Skijanje je opasno – 16 tragedija za 60 godina

Ostale vesti 7. dec. 201718:02 > 18:47
Podeli:
Getty Images / Staff

Teške povrede, operacije i duge pauze koje slede sastavni su deo skijaškog sporta, ali neki od padova imali su i tragičan ishod.

Prvi skijaš koji je život izgubio baveći se sportom koji je voleo je Kanađanin Džon Semelink. Tada 20-godišnji Semelink osvojio je skijaško prvenstvo Komonvelta u Zankt Moricu 1958, a takmičio se i na Svetskom prvenstvu iste godine u Bad Gaštajnu u Austriji. Nastradao je sledeće godine, 1959, u nemačkom Garmiš-Partenkirhenu, na trci spusta na stazi Kandahar. Uslovi u kojima se održavala trka u kojoj je Semelink izgubio život bili nu vrlo nepogodni, te od ukupno 89 takmičara njih 39 nije došlo do cilja.

Još jedan skijaš koji je podlegao povredama iste godine je Austrijanac Toni Mark. Te 1959, tada 25-godišnji Mark bio je državni šampion u kombinaciji, na prvenstvu održanom u Kicbilu. Samo šest dana kasnije doživeo je težak pad na trci veleslaloma u nemačkom Rotah-Egernu. Sa teškim povredama glave prevezen je u bolnicu u Tegernze, u kojoj je podlegao povredama tri dana kasnije, 10. marta 1959. godine.

Ta dva nesrećna slučaja uzrokovala su temeljne reforme u skijaškom sportu. Na kongresu Međunarodne skijaške federacije održanom u junu 1959. uvedeno je obavezno nošenje zaštitnih kaciga, probni treninzi u spustu koji naliče trkama, predstavljen je delegat za sigurnost i upotreba sigurnosnih mreža na stazi, a kao zaštita korišćene su i bale slame.

Getty Images/Pool

Ros Milne bio je skijaš iz Australije, a poginuo  je sa 19 godina. Pošto se kvalifikovao za Zimske olimpijske igre u Insbruku 1964. godine, na treningu u austrijskom Patšerkofelu izgubio je kontrolu i naleteo na drvo. Očevici su kazali da je Milne, približavajući se kraju staze, video da je pri dnu mnogo ljudi zbog čega je pokušao da uspori na delu staze koji nije bio predviđen za to. Mnogi su smatrali da je nesreća mogla da bude izbegnuta temeljnijom pripremom staze na kojoj se u tom trenutku nalazilo previše skijaša. Posle Milneove smrti i teške povrede još jednog skijaša, napravljene su određene izmene pred trku spusta na ZOI koja je održana 30. januara 1964. godine.

Italijan Valter Musner preminuo je 1965. godine pri testu brzine na padinama Červinija, kada je sa staze skrenuo pri brzini od 168 km/h. Da sigurnosna kaciga ne bi smanjivala brzinu, skijaši su tada glave spuštali nadole i skijali skoro ne videvši nista, a smatra se da je upravo to dovelo do Musnerove nesreće. Spustivši glavu nadole, nije video da polako silazi sa staze.

Švajcarska skijašica Silvija Zuter život je izgubila na trci spusta 1969. godine.

Francuz Mišel Boson poginuo je na trci spusta u Svetskom kupu 1970. godine, na stazi Emil Ale, u mestu Mežev u francuskim Alpima. 20-godišnjak je prilikom pada zadobio frakturu lobanje zbog čega je preminuo nekoliko sati kasnije.

Amerikanac Dejvid Novel nastradao je tokom trke spusta u skijaškom centru Vinter Park u Koloradu 1972. godine.

Tri godine kasnije, Francuz Mišel Dužon nastradao je u francuskom skijalištu Tinj tokom treninga, a iste godine život je izgubio i Finac Marku Vuopala na juniorskom Evropskom prvenstvu održanom u Lincu.

Getty Images/Mike Powell

Italijan Leonardo David doživeo je težak pad tokom trke spusta u američkom Lejk Plesidu 3. marta 1979. godine. On je nekoliko desetina metara pre cilja izgubio kontrolu i pao. Vojnim helikopterom je prevezen u bolnicu u Burlingtonu, gde je odstranjen krvni ugrušak iz njegovog mozga. Posle tri meseca provedenih u komi u Burlingtonu, David je specijalnim helikopterom američke vojske prevezen u Novaru. Narednih nekoliko godina proveo je u bolnicama u Insbruku i Lenjingradu, a preminuo je u februaru 1985. godine od posledica srčanog udara.

Austrijanac Gernot Rajnštadler bio je sin nekadašnje skijašice Traudl Eder i učitelja skijanja Adija Rajnštadlera. Na omladinskom državnom prvenstvu Austrije 1989. godine osvojio je tri medalje, a život je izgubio dve godine kasnije na treningu spusta u Vengenu kada je pri punoj brzini izgubio kontrolu i survao se na sigurnosnu mrežu. Zadobio je prelom karlice i unutrašnje krvarenje, a preminuo je nekoliko sati kasnije u bolnici u Interlakenu. Trka spusta na stazi Lauberhorn otkazana je zbog Rajnštadlerove pogibije, koja je rezultirala novim bezbednosnim merama.

Austrijska skijašica Ulrike Majer stradala je 1994. godine u Garmiš-Partenkirhenu tokom trke spusta. Bila je dvostruka svetska prvakinja u superveleslalomu, vicešampionka u veleslalomu, a trijumfovala je i na pet trka u Svetskom kupu.

Getty Images / Agence Zoom

Francuskinja Režin Kavanu bila je svetska prvakinja u superveleslalomu. Ona se 2001. godine na treningu spusta u Pictalu sudarila sa nemačkim trenerom Markusom Anvanderom, a dva dana kasnije podlegla je povredama u Univerzitetskoj klinici u Insbruku.

Godinu dana kasnije, 2002. godine, 19-godišnji Švajcarac Verner Elmer vozio je trku spusta koju je organizovao Švajcarski akademski skijaški klub (SAS). Elmer se tokom vožnje sudario sa pomoćnim radnikom i preminuo je na licu mesta, usled posledica problema sa disanjem. Radnik je prošao praktično nepovređen, ali je odvezen u bolnicu radi pregleda.

Prošlo je punih 15 godina bez tragedija, kada je sredinom  novembra na treningu u Kanadi nastradao francuski skijaš David Poason, a 7. decembra život je izgubio i 17-godišnji Nemac Maks Burkhart.