Posle osam godina Srbija je imala klub u završnici F8 Lige šampiona. Novi Beograd je to stekao činjenicom same organizacije i potvrdio osvajanjem trećeg mesta u grupi. Osvojeno drugo mesto je najveći međunarodni rezultat kluba kojeg je osnovao Aleksandar Šapić pre osam godina i danas je čovek, bez funkcije, ali bez kojeg ne može da se donese ni jedna odluka.

Početkom prošle godine dovođenjem Drašovića i Duška Pijetlovića klub je najavio velike ambicije koje su kasnije dovođenjem vrhunskih igrača Mandića, Jakšića, Vlahopulosa, braće Rašović, Gojka Pijetlovića, Perkovića, Vučinića, nepoznatog golmana Koimbre rečeno je da je glavni cilj napad na sve trofeje, a da su domaći skoro imperativ.

Izgubljeni Kup Srbije, osvojeni prvenstvo i Regionalna liga, bili su praćeni učešćem u Ligi šampiona. Određene oscilacije, slabija izdanja uticali su na promenu Vujasinovića, za kratko ga je zamenio Jovović da bi na scenu stupio Igor Milanović. Sa Igorom su osvojena dva domaća trofeja, postavljena baza za igranje na F8.

Opredeljujući se za korak po korak, razmišljanjem od utakmice do utakmice, Igor Milanović je tražio da ekipa igra bez pritiska. Sa dve evropske titule, sa Partizanom i Pro Rekom nekada najbolji igrač sveta je imao svoj plan. Njegov Partizan je bio avangarda, sa zvezdama Pro Reka je uspevao da se izbori, ostavljajući čak legendarnog Feluga na klupi. Felugo je kasnije postao direktor, najzaslužniji za

Milanovićev odlazak iz kluba pre isteka ugovora.

U Beogradu je Novi Beograd igrao prema mogućnostima. To nisu igrači koji bi se zadovoljili pukim igranjem u finalu. Nijanse su falile da se kuglica na vaterpolo ruletu na kraju nađe na imenu beogradskog sastava. Ali, budimo pošteni, lako je moglo da se dogodi da Breša bude bolji rival u polufinalu. Sve je to sport.

Finale je bila priča u kojoj je Nikola Jakšić postao sve. Od genija igre, lucidnog strelca, čoveka spremnog da preuzme odgovornost, do tragičara kojeg će prečka iz petog peterca pratiti dugo, toliko da će šest golova nepravedno ostati u senci. Teško je preživeo te momente i pored svih mogućih uteha.

Novi Beograd je prvog dana imao kao najistaknutije Koimbru i Mandića, drugog sjajnog Vlahopulosa, trećeg Jakšića. Ogroman je bio doprinos ostalih.

Danas drugo mesto izaziva tugu. Još su vruće glave. Već za neki dan biće jasno da je za novi tim, pa ako hoćete i novi klub ostvaren rezultat odličan. Naredna sezona donosi nove izazove, još jedno domaćinstvo
F8. U sastavu će biti Skumpakis, Granados, Filipović. Pitanje je ko će napolje, pominju se Tomić i Gogov.

Ali sve je to otvoreno, klub ima čvrste ugovore sa svima i ako se sve ostvari kako je planirano onda bi za godinu dana mogli da slavimo prvaka Evrope.

Na kraju Novi Beograd je u uslovima koje pruža objekat izgrađen 1979. odradio sjajnu organizaciju.

Cepidlake mogu da nađu zamerke ali u odnosu na neke druge videli smo odličan turnir. Ostaje samo činjenica da je 12 utamica nabijeno u manje od 60 sati, nedostaje dan pauze pred finale radi promocije događaja, domaćina, vaterpola u celini, ne trebaju utakmice od petog do osmog mesta koje nikoga ne interesuje. I na kraju izbor MVP treba da rade znalci. Dati pehar Kaneli je ipak deo neke dobre komedije.