До свида́ния ili A Despedida

Ruža 28. jun. 201819:24 > 19:36
Podeli:
Dean Mouhtaropoulos, Getty Images Sport

Svejedno je. Orlovi su odleteli sa prvenstva svakako, a sa njima i ja. Sve je tog dana moglo biti drugačije da je imao ko da izrežira drugačiji scenario. Da je znao. Ili da je sam hteo da izađe, pa da time pojača ekipu.

Piše: Ruža Ilić

Znate na koga mislim. I u prvom i u drugom slučaju.

Tokom utakmice sa Brazilom, sedela sam iza klupe reprezentacije Srbije, među brazilskim novinarima. Sasvim slučajno, a možda i ne, mislila sam da je greška FIFA kosmičkog karaktera i da će mi omogućiti da skočim kada Srbija da gol, baš tu među protivnicima.

Ruža Ilić

Skočila sam samo kad se Nejmar ispred mene isfolirao, zakotrljajući se dodatno čime je ispao još veći klovn nego što jeste. Fudbalsko umeće mu niko ne osporava, ali dečko, dođi sebi, ni kod tvojih navijača ti to ne prolazi.

Nisam se radovala, ali sam imala priliku da pratim selektora Srbije, da slušam šta priča igračima i svom timu što me je dodatno obradovalo jer možda ja imam pogrešnu sliku o njemu i njegovom radu i možda je ovo prilika da me razuveri.

Rezultat utakmice će vam odgovoriti na pitanje da li jeste.

Ruža Ilić

0 za aroganciju

Što se tiče glavne zvezde srpskog tima, nisam mu zamerala loše igre jer sam to pripisivala neznajnu stručnog štaba i nemogućnosti da mu pronađe idealno mesto i prilagodi ga ostatku tima, na način na koji je to postavljeno u klubu gde je toliko dobar.

Sve dok se nismo našli oči u oči u miks zoni, gde sam mu postavila nekoliko pitanja, a gde je na pitanje kolege kako ocenjuje svoj nastup odgovorio sa 7,5-8/10 sa dozom arogancije koja prelazi u bezobrazluk i zbog koje komentar sa početka “Izađi sam, pojačaj ekipu” i te kako ima smisla.

Srećom, mlad je, ima vremena da stasa u igrača kalibra jednog Nemanje Matića koji je po svemu prikazanom primer onoga što fudbal koji dolazi iz Srbije, treba da bude.

Ruža Ilić

Meksikanci zalutali

U povratku za Beograd, letela sam preko Sankt Petereburga i bila u avionu sa velikim brojem navijača iz Meksika. Pomislila sam da idu na utakmicu sa Brazilcima, ali kako se taj okršaj igra u Samari, nije mi delovalo da je to razlog što su tu.

Radoznalost mi nije dala mira, pa sam im se na njihovom jeziku obratila da saznam gde su krenuli i shvatila da nisu gledali poraz svog tima od Šveđana jer zaista misle da njihov tim igra u Petrovgradu.

Osećala sam se jako loše jer sam izazvala paniku među dvadesetak ljudi koji sad ne znaju kako da se prebace za Samaru, da li imaju šanse išta da rezervišu i slično.

Zavadi pa vladaj

U svom prvom blogu kada sam se javila iz šampionske baze (sad već bivšeg šampiona) Nemaca, pričala sam kako im je politika važnija od fudbala, kako se u vazduhu oseća da su se pomirli sa tim da silaze sa trona…

Naišla sam na rafal komentara kako ne znam šta pričam, ali umesto da likujem što sam bila u pravu, otkriću vam novo saznanje u vezi sa tim kako je krenuo raspad Nemačke. Ne istorijski gledano, već ovaj u Rusiji, na Mundijalu.

Gospodin Šulc koji je tog prvog dana u bazi Namčke od fudbalskog saveza primio nagradu za svoj 15. Mundijal gledao je Srbiju u Moskvi i želeo da porazgovara sa Lukom Jovićem koji se nije zaustavio ljubaznom gospodinu, a ja sam iskoristila priliku da ga pitam šta se to desilo sa šampionima, zbog čega je ceo sve šokiran.

Ruža Ilić

Problem je počeo još prilikom izbora baze, Lev je hteo u Soči, menadžer reprezentacije Oliver Birof u Moskvu i od tog trenutka došlo je do smene autoriteta u timu te je sve krenulo nizbrdo,” objasnio mi je.

Moje avanture u Moskvi su zajedno sa timom Srbije završene, bila je privilegija raditi Svetsko prvenstvo, devet utakmica od kojih sve tri reprezntacije zemlje iz koje dolazim. Nisam razočarana što sam se vratila, ali jesam što ponovo pričam o tome kako smo mogli, a nismo.

Ne propustite da pogledate servis Sport Kluba sa svim rezultatima, statistikama i tabelama!