo? Zašto vitamini i minerali?

Povezano

Opšte je poznato da se u organizmu odvijaju procesi i da svakodnevno dolazi do regeneracije određenih tkiva. Vitamini i minerali su „saučesnici“ u metabolizmu energetskih materija, učestvuju u transportu kiseonika i drugih elemenata bitnih za metaboličke procese, sudeluju u obnavljanju tkiva, smanjuju stres nakon vežbanja. 

Funkcionisanje minerala u sadejstvu sa vitaminima i drugim hranljivim materijama omogućava adekvatnu mineralizaciju, prema čemu se mogu odrediti i druge prednosti ovih nutrijenata (obezbeđuju čvrst skelet, održavaju alkanost i kiselost krvi i tkiva, učestvuju u realizaciji impulsa koji pokreću mišiće, ..), ali bi trebalo naglasiti da postoje oni koji su glavni (Ca, P, Mg, Ch, K, Na) i oni koji se unose u tragovima (Fe, Zn, Se, Cu, Mn, Ch, ..).

Ukupan sadržaj minerala u organizmu iznosi približno 4% od ukupne telesne mase.

Kada su u pitanju vitamini – za oblast sportske ishrane su veoma važni vitamini B kompleksa. Interesantna je činjenica da unos vitamina D poboljšava iskorišćenost Ca i P iz hranljivih materija.

Dakle, ključni faktor za razumevanje postojanja vitamina i minerala u ishrani je sinergija između ove dve supstance – opšti balans, jer jedni pomažu dejstva drugih.

Za sada, postoje opšte preporuke za dnevnim unosom za prosečnu populaciju, ali konkretne za sportistne ne. Međutim, ukoliko se pravi individualni plan ishrane za sportistu, u takav plan se ubraja/računa i dnevni unos vitamina i minerala u zavisnosti od sporta kojim se klijent bavi (ukoliko se „uvodi“ dodatna suplementacija).

Bitno je da suplementacija vitaminima i mineralima bude adekvatna i prilagođena periodu treninga u godišnjem ciklusu, korisna je kada sportista nije u mogućnosti da u potpunosti nadomesti dnevni unos.

Usled velike mišićne i skeletne angažovanosti, neuporedivo je veći stres kod sportista nego kod nesportista, pa je i sama potreba za unosom vitamina i minerala neophodnija.

Iskustvo iz prakse je takvo da mnogi sportisti koji imaju izuzetno iscrpljujuće treninge – sezone, nemaju adekvatnu suplementaciju, pa njihov mišićno-zglobi sistem, vrlo često, može da bude posledično atakovan. Sam oporavak nakon iscrpljućih treninga – sezona, povreda, biće u znatnoj meri efikasniji ukoliko postoji dozirana i prilagođena (pojedincu) suplementacija vitaminima i meneralima (uz ishranu bogatu osnovnim, ali i sporednim nutritivnim elementima).

Fizio tim

Naučna istraživanja nisu pružila konkretne dokaze da dodatni unos vitamina i menerala kao suplementacije, doprinosi poboljšanju performansi (posledično poboljšanje rezultata), ali je bitno da ne postoji manjak istih, jer, usled napornih treninga, može da dođe do različitih, nepoželjnih stanja (manjak kalcijuma i gvožđa, npr.) koja imaju svoje posledice po organizam sportista. Neretko se dešava da u svetu sporta dominira konzumiranje brze hrane koja je siromašna nevedenim mikronutrijentima, pa je njima posebno potrebna suplementacija ovog tipa, prema svačijoj potrebi, respektivno. Sa druge strane, postoje sportisti koji prelaze u drugu krajnost, pa dolazi i do hiper vitaminizacije ili neadekvatnog unosa tečnosti uz korišćenje vitamina i minerala, nakon čega dolazi do gubitka smisla suplementacije ovog tipa.

Dakle, sportisti – nesportisti, vitamini i minerali su nešto što je neophodno u ishrani.Ranovrsnost voća i povrća u ishrani je dobar korak ka boljoj mineralizaciji i vitaminizaciji. Međutim, ukoliko se odlučite za uvođenje istih u vidu suplemenata – preporuka je da se konsultuje stručno lice.