Na Brazil samo iracionalno

Darko 27. jun. 201811:18 > 11:26
Podeli:
Dan Mullan, Getty Images Sport

U Rusiji je sve veliko i zahtevno. Potrebno je uložiti napor da se pređe ulica. Pošto za fudbalsku selekciju Srbije inače ne postoje lakši putevi, nekako je logično da se za plasman u osminu finala Svetskog prvenstva bori upravo sa Brazilom.

Asus – sponzor mundijalskih dnevnika

Ovako važnu utakmicu nacionalni tim nije igrao punih 18 godina, još od četvrtfinala Evropskog prvenstva u Roterdamu, kad je Ivica Kralj bio na holandskoj vetrometini i primio šest golova.

Činjenica da je ekipa došla u situaciju da se nadigrava sa Brazilom na Svetskom prvenstvu znači da je već napravila nešto veliko. Kao najiskusniji članoci ove ekipe, Aleksandar Kolarov, Vladimir Stojković i Branislav Ivanović odigrali su ukupno 266 utakmica za reprezentaciju. Nemaju ni blizu ovako značajan meč. Zapravo, nijedan aktuelni fudbaler Srbije nije bio deo ovakvog nečega, osim Ivanovića koji je igrao finale Lige šampiona i slavio u Minhenu sa Čelsijem. Kolarov i Matić su osvajali Premijer ligu, ali to nisu bili eliminacioni mečevi, već kontinuitet dobrih igara. Dakle, trojica starijih, Tošić kao pridruženi član, Matić i Milivojević kao srednja generacija, i omladina, tako izgleda tim koji će pokušati da savlada prvog favorita za osvajanje titule svetskog šampiona.

Svi oni idu u nepoznato. Nikad se nisu našli u ovoj situaciji, a ne mogu da znaju u koju će stranu krenuti Nejmar, da li će Marselo šutirati ili centrirati, da li da čuvaju Žezusa u dubini odbrane ili da izađu Kutinju na šut. Ništa se do kraja ne zna, ali zato je i zanimljivo. Srbija je bila pod pritiskom protiv Švajcarske i nije uspela. Ipak, sada pritiska uopšte nema, svodi se na čisto nadigravanje. Kao kad ispred zgrade igraš protiv starijih. Mnogo je otežavajućih okolnosti i pretpostavljaš da ćeš izgubiti, na ovaj ili onaj način. Ali, ako pobediš…

Brazil je mnogo kvalitetnija ekipa od Srbije i one priče „ma šta sad da kukamo i da se plašimo, hajde da ih pobedimo“ su na nivou „hajde da od danas više ne budemo siromašni, hajde da za promenu budemo bogati“. Od 10 utakmica ovih dveju selekcija Brazil bi verovatno dobio devet, ali ima ona jedna… Da Kolarov pogodi slobodnjak, da Sergej ili Mitrović nadskoče nekog Brazilca, da Miranda postigne autogol, da sudija pogreši u našu korist… Toliko puta se do sada sreća nije dogodila srpskoj ekipi, da je možda baš sad trenutak. Jer, da bi se stvorili uslovi za sreću, mora mnogo da se radi i da se često dolazi u situacije u kojima bi ona mogla da pomogne. Nepotrebno je ulaziti u racionalno razmišljanje o utakmici sa Brazilom, jer ono znači siguran poraz.

Znao sam to i ranije, ali sam gledajući iz blizine još bolje uočio – mnogo je teško nositi dres reprezentacija Brazila i Argentine. Njihovi navijači uvek očekuju isključivo titulu svetskog šampiona. Zapravo, podrazumevaju. Najveće zvezde imaju status Bogova, a čovek od Boga očekuje da je svemoćan. Ume da bude bolno saznanje da su svi ljudi, i za navijače i za igrače. Iz psihološkog ugla, utakmica je mnogo teža za Brazil nego za Srbiju. Brazilci su poslednji put ispali u grupi na Svetskom prvenstvu 1966. godine.

Srpski navijači su okupirali ulice oko Crvenog trga. One su uglavnom bile rezervisane za južnoameričke fanove u dosadašnjem delu prvenstva. Bilo je latino ritmova, sada je došao red na nešto tvrđi zvuk marša. Rusi pevaju prateće vokale. Te ljude ne zanima ime proivnika, svi redom pominju pobedu i uglavnom se uzdaju u Mitrovića. Sećate se kad sam pričao o meksičkim navijačima koji su me upozorili da njihova ekipa nije baš nešto, a oni su do sada jedno od najprijatnijih iznenađenja turnira. Dakle, ima i onih navijača koji se trude da budu realni, ali većina je poput Poljaka koji je tvrdio da idu u finale uz 10 golova Levandovskog. On je završio pod stolom te večeri, a Leva čeka da ode na sunčanje. Dakle, svaki navijač koji je došao na Svetsko prvenstvo već ima ličnu satisfakciju prisustva ovakvom događaju i lakše podnosi poraz svog tima. I ako se izgubi i ako se pobedi, uspomene su tu, jer je Mundijal još nešto osim samog fudbala. Za one koji gledaju na TV-u fudbal je sve što u tom trenutku imaju, pa su emocije intenzivnije.

Srbija će imati najbolju moguću podršku u sredu uveče. Da napravi najveće iznenađenje na ovom Mundijalu. Da je fudbal matematika i da se svodi isključivo na verovatnoću, Kolarov i ekipa bi već mogli da se pakuju. Ali pošto nije, oni su i dalje tu, u igri skoro koliko i Brazil. Ovu utakmicu niko ne može da im oduzme. Utakmicu koja bi trebalo da bude privilegija, a ne pritisak i obaveza. U dve utakmice do sada, ekipa je pokazala da se ne plaši. Nedostajalo je pametnije igre i taktike, ali nije bilo straha. Fudbalska reprezentacija nas nije navikla na čuda, ali pokušaće još jednom. Neko će verovati, neko će se nadati, neko će reći „jesam ti rekao“ ako se Nejmar bude ušetao u gol u petom minutu, ali svi ćemo navijati.