Brazil i „ja“

Crtice 25. jun 201823:51 > 26. jun 2018 0:06
Dennis Grombkowski, Getty Images Sport

Prošla su tri dana od utakmice sa Švajcarskom i sada je pravo vreme da se stavi ad akta na taj slučaj.

Ryan Pierse, Getty Images

Milennium – sponzor Crtica iz Rusije

Od poslednjeg zvižduka Feliksa Briha, jedine omraženije osobe od one dvojice strelaca za Sajdžije, razvijene su brojne teorije koje objašnjavaju poraz Srbije.

Ona najčešća, nosi ime sudije rođenog u Minhenu. Po profesiji advokat, 42-dvogodišnji Nemac je delio pravdu onako kako je mislio da treba. Ili onako kako je morao. Ad akta.

Sledeća teorija tiče se nedostatka sreće. Jer, uz njenu malu pomoć Duško Tošić bi zakucao onu loptu u mrežu, Aleksandar Mitrović bi za sekundu bio brži na drugoj stativi posle pasa imenjaka Kolarova, projektil Dušana Tadića sa finiša prvog dela zakoprcao bi se u gornjem levom uglu gola Jana Zomera, poput ribe u mreži iskusnog alasa. Ad akta.

Javljali su se i teoretičari koji razlog što je Srbija sa ivice vasione došla na rub bezdana za 45 minuta traže u manjku kvaliteta na terenu i klupi u odnosu na rivala. Ad akta.

Ryan Pierse/Getty Images

Zašto ad akta?

Zato što sledi nešto što bi moglo da ima veliki (pozitivan) uticaj na budućnost srpskog fudbala. Utakmica sa Brazilom. Duel u kojem Orlovi mogu malo da izgube, ma kakav ishod bio.

Ali, pre nego što počnemo da govorimo o budućnosti, moramo da pogledamo šta smo ostavili iza sebe. Ko smo mi i šta nam istorija mečeva sa Brazilcima govori.

Od Olimpijskih igara u Antverpenu avgusta 1920. i prve utakmice protiv Čehoslovačke (poraz 7:0), država je promenila sedam imena, prekrajala granice i sa većim ili manjim uspehom prezentovala ovdašnji fudbal.

Bezmalo, prošao je vek kako se lopta kotrlja na užem prostoru zapadnog Balkana na reprezentativnom nivou. Za to vreme, 18 puta sa druge strane je stajala zemlja koja predstavlja sinonim za fudbal.

Od toga, četiri na zvaničnim takmičenjima – Svetskom prvenstvu.

Dean Mouhtaropoulos, Getty Images

Svetsko prvenstvo 1930. u Urugvaju

Jugoslavija – Brazil 2:1 (2:0)

Jugoslavija: Milovan Jakšić, Milutin Ivković, Dragoslav Mihajlović, Milorad Arsenijević, Ljubiša Stefanović, Momčilo Đokić, Aleksandar Tirnanić, Blagoje Marjanović, Ivan Bek, Đorđe Vujadinović, Branislav Sekulić.

Brazil: Žoel Monteiro, Alfredo da Kosta, Luis Žervasoni, Ermoženes Fonseka, Fausto dos Santos, Fernando Žuidiceli Polikarpo Ribeiro, Nilo Braga, Araun Araken, Žoao Prego, Tefiljo Pereira

Mesto gde je sve počelo, kad su Mondijali u pitanju, bilo je i mesto prvog susreta sa Selesaom. Prvog i legendardnog. Na čuvenom stadionu u Montevideu, Jugoslavija je savladala Brazil. Strelci su bili Aleksandar Tirnanić u 21. i Ivan Bek devet minuta kasnije. Pogodak za Brazilce dao je Žoao Prego „Preginjo“ u 62.

Trijumf na startu grupe 2 trasirao je put Jugoslaviji ka polufinalu, pošto su kasnije oba tima dobila Boliviju sa po 4:0, a grupu je prolazio samo prvoplasirani.

Brazilcima je to bio prvi od ukupno dva puta da planetarni šampionat završavaju u grupnoj fazi. Sledeći takav neuspeh doživeli su u Engleskoj 1966. Tad su Tirnanića i Beka zamenili Bene, Farkaš i Mesej, koji su doneli Mađarima trijumf (3:1) i ostavili Brazil na trećem mestu grupe 3.

