14.mesto – Jirgen Klop u Liverpulu.

Biti navijač Liverpula je težak i stresan posao. Ne da je nešto mnogo lakše navijati za neki drugi klub, ali biti uz Crvene poslednjih decenija je potpuno drugačiji tip obaveze. Treneri dolaze i odlaze, igrači takođe, očekivanja su uvek velika, a titule nema pa nema. Za mnoge navijače je slaba uteha ono volšebno osvajanje Lige šamiona. Ali imati harizmatičnog i trenera koji zna da se raduje u pobedi, da džentlmenski prizna poraz, da se svađa sa sudijama, protivničkim igračima, trenerima i navijačima, ali koji i dalje veruje u svoje igrače i želi da oni uz njega napreduju – to sigurno mora da bude pozitivna stvar. I takva pozitivna stvar je dolazak Jirgena Klopa na Enfild. Menadžer godine dve sezone zaredom, 2011. i 2012, dve titule sa Borusijom, jedan kup, dva super kupa, na kraju svega posle sedam godina u Dortmundu učinak vredan divljenja: 179 pobeda, 69 remija i 70 poraza. Niko ne očekuje da će povratak Liverpula u elitnu grupu klubova i Premijer lige i Evrope biti brz i jednostavan, ali mnogo je lakše kada se do uspeha dolazi bez mistifikacije, vudu magije i egzibicionizma, stvari po kojima će Brendan Rodžers biti upamćen, između ostalog. Nije mala stvar ni imati nekog koga svi žele – a posle odlaska Luisa Suareza nije baš da se svi otimaju o igrače i trenere Liverpula. A Jirgen Klop, sa svojih skoro dva metra, plavom kosom, naočarima i večitim osmehom je neko koga bi u svojim redovima videli mnogi koji se ove sezone bore za titulu.    

Mesto broj 13, trijumf ragbista Novog Zelanda na Svetskom prvenstvu.

Trijumfom u Velikoj Britaniji, Novi zeland je potvrdio ono što se oduvek smatralo aksiomom – da je najveća ragbi sila svih vremena.Popularni Ol Bleksi, uspeli su da učine tri velike stvari – da postanu prva reprezentacija koja je odbranila titulu svetskog šampiona, da postanu prva reprezentacija sa osvojena tri Veb Bejlis trofeja i da prvi put trijumfju van Novog Zelanda, čime su zapušili usta kritičarima koji su tvrdili da mogu da pobeđuju isključivo na svom terenu.Puleni Stiva Hensena slavili su još ubedljivije nego četiri godine ranije. Ponovo su ostvarili savršen skor od svih sedam pobeda. Ipak, delovalo je na početku posle tesne pobede nad Argentoinom od 26:16 da ne štima sve na najvišem nivou, ali su onda usledili ubedljivi trijumfi nad Namibijom,  Gruzijom i Tongom i obezbeđen je siguran plasman u četvrtfinale. Tamo ih je čekala Francuska, ekipa koja im je u prošlosti zadavala mnogo problema. Međutim, Ol Bleksi su bili neverovatni, bukvalno ponizili velikog rivala i sa nestvarnih 62:13 prošli u polufinale. Tamo ih je čekao još jedan stari dužnik – Južna Afrika. Sprinboksi su jedini savladali Novi Zeland u finalu svetskih kupova, bili su nadomak senzacije, ali je fantastični Den Karter sprečio iznenađenje i ostavio živim san o odbrani titule, a on se pretvorio u javu tog 31.oktobra na Tvikenhajmu u Londonu kada su Ol Bleksi u velikom stilu pred 82.000 gledalaca sa 34:17 porazili najvećeg rivala Australiju i trajno ušli u istoriju. Ovaj šampionski pohod bio je poslednji za velikane poput Ričija MekKoua, Denija Kartera i Manonua, ali i za najvećeg protagonistu ove igre Džonu Lamau koji je svoje naslednike pratio sa tribina i nedugozatim napustio ovaj svet u 41. godini života.

12 – Real Madrid prvak Evrope.

