Crnogorski karatisti se nikada nisu vratili bez medalje sa Evropskog prvenstva za kadete, juniore i mlađe seniore. Nisu ni sa tek završenog šampionata u finskom Tampereu, kada su čast crnogorskog karatea sa dve zlatne medalje odbranile kadetkinja Helena Backović i mlađa seniorka Milena Jovanović.

U konkurenciji 1.200 takmičara iz 49 država, Crna Gora je na kraju šampionata Evrope, sa dve zlatne medalje zauzela deveto mesto.

Helena i Milena su članice Karate kluba Omladinac. U debitantskom nastupu na najvećoj kontinentalnoj smotri, Helena Backović je do trona i prvog mesta na Svetskoj (WKF) listi, stigla nakon nakon pet pobeda.

“Bilo je preteško, zaista. Sve takmičarke su bile maksimalno pripremljene, ali i ja sam. Uspela sam da pobedom krunišem leto napornih treninga i to po tri puta dnevno. Zahvalna sam trenerima Marini i Žarku Rakoviću, ali i porodici na bezrezervnoj podršci. U klubu su mi obezbedili kvalitetne sparing partnere iz Bosne i Hercegovine i Severne Makedonije, a prošla sam i reprezentativne pripreme. Sve to je dalo rezultat” naglasila je na konferenciji za novinare šampionka Evrope do 47 kilograma, Helena Backović.

Za razliku od Helene Backović, Milena Jovanović je imala ogromno iskustvo osvajanja medalja, pa je nakon svetske kadetske bronze iz 2017. godine, evropskog srebra iz 2019. godine, napravila najveći iskorak u konkurenciji mlađih seniora.

“Presrećna sam da sam uspela, tim pre jer sam promenila katergoriju. Do trona sam stigla nakon četiri izuzetno zahtevne, slobodno mogu da kažem paklene borbe. Sve je posledica neverovatno dobrih priprema sa reprezentacijom, klubom i mojim trenerom Žarkom Rakovićem. Iskreno, ponosna sam što sam uspela da se odužim za sve što su Žarko Raković, klub Omladinac i Savez, uložili tokom pripreme, kako bih spremna dočekala šampionat Evrope. Radili smo tri puta dnevno. Veliki rad, trud i odricanja se uvek isplate. Hvala svima na podršci”, naglasila je Milena Jovanović.

Iako su Helena Backović i Milena Jovanović osvojile zlatne medalje, njihov trener i selektor Žarko Raković je bio samo delimično zadovoljan ostvarenim u Tampereu.

“Dve zlatne medalje u jednom, mom klubu! To bi svima bio san, ali ja sam iskreno očekivao mnogo više. Platili smo danak tradicionalnom nedostatku novca i podrške, prvenstveno od resornog ministarstva, uprave glavnog grada… Savez ne mogu da krivim, nema novca. A da ga je bilo sigurno bi i rezultat bio bolji, jer potencijala i kvaliteta imamo. Nije bilo odlazaka na međunarodne turnire, to je uticalo na ostvareno. Pokušao sam sve, doveo sam kvalitetne sparing partnere, čak i dvojicu učesnika Olimpijskih igara. Ipak, izostali su pripremni turniri”, rekao je Žarko Raković, pa nastavio:

“Najtrofejniji smo klub u Crnoj Gori, imamo preko 40 osvojenih medalja sa najvećih takmičenja. Da li je to dovoljno da dobijemo uslove za kvalitetan rad, jer ako nije, neka nadležni javno kažu. Prvi put pitam javno pitam – ako karate nije potreban Crnoj Gori da znamo i da idemo odavde? Verujte, svi mi imamo itekako brojne i dobre ponude iz inostranstva. A ova generacija je još talentovanija i bolja od svih prethodnih.

Pitanja nije bilo potrebno postavljati, Žarko Raković je nastavio sa izlaganjem:

“Ne možemo više iscrpljivati porodične budžete, trošiti i novac koji nemamo pozajmljivanjima, a i roditelje opterećuje trošak koji su primorani da imaju za medalje koje njihova vredna deca donose Crnoj Gori. Eto, samo ovog leta imali smo kvalitetne ponude da budemo gosti i naši seniori treniraju sa selekcijom Španije, mlađi uzrasti sa velesilom kakva je Ukrajina, ali ni za put nismo imali novca. Sve ostalo bilo bi gostoprimstvo domaćina. Da, baš jedna Španija, Ukrajina.., prepoznaju nivo do kojeg smo doveli naš karate, ali to neko ovde ne želi da vidi. Baš zbog nedostatka uslova i nismo imali olimpijsku vizu, iako smo bili tako blizu” zaključio je Raković.

Svi koji prate sport i karate u regionu, Evropi i svetu, nemaju nikakvu dilemu da su karatisti Crne Gore postali prepoznatljiv brend države, te da im je potrebna podrška, koju su zaslužili radom, odricanjima i sjajnim rezultatima.

Čestitke zbog osvojenih medalja, neće doneti napredak. Potrebna je ozbiljna podrška, kako bi ponovo usledile čestitke. U suprotnom….