Titeov Brazil: Samba koja melje u nemačkom ritmu

Vesti 27. jun 201810:38 > 11:58
Catherine Ivill/Getty Images

Petostruki svetski šampion Brazil nije oduševio u prve dve utakmice na Mondijalu, ali daleko od toga da u meč odluke sa Srbijom ne ulazi kao veliki favorit. Za to ima puno razloga, ali možda najjači sedi na klupi.

Kevork Djansezian/Getty Images

Milennium – sponzor vesti sa Svetskog prvenstva

Jun 2016. Brazil je (ponovo) na kolenima. Doživljen je novi debakl. Golom Raula Rudijaza Selesao je poražen od Perua 1:0 i nije prošao ni grupnu fazu 100. jubilarnog Kopa Amerika. Takvu sramotu veliki Brazil poslednji put je doživeo 1987. a Karlos Dunga je i drugi selektorski mandat neslavno završio.

Nastavljen je post na Kopa Amerika, kada su trofeji u pitanju, koji traje od 2007. a ona najvažnija, svetska titula čeka se od Ronaldove simultanke u Japanu i Južnoj Koreji 2002. Brazil je uspehe imao samo na Kupu Konfederacija, koji je tri puta zaredom osvojio do prošle godine kada nije učestvovao prvi put od 1995. Samo je period od 1970. do 1989. bio neuspešniji što se tiče najvažnijih trofeja, ali i tada su osvajane makar medalje na Kopa Amerika. Od 2007. čak ni to, a na svetskim prvenstvima maksimum je bilo četvrto mesto pre četiri godine na domaćem terenu.

Andreas Rentz/Bongarts/Getty Images

Od kada je Luiz Felipe Skolari sa čuvenim R trilingom (Ronaldo – Rivaldo – Ronaldinjo) došao do poslednje svetske titule na klupi Brazila do 2016. sedela su dva svetska šampiona, Karlos Alberto Pareira, koji je 1994. prekinuo 24-godišnji post i ponovo Skolari 2012 – 2014, legendarni kapiten ekipe iz 1994. Karlos Dunga u dva navrata (2006 – 2010. i 2014 – 2016) i dve godine Mano Menezes 2010 – 2012. U tom 16-godišnjem intervalu osvojen je samo jedna Kopa, a za Selesao su igrali takvi asovi poput Ronalda, Ronaldinja, Adrijana, Kake, Robinja, Emersona, Kafua, Roberta Karlosa, Ze Roberta, Žunjinja, Žilberta Silve, Nejmara, ali miljama su bili daleko od trofeja. Što je čak bilo i tužnije igra je bila još gora, ni u naznakama nije bilo čuvenog brazilskog šmeka sa Favele i Kopakabane.

Dno je dotaknuto, a onda je došao Tite. Transformacija je bila momentalna. Od ekipe gubitničkog mentaliteta Brazil se preobrazio u mašineriju koja prosto melje sve pred sobom. Brojke su te koje najbolje potvrđuju ovu konstataciju. Na 23 meča koliko je sa klupe vodio reprezentaciju Selesao je ostvario 18 pobeda, četiri nerešena i samo jednog poraza. I taj jedan neuspeh doživljen je protiv Argentine u prijateljskoj utakmici, a jedan od četiri remija takođe na prijateljskom odmeravanju snaga sa Engleskom. Gol razlika je još impozantnija 50:6!

Ove brojke jasno govore o onome što se moglo videti i golim okom posebno u kvalifikacijama. Brazil igra napadački, igra brzo i atraktivno, ali istovremeno i jednostavno i efikasno, kao na primer Nemci pre četiri godine, što ih i nije baš krasilo u istoriji. Brazil je i ovog puta, kao uostalom i svakog, pun velikih zvezda, ali za razliku od nekih ranijih godina ove godine je lepeza izuzetnih igrača znatno šira. Međutim, za razliku od Argentine, koja ima velika imena u napadačkoj liniji a u ostalim sve to izgleda veoma skromno, kod Brazilaca je sve to lepo izbalansirano, a maltene na svakoj poziciji imaju po dva ozbiljna igrača. Čak i one pozicije koje su im individualno slabije, poput trećeg desnog beka Fagnera, dobrom timskom odbranom lako se neutrališu.

