A sada, mir u glavi i vatra u srcu

Ruža 23. jun. 20182:38 > 2:54
Podeli:
Ryan Pierse, Getty Images

Kada je Mitrović postigao vodeći pogodak pomislila sam “daćemo im pet komada”, kada ono međutim…

Iz Rusije piše: Ruža Ilić

Dok sam se pripremala za ovaj blog tokom čitavog dana, planirala sam da vam pišem o svemu. O mom svedočenju susreta Srba iz Kanade, Amerike i Šumadije dok nazdravljaju domaćom rakijom na aerodromu u Moskvi, kako sam sasvim slučajno u avionu sedela pored tate Luke Milivojevića, kako smo u Kaljiningradu zaista igrali na domaćem terenu i kako je naša reprezentacija stasala za velika dela.

Ruža Ilić

Ali nije. Još. To može, već u sredu.

Zato vam neću pisati ništa od onog što sam planirala, već ću vam preneti svaku emociju sa stadiona, zapaženje toga šta se dešava unutar reprezentacije i kako je možda na kraju Muslin ipak bio u pravu.

Mnogo vredi, a skupo nas košta

Prethodni selektor bio je mnogo osporavan po pitanju toga što u svoj tim nikako da uvrsti najboljeg mladog igrača u Evropi Sergeja Milinković-Savića (zvaćemo ga samo Sergej od sada, ionako je sam izabra da tako bude). Predsednik Lacija Klaudio Lotito izjavio je da je cena koju je Juventus bio spreman da plati za njega u ovom trenutku mala, a nas već drugu utakmicu za redom Sergej mnogo skupo košta.

Njegovi individualni kvaliteti su neosporni, potencijal neprocenjiv, ali šta Srbija ima od toga? Ima bivšeg selektora, defanzivnog Nemanju Matića i jedno dobro poluvreme protiv Kostarike.

Dušan Tadić je posle utakmice sa Švajcarskom u više navrata apostrofirao da ako se budemo branili kao tim, možemo da pobedimo svakoga, dok ako se budemo branili kao u drugom poluvremenu, svako može da pobedi nas. Kao tim, ali od napadača do golmana.

Ni vidno uzrujani Luka Milivojević nije hteo nikog da okrivi i pokazuje prstom na pojedince, ali da li možemo da čitamo između redova? Da li možemo da pretpostavimo šta je Tadić sve vreme suflirao Krstajiću po pitanju naše postavke i da li je Ljajić trebalo da uđe umesto Sergeja, a ne Kostića, jednog od raspoloženijih večeras.

Mnogo je tu pitanja i odgovora koji se nalaze između redova, a na koje stručni štab sebi i svojim igračima treba da odgovori u narednih nekoliko dana, jer za nas, još uvek, nije gotovo.

Nije dokle god ima nade i dokle god igrači veruju u to, a kao neko ko je razgovarao sa svim akterima večeras, tvrdim da veruju, da ih nije strah od Brazila i da žele da daju i više od onoga što mogu. I u tome ih treba podržati.

Juče heroji, danas gubitnici

Koliko puta ste u toku večeri rekli sledeću rečenicu: “Neću više da gledam repezentaciju”, “koji mi fudbal igramo”, “srpski fudbal ne postoji”, itd? Svi smo mi Krstajić kada nam ne ide, svi znamo bolje od njega i njegovog tima, ali isto tako, kada smo se plasirali na Svetsko prvenstvo i potom pobedili u prvom kolu, da li je bilo veće sreće? Nije. I neće je biti jer fudbal je to.

Zato, neću da analiziram dalje našu igru, ima ko to kod nas radi i u tome je jako dobar (Nemanja Milinčić), već da analiziram nas kao navijače jer i ja sam jedna od njih.

Nikome od novinara se danas nije radilo, nismo imali volje da pitamo igrače bilo šta, ne zato što nam je falilo ideja, već zato što je atmosfera u miks zoni bila tako smrknuta, kao da je neko (daleko bilo) preminuo. A nade još ima… I zato smo svi do jednog uputili pogled i poruku podrške svakom od njih nakon zvaničnog dela. Poručili da smatramo da Brazil (posebno onaj kog smo gledali danas protiv Kostarike), nije nepobediv i da mi imamo to što je potrebno da se to čudo i desi.

U Kaljiningradu su se danas pored teškog poraza desile lepe stvari, došli su Srbi iz celog sveta, Rusi su ponovo bili na visini zadatka i niko nije naseo na provokacije od strane protivničkih igrača. Repezentacija je ostala dosledna sebi, instituciji koju predstavlja i činjenici da i dalje postoje milioni ljudi koji veruju u njih. Evo, ja prva.

Ruža Ilić