Košarkaši Real Madrida posle dvadeset godina pauze ponovo su postali šampioni Evrope. Ekipa Pabla Lasa ponovila je uspeh tima koji je 1995. Sa klupe predvodio Željko Obradović, a na parketu Džo Arlaukas i Arvidas Sabonis. Završni turnir Evrolige igrao se upravo u Madridu pa je kraljevski klub do devete titule prvaka Evrope došao pred svojim navijačima. 
U polufinalu su bili bolji od Fenerbahčea Željka Obradovića, da bi u velikom finalu igrali protiv neugodnohg Olimpijakosa. Slavili su sa 78:59. Za najboljeg igrača završnog turnira proglašen je Andres Noćioni, a svoje prve trofeje u Evroligi osvojili su španski asovi poput Rudija Fernandesa, Serhija Ljulja, Serhija Rodrigesa i Felipea Rejesa. Uspešnu sezonu igrači Reala kompletirali su i na domaćemn tlu, gde su osvojili duplu krunu. Prvenstvo su osvojili 32, a kup 25.put u istoriji. U polufinalu Endesa lige bili su bolji od Valensije sa 3:1, a u velikom finalu su u tri meča nadigrali Barselonu. Najkorisniji igrač prvenstva bio je Rejes, a finalne serije Ljulj. Tako je osporavani trener Pablo Laso, za koga se tokom sezone pričalo da bi mogao da 
dobije i otkaz imao najuspešniju sezonu u istoriji kluba koja je upotpunjena u Interkontinentalnom kupu protiv brazilskog Baurua.U novoj sezoni Evrolige Real je umalo eliminisan u Grupi A, ali su dobrom igrom u nekoliko poslednjih utakmica godine ipak prošli u Top 16 fazu. 

Na 11.mestu je utakmica iz snova Roberta Levandovskog.

Robert Levandovski je na utakmici izmedju Bajerna i Volfsburga odigranoj 22. septembra, ispisao novu stranicu fudbalske istorije. 27 – godišnji Poljski napadač je za klub iz Minhena postigao pet golova u razmaku od devet minuta i postavio 
niz rekorda. Na Alians Areni Volfsburg je imao prednost na poluvremenu, a Pep Gvardiola je odlučio da na teren u nastavku uvede momka rođenog u Varšavi, koji je do tog monenta postigao tri gola u sezoni. Bivši napadac Zniča, Leha i Borusije Dortmund je između 51. i 60. minuta pet puta zatresao mrežu protivnika, i zbog četiri razloga ušao u Ginisovu knjigu rekorda.  
Postigao je najbrži het trik. Najbrže je stigao i do četvrtog i do petog gola. A postao je i rezervista koji je postigao najviše pogodaka na jednoj utakmici Bundeslige. Bajern sigurno korača ka novoj tituli u nemačkom prvenstvu, a Levandovski je konstantno dobru formu potvrdio igrajući za nacionalni tim Poljske, koji je osigurao nastup na EP 2016 godine, a kvalifikacioni ciklus Levandovski je završio kao prvi strelac sa 13 golova.  

Mesto broj 10. Mlada reprezentacija Srbije prvak sveta u fudbalu. Junački podvig mladih reprezentativaca na Novom Zelandu teško je opisati rečima, međutim u isto vreme je pokazatelj da se uz pravu selekciju, kvalitetan rad i malo sreće mogu ostvariti najveći sportski dometi. Izabranici Veljka Paunovića u velikom finalu Svetskog prvenstva za igrače do 20 godina posle velike drame i produžetaka rezultatom 2:1 uspeli su da savladaju favorizovane vršnjake iz Brazila. Najveći uspeh u istoriji srpskog fudbala nije ostvaren zahvaljujući pojedincima, već složnom timu koji je pred odlazak na završni turnir imao jasno zacrtan cilj.

Na devetom mestu, Nju Ingland Pejtriotsi osvojili su 4. Superbol pobedom nad Sijetl Sihoksima rezultatom 28:24. Mnogo više pažnje privuklo je ipak ono što se dešavalo u konferencijskom finalu, kada su Patriote do nogu potukle Indijanapolis. 
Pojavile se su se optužbe da je pritisak u loptama bio manji od propisanog i da su njihovim izduvavanjem, u Nju Inglandu olakšali posao svojim hvatačima. Iako su i brojni naučnici te tvrdnje opovrgli i sve pripisali vremenskim uslovima, rivali sada 
još više ne podnose Toma Brejdija i ekipu, a njihov motiv da osvoje još jednu titulu, veci je nego ikad. 

Tri velike pobede Džordana Spita su na osmom mestu. 