Za jedinu selekciju sa učešćem na svim Mondijalima (21/21), ispadanje već po grupama sigurno je ostavilo dubok trag sećanja na Tirketa, Mošu, Beka i Plave. A poznato je da se gorki ukusi iz istorije, bez presedana, prenose na nove generacije…

Svetsko prvenstvo 1950. u Brazilu

Brazil – Jugoslavija 2:0 (1:0)

Brazil: Nasimento, Augusto da Kosta, Žuvenal Amarijo, Žoze Karlos Bauer, Danilo Farija Alvim, Žoao Fereira, Manolo Marinjo Alves, Ademir Menezes, Žair Pinto, Soareš da Silva Zizinjo, Fransisko Aramburu Čiko

Jugoslavija: Srđan Mrkušić, Ivan Horvat, Branko Stanković, Zlatko Čajkovski, Miodrag Jovanović, Predrag Đajić, Bernard Vukas, Rajko Mitić, Kosta Tomašević, Stjepan Bobek, Željko Čajkovski

Na sledeći duel dva tima čekalo se ravno 20 godina. Ovoga puta na brazilskom tlu, na čuvenoj Marakani. Šta reći o duelu koji je pratilo 142.429 gledalaca? Primera radi, prvu utakmicu domaćina, protiv Meksika u istoj grupi, gledalo je „samo“ 81.649. Takav ugled je u zemlji sambe uživala Jugoslavija… Brazilci su čekali na osvetu za 1930. i dočekali je. Menezes je bio strelac u četvrtom, a Zizinjo u 69. minutu.

Jedna zanimljivost vezuje se za tu utakmicu. Pri izlasku na teren, Rajko Mitić je glavom udario u metalnu konstrukciju zbog čega je propustio uvodnih pet minuta meča. Na poluvremenu je jedini bio dobrog raspoloženja u jugoslovenskom timu, smatrajući da je 0:0 posle prvog dela igre dobar rezultat. Onda je saznao da je Mrkušić savladan, dok se njemu ukazivala pomoć u svlačionici…

Domaći su kao prvoplasirani otišli do finala ( i ovde je samo lider grupe prolazio u drugi krug), ali je tamo bolji bio Urugvaj. Plavi su takmičenje okončali na drugom mestu sa četiri boda.

https://youtube.com/watch?v=e_WI6jdJbFo

Svetsko prvenstvo 1954. u Švajcarskoj

Brazil – Jugoslavija 1:1 (0:0)

Brazil: Karlos Žoze Kastiljo, Đalma dos Santos, Nilton dos Santos, Antenor Lukas Brandaozinjo, Žoao Karlos Pineiro, Žoze Karlos Bauer, Žulio Boteljo Žulinjo, Valdir Pereira Didi, Osvaldo da Silva Baltazar, Žoze Lazaro Robles Pinga, Fransisko Rodriges

Jugoslavija: Vladimir Beara, Branko Stanković, Tomislav Crnković, Zlatko Čajkovski, Ivan Horvat, Vujadin Boškov, Miloš Milutinović, Rajko Mitić, Bernard Vukas, Branko Zebec, Dionizije Dvornić

Samo četiri godine kasnije, putevi su ponovo ukršteni. Utakmica drugog, poslednjeg kola u Lozani. Posle uvodnih pobeda, Plavih nad Francuskom 1:0, Selesaa nad Meksikom 5:0, i jedne i druge je remi vodio u sledeću fazu. I bi remi. Zebec je doveo Jugoslaviju u vođstvo u 49, Didi je 20 minuta kasnije postavio rezultat, koji se nije menjao ni posle produžetaka.

Kasnije brojne teorije su ukazivale na to da je između dva tima sklopljen prećutni dogovor koji bi na kraju doneo obostrano zadovoljstvo. Naravno, kao i mnogi drugi takvi slučajevi, ni o ovome konkretni dokazi nisu pronađeni… Da pitamo Francuze šta misle o tome? Oni su, uprkos pobedi nad Meksikom, morali da pakuju kofere. Srećom, Švajcarka im nije tako daleko.

