Kako su otpisani postali prvaci sveta 1998.

Sečuan sos 30. avg 20193:45 > 3:53
Podeli:
Hamish Blair/Allsport

Reprezentacija Jugoslavije u Kanadi 1994. (prvobitno je organizacija bila poverena SFRJ) zbog sankcija nije imala priliku da brani svetsku titulu osvojenu četiri godine ranije u Argentini, ali se u Atini 1998. potpuno neočekivano vratila na najviši stepenik pobedničkog postolja.

Selektor Željko Obradović u prestonici Grčke nije mogao da računa na Vlada Divca, koji je zbog lok auta u NBA bio sprečen da pomogne podmlađenom timu, i operisanog Predraga Danilovića, dok je kapiten Aleksandar Đorđević muku mučio sa povredom kolena i do poslednjeg trenutka postavljalo se pitanje da li će biti u stanju da odigra makar mečeve u kojima će do izražaja doći njegov kvalitet i iskustvo.

Povezano

Obradović je tokom priprema imao mnogo problema sa povredama, ali brojne nedaće ujedinile su Plave koje je ‘spartanski’ (najteže u karijeri, pričali su košarkaši) rad na Kopaoniku sa kondicionim trenerom Seadom Krdžalićem dodatno ojačao.

Državni tim je u Atinu, grad koji je svim ovdašnjim ljubiteljima košarke ostao u najlepšem sećanju zbog istorijske zlatne medalje osvojene neposedno posle ukidanja sankcija 1995. (ali i neočekivano neprijateljske reakcije grčkih navijača), otišao kao dvostruki uzastopni prvak Evrope i aktuelni olimpijski vicešampion, međutim, na ispraćaju na aerodromu u Surčinu nije bilo skoro nikoga. Obradovićeva ekipa unapred je bila otpisana…

Možda nam je takva atmosfera i pomogla. Lično, imao sam još veću želju da pokažemo koliko zaista možemo,“ pričao je Željko Rebrača, junak finalnog duela sa Rusijom i te godine uz Dejana Bodirogu najbolji igrač Plavih.

Jugoslavija je šampionat počela ubedljivim trijumfom protiv Portorika, usledila je pobeda posle produžetka u duelu sa Rusijom, da bi prvu fazu okončala superiorno protiv Japana. Plavi su u drugoj rundi bili bolji od Kanade i Grčke, a pobeda protiv domaćina usledila je samo dan posle otrežnjenja i jedinog poraza od selekcije Italije.

Jugoslavija je u četvrtfinale prošla sa čelne pozicije u grupi E i prvi rival u eliminacionoj fazi bila je Argentina. Gaučosi su u jednom trenutku imali i 12 poena prednosti, međutim, Obradović je imao džokera na klupi – Sašu Đorđevića. Vremena za čekanje više nije bilo, a Đorđević je ključnim trojkama začepio usta svima onima koji su Obradovića danima kritikovali zbog odluke da ga rovitog povede u Atinu. 

Staro je pravilo da je istog protivnika dva puta teško dobiti na jednom takmičenju, ali Plavima je u OAKA dvorani to uspelo dva puta. Najpre je u polufinalu, pred 20.000 neprijateljski nastrojenih Grka ponovo savladan domaćin, da bi 9. avgusta pala i Zbornaja. Blistao je Rebrača sa 16 poena (7/10 za dva) i 11 skokova, a blokada nad Mihailom Mihajlovim 34 sekunde pre kraja odlučila je utakimicu. Rebarac je na drugoj strani pogodio dva slobodna bacanja i neopisivo slavlje moglo je da počne.

Najkorisniji igrač prvenstva Dejan Bodiroga finalni duel završio je sa 11 poena, Milenko Topić je dodao 9, a Saša Obradović, Đorđević i Dejan Tomašević po 7.

U sastavu su bili još Nikola Lončar, Miroslav Berić i debitanti Predrag Drobnjak, Vlado Šćepanović, Dragan Lukovski i Nikola Bulatović.

Titula u Atini, kasnije se ispostavilo, bila je poslednja u nacionalnom dresu za Đorđevića, koji je imao hronične probleme sa povredom kolena.

Grupa B

Jugoslavija – Portoriko 80:66
Jugoslavija – Rusija 82:74 (68:68)
Jugoslavija – Japan 99:54

Druga faza

Jugoslavija – Kanada 95:55
Jugoslavija – Italija 60:61
Jugoslavija – Grčka 70:56

Četvrtfinale

Jugoslavija – Argentina 70:62

Polufinale

Jugoslavija – Grčka 78:73 (57:57)

Finale

Jugoslavija – Rusija 64:62

Konačan poredak

1. Jugoslavija
2. Rusija
3. SAD
4. Grčka
5. Španija
6. Italija
7. Litvanija
8. Argentina
9. Australija
10. Brazil
11. Portoriko
12. Kanada
13. Nigerija
14. Japan
15. Senegal
16. Južna Koreja