Sve ovo deluje kao naučna fantastika ako se gledaju samo prve dve utakmice na Svetskom prvenstvu u Rusiji. Remi protiv Švajcarske i pobeda nad Kostarikom golovima u nadoknadi vremena nadvili su ozbiljan veo sumnje u mogućnosti ekipe koja je pred početak takmičenja promovisana u prvog favorita turnira. Međutim, treba stvari sagledati iz što širek konteksta. Pre nego što su igrali utakmicu sa Švajcarskom, u kojoj su dominirali prvih pola sata protiv šeste reprezentacije na FIFA rang listi kao da se radi o protivniku iz južnoameričkih kvalifikacija, Brazilci su čuli za šokantan poraz Nemačke od Meksika. Od tog trenutka Panceri, aktuelni svetski šampioni projektovani su kao drugi u grupi koja se ukršta sa Grupom E u kojoj su Brazil i Srbija. Stoga prvo mesto direktno navodi na Nemce u osmini finala. Da li Brazilci možda kalkulišu od tada da stvore sebi što lakšu situaciju da mogu da dođu do drugog mesta da izbegnu ekipu koja ih je pre četiri godine ponizila na domaćem terenu i pobedila u polufinalu 7:1 nemoguće je sa sigurnošću tvrditi. Ali istina je da Brazil u poslednjem kolu ima dosta mogućnosti da omogući sebi da se na kraju nađu na „željenom“ drugom mestu, a one bi bile znatno sužene da su u treće kolo ušli sa svih šest bodova.

Sa druge strane protiv Kostarike nisu pokazali bog zna kakvu igru, ali su pokazali nešto mnogo važnije – karakter šampiona. Do samog kraja se nisu predavali, pokušavali na sve moguće načine, dozvoljene i one manje dozvoljene, da dođu do pogotka i na kraju su uspeli. Dakle, pored očiglednih slabosti, koje Srbija mora da proba da iskoristi, kao što je sporost štoperskog tandema Tijago Silva – Miranda, zatim desni bek Fagner, koji je najslabija karika u ovom sastavu, ali i često „gušenje“ lopte i igre od strane Nejmara, Brazil je pokazao i neke vredne momente, poput jakog karaktera, odličnog Kutinja, kao i širinu kadra, da ne pada tempo ko god da uđe. A realno, ovo nije ni 70% mogućnosti koje ima Titeov Brazil i ima još rezervi za Selesao.

Da bi se pobedio Brazil, što nije nemoguć zadatak, ali niko tu slagalicu (još) nije uspeo da reši u zvaničnim utakmicama protiv ekipe koju sa klupe vodi Tite, treba prvo biti maksimalno koncentrisan u odbrani, prvenstveno ne dozvoliti česta udvajanja po levoj strani na kojoj deluju Marselo i Nejmar. To može da se spreči ukoliko desna strana napada bude veoma aktivna a u slučaju Srbije to znači da Dušan Tadić mora da ima adekvatnu podršku, a da li će to biti Branislav Ivanović ili nešto brži Antonio Rukavina, to je jedna od dilema selektora Mladena Krstajića. Zatim, da bi najveća snaga, u ovom slučaju Srbije došla do izražaja, a to su prekidi i Aleksandar Mitrović, napadač Orlova mora da ima adekvatnu podršku od Sergeja Milinković-Savića, za razliku od meča sa Švajcarskom. I naravno, sredina terena mora da bude jaka, a to naprosto znači da Luka Milivojević, uprkos nekim najavama, mora da ima mesto od starta.

Uz sve te stvari, obavezno eliminisanje grešaka, potrebno je i malo sreće. A ako ćemo po onoj staroj da sreća prati hrabre, osnovni preduslov je da Orlovi budu hrabri protiv Brazila. Od toga sve kreće.