Svaki sportista sanja velike pobede ili barem jednu u karijeri. Kada ih imate tri u sezoni onda ulazite u sportsku istoriju. Džordan Spit ima 21 godinu i iza sebe sezonu koju niko nije očekivao. Oborio je toliko rekorda da bi nam za to trebala posebna priča. Prva titula stigla je na Gren slemu sezone na Augusta mastersu, kada je ili izjednačio ili oborio sve moguće rekorde. Druga pobeda je ona na US Openu, drugom mastersu sezone a Spit je ušao u istoriju kao jedan od šestorice golfera koji su osvojili prva dva mastersa u sezoni. Imao je možda i malo sreće, jer je prvo pat za pobedu a onda i za plej of promašio najveći tragičar u sportu ove sezone – Dastin Džonson. Ali, iako sreća prati hrabre, izdala ga je na Britiš openu kada su možda svi pomislili da može da uzme sve masterse u sezoni i stigne do Zlatnog slema. Džastin Dej ga je pretekao u Fedeks kupu i na prvom mestu svetske liste golfera. Tada je Spit pokazao zašto je trenutno najpopularniji momak u Americi u svetu sporta i zašto je rođeni pobednik. Na poslednjem turniru sezone koji je odlučio pobednika Fedeks kupa, među trideset najboljih golfera sveta, u velikom stilu Spit pobeđuje na Tur čempionšipu, pobeđuje u generalnom plasmanu Fedeks kupa i 
vraća se na prvo mesto svetske liste. 

Na sedmom mestu je neočekivani i donekle neobjašnjivi uspon i pad Čelsija.

Kada je nekoliko kola pre kraja prvenstva sezone 2014/15 Čelsi i zvanično osvojio svoju petu titulu, a prvu nakon pet sezona, malo je bilo onih koji nisu smatrali da će tim Žozea Murinja dominirati Premijer ligom u narednih nekoliko godina. Sigurna, dobra igra čitavog tima uz tradicionalno dobru zadnju liniju, sigurna igra Matića, lucidnost Fabregasa i Azara i golgetersko umeće Dijega Koste bili su obeležje Plavaca u sezoni u kojoj su osvojili titulu. I nije ništa ukazivalo na to da 
će u narednom šampionatu biti drugačije. Ipak, iako je šampionski tim u velikoj meri ostao na okupu, a u klub su stigla i neka od pojačanja koja su planirana kao ulog za budućnost i ojačavanje konkurencije, videlo se od starta da šampionski tim ne liči na sebe. Videlo se da i mnogo toga ne funkcioniše unutar ekipe, a sa Stamford bridža stizale su informacije da mnogo toga ne funkcioniše na relaciji Murinjo – fudbaleri. Početak sezone poklopio se sa prvim većim skandalom kada je na utakmici sa Svonsijem Murinjo ušao u sukob sa klupskom doktorkom Evom Karneiro koja je nedugo zatim napustila klub. Taj incident bio je samo početak loših stvari koje su pogodile Čelsi u prvim mesecima nove sezone. Usledile su neubedljive igre u retkim pobedama i očajne u mnogim i neočekivanim porazima. Glavne poluge tima iz prethodne sezone su podbacile a Murinjo i nije 
imao veliki broj opcija na raspolaganju da nešto bitnije promeni. Iako je pokušavao. Međutim, čak devet poraza u prvih 17 kola, najlošiji klupski strart u poslednjih nekoliko decenija i najlošiji start branioca titule u istoriji Premijer lige nagoveštavao je jedini mogući ishod – odlazak portugalskog stručnjaka. To se i dogodilo u poslednjem mesecu 2015, nakon poraza od najvećeg iznenađenja sezone Lestera, Roman Abramovič je morao da se zahvali jednom od najuspešnijiih trenera u istoriji kluba i jednom od najboljih svetskih trenera. Čelsi će verovatno sve karte usmeriti na uspeh u Ligi šampiona i pokušaj da se do kraja prvenstva domogne gornjeg dela tabele a u toj borbi predvodiće ga Gus Hiding. A Žoze Murinjo bi u nastavku sezone vrlo lako mogao da bude rival svom omiljenom klubu ako sedne na klupu Mančester junajteda. Kako i Van Galu ne ide 
dobro, to i nije tako nemoguće. 

Šesto mesto, Titula prvaka Evrope košarkašica Srbije. Do istorijskog uspeha, 
četa Marine Maljković stigla je na kontinentalnom prvenstvu u Budimpešti. Srbija je u finalu pobedila selekciju Francuske sa 76:68, a pored zlatne medalje obezbeđen je i plasman na Olimpijske igre 2016. u Rio de Ženeiru, prvi od raspada stare Jugoslavije. Ekipa Marine Maljković je do titule došla uz sedam pobeda i tri poraza, a za najbolju igračicu šampionata proglašena je Ana Dabović.

