Božanić za SK: Od „ne mogu“ više do krova sveta za 18 meseci

World taekwondo

Da li su tekvondisti dosadili ili je fudbalska groznica učinila svoje, tek briljatan uspeh spskih takmičara na Svetskom prvenstvu u Gavadalahari je prošao, nekako, tiho. Bez pompe su se čule čestitke na račun pet medalja, na najveći uspeh u tekvonodu Srbije na planetarnom prvenstvu.

Povezane vesti

Nadica Božanić je prvakinja sveta u kategoriji do 73 kg. Rođena je 13. marta 2001. i sa 21 godinom je pokorila svet. I deluje raspoloženo, srećno ali čvrsto na zemlji. Kao da je svetsko zlato nešto što se događa svaki dan.

„Još se nije sleglo. Sve vreme to pričam. Imamo sada veliki turnir, Gran pri u Rijadu, pa mislim da posle toga proslavimo,“ kaže u razgovoru za Sport Klub svetska šampionka i nastavlja:

„Verujte, tek kada mi čestitaju postajem svesna uspeha“.

U mlađim kategorijama, kao članica Imperijuma, naosvajala se medalja na velikim takmičenjima. Beležimo – zlato na kadetskom EP 2015, zlato na juniorskom SP 2018, srebro na Olimpijskim igrama mladih 2018, srebro na seniorskom EP 2019, bronza seniorsko EP do 21 godine 2021, malo li je za 21-godišnju devojku.

„Priča je zanimljiva. Osetila sam pre korone umor, nisam zadovoljna išla na treninge. Jednostavno, nisam uživala i kada je bilo vreme korone, htela sam da dignem ruke,“ priča Nadica.

Jedan od presudnih momenata bila je bronza 2021. na evropskom u konkurenciji do 21 godine.

World taekwondo

„Otišla sam rasterećena, htela sam da uživam. Za dlaku sam ostala bez finala i tada sam rešila da se vratim“.

Drugi ključni trenutak je bila odluka o promeni kluba. Razgovarala je sa proslavljenim trenerom Galeba Draganom Jovićem Galetom i rešila da mu se pridruži. Podržali su je roditelji, brat Dušan, inače veliki talenat, koji se prerano oprostio od treninga i takmičenja.

„Stagniranje, problemi sa kilažom bili su tada iza mene. Pričali smo Gale i ja, kako bi trebalo da radim i eto, za 18 meseci sam ostvarila san, postala prvak sveta. Da li sam verovala u to? Ne, pošteno reći nisam, ali znate da uvek, kada krećemo na takmičenje, idemo po zlato“.

U Gvadalahari je radila pretposlednjeg dana. Do tada je već znala šta je čeka.

„Htela sam da se naviknem na vremensku razliku, ishranu, spavanje i trening. U početku sam bila teška ali je Gale imao rešenja. Dizao me sve vreme i pred dan za borbe sam znala da sam spremna. Uz to prethodno osvojene medalje mojih kolega iz reprezentacije su bili značajan podstrek“.

Srbija je bila sjajna, odličja su se ređala kao na traci. Za Nadicu dvostruki značaj.

„U tim rezultatima sam dobijala i enegriju ali i pritisak. Bilo mi je jasno da moram da ostvarim rezultat. Znala sam žreb, spremala se za svakog rivala. Bežala sam od razmišljanja da nešto može da bude loše. Htela sam samo pozitivno, da pokažem napredak“.

I počelo je, prvi rival je bila mlada Turkinja Suda Jaren Uzunčavdar.

„Delovala mi je ogromno. Bilo je potrebno da mi radi blok i uspela sam.“

Protiv Amerikanke Medlejn Gorman-Šor je izgubila u drugom kolu jednu rundu i to je bio jedini neuspeh u rundama na prvenstvu. Ali, konačna pobeda nije dolazila u pitanje.

World taekwondo

„Znate da se radi do dve osvojene runde. I u toj, koju sam izgubila, bila sam u igri do samog kraja. Mirna sam bila pred preostale dve. Gale je tražio da ne žurim, da budem smirena. U drugoj sam je toliko umorila da sam u trećoj, odlučujućoj čekala samo momenat za odlučujuće udarce“.

Odličnu predstavnicu iz Kazahstana Džansel Deniz, drugog nosioca na prvenstvu, je u prvoj rundi „zgazila“, osvojila je poen prekidom zbog razlike u bodovima.

„U drugoj je ona povela, uplašila sam se. Gale je vikao: ‘Smiri se i guraj’. Uspela sam da je stignem, u finišu sam sve blokirala i prošla dalje“.

Plasman u polufinale je već bio vredan medalje. Ostalo je da se vidi sjaj a rival je bila odlična Rebeka Mekgoven.

„Rekla sam sebi: ‘Nema nazad, idemo do kraja pa šta bude’. Gubila sam 2:0, 4:2, ali sam uspela sve da preokrenem. Gotovo sam automatski sve radila, bila sam fokusirana. To je jednostavno kao prva borba na prvenstvu, idete na sve ili ništa“.

U finalu je protivnica bila iz Južne Koreje, Li Dubin, dobro poznata osvajačica olimpijskog srebra. U Tokiju je poražena od Milice Mandić.

„U prvoj je sevalo na sve strane. Bila sam zadovoljna jer mi sa druge strane nije bila Francuskinja koja mi je nezgodniji protivnik. Gale mi je govorio da je brza u klinču ali je ispalo da sam u svakom klinču ja bila brža. U drugoj rundi sam napravila prednost i dve sekunde pre kraja ona mi se poklonila i čestitala“.

Vremena za slavlje nije bilo. Dan kasnije se kretalo za Beograd.

„Nastavili smo sa treninzima. Rijad je važan turnir, osvajaju se bodovi, sve će biti drugačije. Znam da će drugačije da me gledaju ali trudiću se da budem spremna“.

Iduće godine na programu su Evropsko i Svetsko prvenstvo, brojni gran pri turniri.

„Najveći san su naravno Olimpijske igre u Parizu. Radićemo, Gale me je ubedio da mogu. Konkurentni smo, za početak je dovoljno. Samokritična sam, imam puno prostora za napredak, radićemo da budemo što bolji. Zlato iz Gvadalahare baš znači. Pravi vetar u leđa“.

Van borilišta uspešan student treće godine ekologije na Univerzitetu Union.

„Volim prirodu i završiću sigurno. Bila sam vukovac u osnovnoj i srednjoj elektrotehničkoj školi u Zemunu. Hobi ? Nemam vremena, knjige, filmovi i volim da kuvam“.

Kada se uđe u prelepi objekat koji koristi TK Galeb, sa leve strane nalazi se sazvežđe zvezda sa imenima svih osvajača medalja članova ovog kluba.

„Eto, naći će se negde mesto i za mene“.

Biće pored velikana Milice Mandić, Tijane Bogdanović, Vanje Stanković. Mahdija Kodakbakšija… Pravi prostor za novu zvezdu srpskog sporta.

World taekwondo

 

Komentari

Vaš komentar