Ćetil Andre Omot – čovek koji je mogao sve

Heroji ZOI 7. feb 202212:00 > 12:301 komentar
Agence Zoom/Getty Images

Kada se priča o legendama Zimskih olimpijskih igara svakako je nezaobilazno ime norveški skijaš Ćetil Andre Omot, rekorder u mnogim segmentima.

Norveška je zemlja sa najvećim brojem medalja na zimskim igrama i jedina sa trocifrenim brojem odličja svakog sjaja. Jasno je da su mnogi veliki sportisti dali ozbiljan doprinos u stvaranju ovakve sile i kada se bira najbolji među njima to je vraški težak posao. Mnogi od njih bi komotno bili najveći svih vremena u mnogim zemljama i to onim najuspešnijim kada su ZOI u pitanju.

ZOI Peking

Ćetil Andre Omot osvojio je više olimpijskih medalja nego ijedan drugi norveški sportista i to ga svakako stavlja na vrh liste kandidata za epitet najvećeg u najtrofejnijoj zemlji ZOI. Sa osam odličja rekorder je kada su takmičari u alpskom skijanju u pitanju, a u Torinu 2006. postao je prvi skijaš sa četiri zlatne medalje.

Učestvovao je ukupno na pet ZOI, prvi put 1992. u francuskom Albervelu. Tada je osvojio i prvo zlato, u disciplini u kojoj će dominirati godinama – Super G (super veleslalom). Takođe će biti i treći u veleslalomu. Već na narednim igrama, dve godine kasnije u svojoj domovini u Lilehameru, odvažio se da se takmiči u svih pet disciplina alpskog skijanja. Nije bilo zlata, ali je osvojio čak tri medalje, srebra u spustu i kombinaciji i bronzu u njegovom Super G i to mu je bila najveća žetva medalja na nekim igrama.

Nagano će mu ostati u najlošijem sećanju, kao uostalom i čitava 1998. U Japanu nije osvojio nijedno odličje, a u Svetskom kupu samo je u kombinaciji došao do odličja i to srebrnog. Ali ko ga je tada otpisao, grdno se prevario. Usledio je verovatno najbolji period u karijeri, krunisan Olimpijskim igrama 2002. u Solt Lejk Sitiju. Tada je osvojio dve zlatne medalje, u Super G i u kombinaciji, a u ostale tri discipline uspeo je da uđe u plasman, što mu se ni na jednim igrama pre ni posle nije dogodilo. I sve to je uspeo sa 30 godina.

Prethodno se dve godine ranije trajno upisao u istorijske knjige kao jedan od samo pet skijaša, koji je osvojio Svetski kup u svih pet disciplina. Do Olimpijskih igara u Torinu 2006. imao je 19 olimpijskih i svetskih medalja, kao i devet trijumfa na Svetskom kupu i već tada je mogao da ponese epitet najodlikovanijeg norveškog skijaša. A onda je u Torinu usledio šlag na tortu. Odlučio je da se takmiči u samo dve discipline. U spustu mu je za šest stotinki izmakla medalja, ali je sve nadoknadio u „svojoj disciplini“ – Super G. Jurio je kao da su mu 24, a ne 34 godine, lagano prolazio između kapija. Jednostavno, to je bila jedna od najspektakularnijih vožnji ikada (1:13 – 2:55 videa ispod). Naravno, osvojeno je zlato, istorijsko četvrto i postao je tada najstariji osvajač olimpijskog zlata ikada.

Da bi bio najbolji potrebne su dve stvari, ostvariti vrhunske rezultate u kontinuitetu i pomerati granice u najznačajnijim trenucima. Samo to što je Omot uspevao obe ove stvari da radi zaslužuje da se nazove najboljim norveškim skijašem svih vremena (što je ekvivalent tituli najbolji brazilski fudbaler svih vremena) i to bez da se sabiraju sve njegove medalje, po čemu je takođe neprikosnoven.

Komentari

Vaš komentar