Pretposlednja trka Moto GP našla se na mestu broj 6.

Velika nagrada Malezije, održana na stazi Sepang, u Kuala Lumpuru, 25. oktobra 2015. godine, bila je sedamnaesta, pretposlednja trka šampionata sveta u motociklizmu. Portugalac Migel Oliveira, vozač KTM-a je trijumfovao u Moto3kategoriji, ispred klupskog kolege Breda Bindera, i Horhea Navara na Hondi, dok je vodeći u prvenstvu sveta Deni Kent, vozač Honde, završio na sedmom mestu, i Oliveira je zadržao šansu da na poslednjoj trci sezone, u Valensiji, osvoji titulu. Fancuz Johan Zarko, novi šampion Moto2 kategorije, je na Kaleksu bio najbrži u srednjoj klasi, ostaviviši iza sebe Švajcarca Toma Lutija, takodje na Kaleksu, i Jonasa Folgera, na identičnom motociklu. Najbrži vozač kraljevske, MotoGP kategorije, bio je Španac Dani Pedrosa na Hondi, na drugom mesto našao sa njegov sunarodnik Horhe Lorenco, fabrički vozač Jamahe, ispred Italijana Valentina Rosija, njegovog klupskog druga. Rosi je zadržao prednost u šampionatu u odnosu na Lorenca od sedam poena, i imaće priliku da za dve nedelje u Valensiji postane svetski šampion po deseti put.A možemo reći i ovak VN Malezije je najkontroverznija trka MotoGP šampionata svih vremena – Valentino Rosi, vodeći u šampionatu, je izjavio u četvrtak, tri dana pre trke, da Mark Markez, iako ne može da osvoji titulu režira svojim ponašanjem na stazi ishod prvenstva; Markez je tokom trke, na optužbe odgovorio žestokom, gotovo opasnom vožnji, dok je Rosijev kontra-udar, bilo ispravljanje motora u krivini broj 13. i izazivanje kontakta, i obaranje Markeza s motora, namerno ili ne, te je kažnjen sa tri negativna sobraćajna poena i primoran da startuje sa poslednjeg mesta na poslednjoj trci sezone za dve nedelje u Valensiji, i samo mu čudo može pomoći da ponovo osvoji titulu; Horhe Lorenco je završio trku na drugom mestu i smanjio je Rosijevu prednost u prvenstvu na samo sedam poena, mada je i sam povukao teške poteze, otišavši sa pobedničkog postolja, pre završetka ceremonije, pošto nije mogao da podnese zvižduke besne publike, i izjavivši da Rosi treba da bude kažnjen za ponašanje u trci, i pokazavš palac na dole prilikom dodele trofeja njegovom klupskom kolegi. Pobednik Dani Pedrosa, iako je vozio jednu od najboljih trka u karijeri, je praktično ostao neprimećen. Ostaje nam još samo jedna trka u 2015, na teritoriji Španije, trka koja će na čudan 

način rešiti pitanje šampiona, ali će svakako biti trka za pamćenje.Sve je stvar perspektive.

Dominacija Hamiltona u Formuli 1, je na 4. mestu.

Dominacija je reč koja je zlouptrebljena u šampionatu sveta formule 1 u poslednje dve godine kada god spominjemo Luisa Hamiltona, ili ekipu Mercedesa, i nećemo preokrenuti trend. Zloupotrebićemo je ponovo, i nastaviti da je zloupotrebljavamo, jer jeziku polako ponstaje reči da opiše način kojim dolaze do upečatljivih trijumfa sada već trostruki šampiona sveta i čuvena fabrika iz Štutgarta.Statistika, iako često varljiva, ovoga puta najbolje oslikava navedenu dominaciju – deset pobeda u 19 trka za Hamiltona, šest drugih pozicija, jedno treće, samo jedno šesto, i samo jedna nezavršena trka, osvojen 381 poena, ostavljen klupski kolega Niko Rozberg 59 poena iza sebe, zabeležena 43. pobeda, preticanje Ajrtona Sene po broju pobeda u karijeri, s obzirom da je slavni Brazilac slavio 41 put, kao i osvajanje treće titule govore sve. Nijednoga trenutka Hamiltonov pohod ka odbrani prošlogodišnje titule nije dovodjen u pitanju. Iako se činilo da je 2014. vidjena dominacija, ispostavilo se da ovaj termin je mnogo prikladniji za ono što smo videli u 2015.S obzirom da je Hamilton sve jači iz jači, iz sezone u sezonu u Mercedesu, već sada upozorava na još jedno godinu, da – dominacije. Nadu da će stvari biti neisvezne, makar u konkrenciji vozača dao je Rozberg, trima uzastopnim pobedama na kraju sezone.