Mada, ni Jugoslavija ni Brazil se nisu proslavili u nastavku turnira, pošto su ispali već na startu nokaut faze – u četvrtfinalu. Juga od Zapadne Nemačke, kasnijeg osvajača, a Brazil od finaliste Mađarske. Južnoamerikancima to nije smetalo da na sledeća dva prvenstva odu do kraja – 1958. u Švedskoj i četiri godine kasnije u Čileu.

https://youtube.com/watch?v=xcFCiSGFtMM

Svetsko prvenstvo 1974. u Zapadnoj Nemačkoj

Brazil – Jugoslavija 0:0

Brazil: Emerson Leao, Nelinjo, Marinjo Peres, Vilson da Silva Pjaca, Luis Pereira, Marinjo, Žairzinjo, Vaz Franko, Leivinja, Rivelinjo, Paulo Kažu Lima

Jugoslavija: Enver Marić, Ivan Buljan, Enver Hadžiabdić, Dražen Mužinić, Josip Katalinski, Vladislav Bogićević, Ilija Petković, Branko Oblak, Ivica Šurjak, Jovan Aćimović, Dragan Džajić

U poslednji duel dva tima na Mondijalima Brazilci su ušli kao prvaci sveta. Međutim, ishod je bio isti kao 1954. Meč bez golova u prvom kolu na Valdstadionu u Frankfurtu kasnije je i jednima i drugima doneo prolaz u drugi krug. Plavi su u nastavku grupe ostvarili čuveni trijumf protiv Zaira 9:0 i remizirali sa Škotima 1:1, dok je Selesao posle još jedne utakmice netaknutih mreža – protiv Škotske – dobio afričku selekciju 3:0.

U trokrugu (Jugoslavija, Brazil i Škotska po četiri boda) gol razlika +9 odvela je Miljanićevu ekipu na čelo, a Zagaljovi momci su za gol ostali ispred Ostrvljana. Škotskoj je presudio pogodak primljen od Jugoslavije (Stanislav Karasi u 81. minutu).

U novoformiranim grupama, Plavi su završili poslednji, bez bodova, u konkurenciji kasnijeg šampiona Zapadne Nemačke, Poljske i Švedske. Brazilci su sa druge pozicije grupe B otišli u borbu za treće mesto, gde je Poljska bila bolja 1:0.

Prijateljske utakmice

Preostalih 14 mečeva bilo je prijateljskog karaktera. Najveći broj njih igran je u prošlom veku. Zapravo, samo su dva puta ekipe stajale jedne naspram druge u novom milenijumu – 2002. u Fortalezi, kad je Skolarijeva ekipa, u pripremema za pohod ka svetskom tronu u Japanu i Južnoj Koreji, slavila 1:0 i 2014. u Murumbiju.

I tada su Brazilci, takođe predvođeni Skolarijem, i takođe u sklopu priprema za Mondijal koji se nešto kasnije održavao u njihovoj zemlji, trijumfovali 1:0.

Postoji predanje da u najvećoj južnoameričkoj zemlji veruju da im Jugoslavija/Srbija, donosi sreću i da su pripremni mečevi sa tom selekcijom amajlija za dobar rezultat na Mondijalu. Na prethodnom, Nemci su očigledno pokidali tu amajliju…

Zanimljivo, svi prijateljski mečevi, sem dva – 1934. i 1968 – igrana su na brazilskom tlu. Dakle, na poziv selekcije domaćina. Od njih se posebno izdvaja onaj 1971. na oproštaju od državnog tima legendarnog Pelea.

Jedan od najboljih igrača svih vremena je imao eksplicitan zahtev da mu protivnici u tom meču budu Plavi, iako mu je nuđeno da se sa druge strane okupi tim sveta. Ukupno 138.575 gledalaca na Marakani dočekalo je Džajića, Aćimovića, Oblaka, selektora Boškova, a ispratilo u penziju Edisona Arantesa do Nasimenta.

U sredu od 20 časova izabranici Mladena Krstajića imati priliku da ispišu nove stranice srpske istorije. Jer, kao što smo videli u ovom pregledu, ne igra se svakog dana sa Selesaom. Konkretno, na takmičarki meč čekalo se 44 godine. A u prethodna četiri, procenat uspešnosti je polovičan…

Bez obzira na krajnji rezultat, Orlovi mogu imati samo benefit od utakmice sa Brazilom. Ko zna, možda se jednog dana i o njima ekranizuje priča. Možda i pod nazivom „Moskva – Bog te (opet) video“.