Tesa i Skot

Blog ostalo 15. feb 202210:00 > 10:15
Podeli:
Tesa Virtu i Skot Moar
Dean Mouhtaropoulos/ Getty Images

Emocije. Talenat. Harizma. Želja da se napreduje, da se uvek bude bolji. Sve to imali su Tesa Virtu i Skot Moar. I medalje. Mnogo medalja. Uz milione ‘zaljubljenih’ gledalaca.

Svaka njihova rutina imala je poseban narativ, a oni su svoje uloge igrali majstorski. Za to su odlikovani sa pet olimpijskih i sedam medalja sa svetskih prvenstava. Posle gotovo svakog takmičenja bili su glavna tema ljubitelja umetnosti i sporta. A ovo je priča o njima.

Povezano:

Tesa i Skot postali su plesni par još kao deca. Spojila ih je njegova tetka, koja ih je trenirala u pojedinačnoj konkurenciji. 

“Dugo nismo smeli ni da se uhvatimo za ruke na ledu”, prisetio se Moar.  “Prvi put smo klizali kada je ona imala sedam, a ja devet godina. Delili smo mnogo toga tokom godina. Odrastali smo zajedno, kuće u kojima smo živeli su bile blizu jedna drugoj.“

Skot se prvo odlučio za hokej, ali je po uzoru na brata Denija prešao na umetničko klizanje. Tesa samo nije želela da bude jedina u svom razredu koja nije mogla da kliza tokom izleta. 

Te odluke su ih na kraju odvele u istoriju, u koju su zakoračili baš na domaćem terenu, na Olimpijskim igrama u Vankuveru 2010. Zlato koje su tada osvojili predstavljalo je prekretnicu za klizanje u Severnoj Americi i kraj dominacije evropskih kilzačkih parova.

Virtu i Moar postali su tada prvi klizači koji su postali šampioni na svojim debitantskim Igrama. Takođe i najmlađi plesni par koji je uzeo najsjajnije odličje. Tesa je imala samo 20, a Skot 22 godine.

Matthew Stockman, Getty Images

Iste godine postali su i svetski šampioni. Prvi put. Posle toga su na planetarnim prvenstvima osvojili još jedno zlato (2012) i dva srebra (2011, 2013). Sa mnogo samopouzdanja dočekali su i Olimpijske igre 2014. Najavljivali su već tada da bi mogli da završe karijere posle takmičenja u Sočiju.

U Rusiji su, ipak, završili kao srebrni. Inostrani mediji su pisali da su sudije iz Sjedinjenih Američkih Država i Rusije sklopile dogovor da međusobno podrže predstavnike svojih zemalja, pa je u ovom slučaju zlato pripalo Amerikancima Meril Dejvis i Čarliju Vajtu. Posle toga su Virtu i Moar napravili dvogodišnju pauzu. 

Ipak, odlučili su da se vrate. Pjongčang 2018. je bio njihova poslednja destinacija. Bar kada su takmičenja bila u pitanju. Imali su nezavršenog posla na Olimpijskim i silno su želeli da se oproste sa zlatom.

Tokom 2017. su bili nepobedivi. Između ostalog su osvojili i treću svetsku titulu. Bili su spremni za grandiozan odlazak.  

Takmičenje u Pjongčangu počeli su osvajanjem timskog zlata sa Kanadom. Ali želeli su tačku da stave najsjajnijim odličjem u svojoj, u konkurenciji plesnih parova.

Na dan finala, Tesa i Skot su bili poslednji klizači koji su završili trening. Svi ostali parovi su otišli, ali su Kanađani želeli da iskoriste svaki trenutak. Još su radili na određenim elementima kada im je saopšteno da je trening završen i da treba da odu sa leda.

Samo takmičenje je bilo izuzetno uzbudljivo. Francuzi Gabrijela Papadakis i Gijom Sizeron su bili fantastični. Virtu i Moar su morali da budu izvanredni. I bili su. Uz muziku iz Mulen ruža, plasali su kao nikada do tada. O njihovom nastupu i emocijama koje su izazvali pričalo se danima, a oni su kući odneli zlatnu medalju.

“Imali smo sreće da se nađemo. Oslanjali smo se jedno na drugo toliko tokom života, zajedno smo krenuli za ovim ludim snom i to se isplatilo. Nikada ne bih mogao da klizam sa nekim drugim, razlog zbog kojeg sam želeo da ponovo budem ovde je da ponovo klizam sa Tesom. Izuzetno smo ponosni i ovo su trenuci koje nećemo zaboraviti”, istakao je tada Moir.

“Maštala sam o odlasku na Olimpijske igre, u školi sam pisala u svom dnevniku da želim da budem ovde – ali to je bilo sa Denijem, Skotovim bratom, tako da sam blizu svog sna”, našalila se Virtu.

Nekoliko meseci kasnije saopštili su da je to bio njihov poslednji takmičarski nastup. Bio je to kraj kakav su zaslužili posle 22 godine saradnje. Iza sebe su ostavili bogato nasleđe, ne samo kada je reč o brojnim medaljama koje su osvajali. Talenat, emocije, posvećenost, naporan rad i spremnost da jedno za drugo urade sve što je potrebno.

“Njihov odnos je poseban“, rekao je Patris Lozon, njihov trener. “Oni su kao srodne duše. Nikada se ne kritikuju, niti podučavaju jedno drugo, što je najteža stvar kada se tako dugo takmičite zajedno”.

O tom odnosu Tese i Skota pričalo se i pisalo posle svakog takmičenja. Savršeno odigrane uloge na ledu podsticale su ljubitelje sporta da među njima vide ljubav, dok su oni uvek tvrdili da su najbolji prijatelji.

Maddie Meyer, Getty Images Sport

“Mi smo tako različiti, na drugačije načine pristupamo stvarima, skoro smo na suprotnim krajevima spektra. Među nama postoji određeni nivo poštovanja i granice koje nikada nismo prešli. Mi smo jedno drugom najveća podrška. Kada osećate da imate saveznika, bez obzira na to sa čime se suočavate, možete se boriti sa tim”, objasnila je Virtu.

“Naša veza je nešto na šta smo veoma ponosni, u nju smo uložili mnogo. Imali smo sreće da smo uvek postavljali iste ciljeve i zaista smo se dobro slagali. Nekada pogledam kako sam se ponašao sa 20 godina i kažem: „Ne sviđa mi se“. Ne znam kako se Tesa nosila sa mnom. Ali konstantno radimo na našem odnosu. Ako vam je dovoljno stalo do veze, uložite u nju”, istakao je Moar.

Tesa i Skot klizali su zajedno 22 godine. Za to vreme osvojili su pet olimpijskih i sedam medalja na šampionatima sveta. Ostvarili su uspehe koje će teško iko nadmašiti. I to sa takvom lakoćom. Svojim plesom, specifičnom energijom i harizmom osvojili su čitavu planetu. Bili su savršeni spoj. 

SKOT SE VRATIO NA LED, TESA U ĐAČKU KLUPU

Po okončanju sportske karijere, Tesa se vratila u ‘školsku klupu’. Zapravo, rešila je da završi master studije na Kvins univerzitetu i započne novi posao u globalnoj konsultantskoj firmi.

„Samo želim da budem student. U svakom smislu te reči“, rekla je Virtu.

Skot nije mogao dugo da bude daleko od klizališta. Vrlo brzo počeo je trenersku karijeru.

Komentari

Vaš komentar