Titula Golden stejta, na trećem mestu SK liste. 

Prvi put posle 1975. godine, košarkaši Golden Stejt Voriorsa osvojili su šampionsku titulu pošto su u finalu savladali Klivlend Kavalirse 4:2 u seriji. Ratnici su četvrti put postali prvaci najjače košarkaške lige na svetu a prvi put od ere Rika Berija, Džamala Vilksa, trenera Ala Etlsa i tako konačno okrenuli kolo sreće kada je ova franšiza u pitanju. Nakon decenija loših rezultata, pogrešnih izbora na draftu, promašenih trejdova u kojima su izgubili nekolicinu vrhunskih igrača. Nema dileme da su Voriorsi zasluženo bili najbolji jer su tokom cele sezone bili konstantno najbolji i imali velikog vođu Stefa Karija, a pre svega tim predvođen trenerom debitantom u finalu Stivom Kerom koji je tako postao prvi trener još od Peta Rajla 1982. koji je u debitantskoj sezoni osvojio titulu. Pokazatelj timske igre je i činjenica da je za MVP finala proglašen Igodala, momak koji nije počeo nijednu utakmicu za Golden Stejt u startnih pet u ligaškom delu takmičenja, a dobio je šansu u plej ofu, pogotovo u borbi za titulu kada je Ker odlučio da igra sa nižom postavom i tako okrenuo celu seriju. Igi je znao da iskoristi priliku na najbolji mogući način i imao je ni malo lak zadatak da zaustavi Lebrona Džejmsa. Osvojena titula, nije značila kraj sjajnih partija Voriorsa koji su i novu sezonu započeli na spektakularan način – visokim pobedama, atraktivnom igrom i dugim nizom utakmica bez poraza pa ih mnogi smatraju kandidatima za novu titulu.

Na drugom mestu, Barseloni titula u Ligi šampiona. 

Barsa je do petog trofeja stigla trijumfom protiv Juventusa od 3:1. Odavno u jednom finalu, jedan tim nije bio toliki favorit, kao moćni tim iz Katalonije. Na Olimpijskom stadionu u Berlinu, Rakitić je najavio pobedu Barse već na početku utakmice i iako je Morata golom u 55 nagovestio zanimljivo finale- Luis Suarez u 68. i Neimar u 97. minutu doneli 
su Barseloni očekivanu titulu najboljeg tima u Evropi.

Sezona iz snova Novaka Đokovića je naš sportski događaj godine broj jedan.

Briljantno! Neverovatno! Magično! Istorijski!Ne kažemo to mi, strani mediji se utrkuju u epitetima kojima obasipaju Novaka 
Đokovića i sve ono što je uradio u 2015. godini. A uradio je sledeće:Osvojio je 11 turnira, od kojih su tri Gren Slemovi i šest, što je rekord ATP tura, takmičenja iz Serije 1000. Plus, završno Masters finale. Odigrao je 15 uzastopnih finala, dobivši ukupno 82 meča. Zaradio je preko 21 milion dolara što je takođe apsolutni rekord.E, sad, pitanje je da li su ti rezultati dovoljni da Novakovu sezonu proglasimo apsolutno najdominantnijom u istoriji tenisa.Tačno je, Džimi Konors je 1974. godine osvojio više turnira, kao i Bjorn Borg pet godina kasnije. Džon Mekinro je 1982. imao bolji odnos pobeda i poraza, Rodžer Federer je 2006. uzeo pehar više, a isto tri Gren Slema. Najveća razlika je u rivalima. Svi oni su u tim godinama imali za rivale tenisere koji nisu ni blizu nivoa kao što su danas Federer, Nadal, Marej, Vavrinka.Novak je apsolutno šampion u društvu šampiona i to je ono što Đokovićevu 2015. čini posebnom.

Ukoliko ste propustili prethodne delove naše liste, možete ih pronaći OVDE.