Srbija bez igre

Spring Roll 10. sep. 201919:33 > 19:41
Podeli:
fiba.basketball

Atmosfera koja se stvorila oko reprezentacije Srbije za Svetsko prvenstvo u Kini podsećala je na onu uoči Evrobasketa 2005. u našoj zemlji. I neuspeh je podjednako veliki.

Ali, nije atmosfera kriva za poraze reprezentacije Srbije od Španije i Argentine, iako ju je selektor Đorđević među prvima pomenuo na konferenciji za novinare. Srbija je imala izuzetno talentovanu ekipu na ovom turniru, ali jednostavno nije imala igru. Utakmice protiv jasno slabijih protivnika nisu mogle da izlože srpske slabosti, bilo je nagoveštaja protiv Italije, a mečevi protiv Španije i Argentine su otkrili sve.

Povezano

Glavni problem svakako je bila odbrana. Vrlo spore reakcije i rotacije, nepotrebna preuzimanja, mekana igra, a protiv Argentine izrazito loša odbrana od pik en rola. Iako je bilo opšte poznato da će Argentinci preko Kampaca i Skole maksimalno eksploatisati upravo taj segment igre, ekipa nije reagovala kako treba i bilo je mnogo prostora u reketu. Nikola Milutinov je centar koji u srpskoj reprezentaciji najbolje brani pik en rol i najbolji je zaštitnik obruča. Pripreme i turnir je započeo kao prvi centar, u četvrtfinalu je igrao tri minuta, i to kao posledica mnogih potrošenih prethodnih rešenja.

Argentincima je dozvoljeno da se razigraju i da u prvih 20 minuta ubace čak 54 poena (devet trojki). Nisu Gaučosi velika šuterska ekipa, ali iz stvaranja viška posle pika ostavljani su sami na otvorenim šutevima, pa je Garino tri puta pogodio, kao i Vildosa.

fiba.basketball

Nikola Jokić je odigrao 31 minut na ovoj utakmici i svaki na poziciji centra. Toliko je na ovom mestu igrao možda ukupno do ovog meča. Svakako kao petica može najviše da doprinese, što je pokazao i u Denveru. Ipak, Srbija nije igrala kao Denver. Jokić nikad u životu primarno nije igrao na niskom postu, ni u Megi ni u Koloradu, već je više bio daleko od koša. Jokić ofanzivno zna sve u košarci, pa može da poentira na razne načine, ali njegovi talenti nisu dovoljno iskorišćeni na ovom turniru.

Selektor Đorđević naveo je Fakunda Kampaca kao igrača koji je bio najzaslužniji za pobedu Argentine. To je apsolutno tačno. Plejmeker Reala održao je čas organizacije igre. Srbija je protiv Španije i Argentine izgubila ukupno 33 lopte. Problem na plejmejkerskoj poziciji nije bio toliko očigledan tokom priprema, a do ozbiljnijih utakmica u Kini nije bilo moguće uočiti ga protiv Angole i ostalih slabijih ekipa. U takvoj situaciji najbolje je mogao da pomogne upravo Nikola Jokić. Prvi plejmejker Denvera je Džamal Marej, koji suštinski i nije klasičan organizator igre, ali glavni u napadu je upravo Džoker. Potrebno je samo razumevanje sa saigračima i pravovremena protrčavanja. Toga je bilo veoma malo u Kini jer se igra Srbije i nije bazirala na tom načinu napadanja. Vrlo ubojito oružje Denvera, posebno u plejofu ove godine, bilo je kratko otvaranje Jokića iz pika. Tada primi loptu negde oko penala ili u reketu i ima nekoliko dodavačkih i realizatorskih opcija. I toga je u Kini bilo veoma malo.

fiba.basketball

Brz protok lopte i timska igra Srbije koji su oduševljavali navijače na početku turnira brzo su nestali kad su se susreli sa čvršćim odbranama. To je kod igrača kao po pravilu stvaralo nervozu i ulazili su u serije neprepoznatljivih grešaka. Prestali su da budu tim. Za sve ove dane u Kini nije delovalo kao da postoje bilo kakvi međuljudski problemi u ekipi, ali jednostavno su previše lako dozvolili eliminaciju od realno slabije ekipe. Argentinci i dalje znaju da igraju košarku i mnogo je tu košarkaša koji su članovi velikih klubova, ali Srbija jednostavno nije uspela da se na pravi način nametne. Nije bilo dovoljno poena u reketu koji su čuvali Skola i Delija, što je nedopustivo.

Najiskusniji Nemanja Bjelica pokušao je da pokrene ekipu, jer je Bodanović bio izuzetno dobro čuvan, ali je to u ovom slučaju bilo kontraproduktivno. Šamarao je sebe posle promašenog slobodnog bacanja, terao na buđenje. Međutim, celoj ekipi je bilo potrebno buđenje jer su tonuli u poraz ćuteći. Niko nije uspeo da dovoljno glasno podvikne. Ne mogu se ekipi osporiti želja niti radna etika u pokušaju da se osvoji medalja u Kini. Ipak, kao da su svi bili previše jednaki, bez jasno definisanih uloga u timu.

Možda su tome doprinele i veoma česte izmene tokom čitavog turnira i neizvesnost oko toga ko će kakvu ulogu imati na određenom meču.

Argentina je nadigrala Srbiju u meču prsa u prsa, gde odbrane nisu imale toliki uticaj. Jedna od najtalentovanijih ekipa u poslednjih 20 godina na ovim prostorima poražena je ne zato što je prebijena kao protiv Španije, već zato što su iz zaludeli igrači od 39 godina i 180 centimetara.

Povezano

Aleksandar Đorđević je posle utakmice apostrofirao važnost bekova u košarci u odnosu na centre. Srbija je na ovom turniru imala četvoricu bekova. Visina je trebalo da bude naša vrlina, a ispostavilo se da je tromost naša najveća mana u odbrani. Uz neuigranost u napadu. Ekipa nije od početka radila zajedno, ali do utakmice sa Argentinom odigrano je ukupno 15 mečeva. Sasvim dovoljno da se četvrtfinale ne igra na čist talenat i improvizaciju. Delovalo je da je Srbija toliko kvalitetna da može da prevaziđe sve potencijalne poteškoće i greške, ali nije bilo tako. Mene je prvog prevarilo. A možda sam bio samo euforičan. Čak i da je tako, euforija ne sme da bude problem za jednu reprezentaciju, odsustvo prave igre u važnim mečevima je problem.

Povrede Miloša Teodosića i Dragana Milosavljevića svakako su značajno otežale posao u resoru kreacije, odnosno borbenosti, ali šta da kažu ostale reprezentacije kojima nedostaje po četiri, pet ili više igrača na turniru. Srbija je u ovom sastavu jednostavno morala da uđe u borbu za medalje i morala da savlada selekciju poput Argentine.

Aleksandar Đorđević je na nekim prethodnim turnirima uspevao da svojom energijom i umećem realno slabiju Srbiju odvede do velikih uspeha. U Kini od vrhunskih pojedinaca nije stvorio ekipu koja će igrati dobro i pobeđivati u velikim utakmicama. Srbija se ugasila posle prve četvrtine protiv Španije.