Ko će na Vatrene – pogled iz danskog ugla

Vlada 1. jul 201817:29 > 17:38
Maddie Meyer/Getty Images

Na prvi pogled utakmica sa Danskom je meč koji Hrvatska naprosto mora dobiti. Razlika u kvalitetu je očigledna, od broja igrača elitne klase (Danci imaju jednog), preko rezultata u poslednjih desetak godina, do igara na ovom SP – Dalićev tim bio je među najboljima u grupnoj fazi, ali...

Asus – sponzor mundijalskih dnevnika

Tekst Vladimira Novakovića originalno je pisan za hrvatsko izdanje Sport kluba.

Kada gledate sa strane, prvi zaključak o hrvatskoj reprezentaciji mora da bude: bolje igraju protiv velikih, nego protiv malih imena. Od Palerma 1994. to je bio leitmotiv Vatrenih. Još od gaženja Nemaca na Gerlandu redosled je bio isti: velika pobeda, pa težak poraz. Svi se sećamo, Italije 2002, ponovo Nemačke 2008, Španije 2016, posle kojih su dolazili Ekvador, Turska, Portugal. Da li bi bilo bolje da su Francuzi uspeli u svojoj nameri i prebacili se u lakšu polovinu žreba, iako u ovom trenutku svakome deluje da je teže igrati protiv Hrvatske nego protiv Messija i drugova?

Clive Brunskill, Getty Images

Danska je propustila dva velika takmičenja u nizu, zapravo četiri od prethodnih šest, i nije prošla grupu još od čuvene „2:2 = Nordic Victory“, kada su sa susedima iz Švedske postigli tačno onajrezultat koji ih je vodio dalje na račun Italijana (interesantno, ni Šveđani od tada do ovog leta nisu prolazili dalje; mora da je karma).

Taj klimavi period došao je posle izvanrednih 20 godina, od kako je Danish Dynamite predvođen Seppom Piontekom sa praskom stupio na svetsku scenu. Zemlja koja je bilapionir prelepe igre nakontinentu i već 1889. imala Savez i ligu, pola veka se mučila sa suludim propisom po kojem profesionalci nemogu igrati za reprezentaciju.

Kada je to konačno otklonjeno krajem sedamdesetih (u vreme kad su u Gladbachu imali zvanično najboljeg igrača Evrope u Allanu Simonsenu), počeo je uzlet.

Stariji će se setiti da je prvu pobedu na velikim takmičenjima Danska ostvarila protiv Jugoslavije, u leto 1984. Sećam se da sam tu utakmicu gledao u Splitu, da nisam mogao da poverujem da Tomislav Ivković primagol iz kornera, a posle tih 5:0 nepovratno sam se zaljubio u danski fudbal. Od tada, za Dansku navijam s kim god da igra, bila to Engleska, Japan, Srbija ili Hrvatska. Sve i da može da igra protiv Manchester Uniteda, mog omiljenog klub, svejedno bih navijao za Dance. Zato sam u poslednjih pet godina propustio da uživo gledam ukupno dve reprezentacije Olsenovog i Hareidovog tima, obe prijateljske.

Između ta dva tima, onog koji je Morten Oslen slagao petnaesti po godina, i ovog koji danas vodi Norvežanin Hareide, postoje mnoge sličnosti, pre svega u igračkom kadru i mentalitetu, ali i velike razlike. Olsenov tim igrao je atraktivno, ali često bz završnog rezultata, a legendarni defanzivac oprostio se od duge karijere ne uspevši da se plasira na Euro 2016, plasmanom na treće mesto iza skromne Albanije (što je posledica čuvenog „dron incidenta“ u Beogradu, ali i nerešenog rezulata sa tim rivalom pred svojim navijačima).

Mike Hewitt Getty Images Sport

Ova Hareidova ekipa igra znatno drugačiji, pragmatični fudbal. Nema više utakmica u kojima bi Danci uputili 30+ udaraca na gol i završili 0:0. Na svakom od mečeva u Rusiji oni su imali manje udaraca od protivnika (i to kao po planu: 8-10 protiv Perua, 8-11 protiv Australije, 8-12 protiv B tima Francuske), njihova xG razlika (odnos kvaliteta njihovih i protivničkih šuteva) je od svih 16 učesnika eliminacija bolja samo od meksičke, a sopstveni xG im je najslabiji na celom turniru (2.3 zbirno u tri meča; Koreja, Panama, Peru i Kostarika jedini su preostali timovi sa manjeod jednog očekivanog gola u proseku).

Uprkos tome oni su dali dva gola, primili jedan i to iz sumnjivog penala, a osim u finišu protiv Perua nijednog trenutka nisu izgledali kao da će primiti gol na celom turniru. Čak su i dva penala desnog krila Yuraryja Poulsena delovala potpuno nepotrebna, jer ni u jednoj situaciji nije postojala neposredna opasnost po gol Schmeichela.

Ispred Peterovog sina Kaspera stoji čvrst četvoročlani zid koji po pravilu čine kapiten i desni štoper Simon Kjaer, desni bek Henrik Dalsgaard, levi bek Jens Stryger Larsen i levi štoper Andreas Christensen, u daljem tekstu AC. Igrač koji se posle dve sezone u Gladbachu vratio u Chelsea može da se podigne i na mestozadnjeg veznog, u kojem slučaju na njegovo mesto uskače Mathias Jørgensen Zanka, stalni član Huddersfieldove odbrane, koji je nadimak po kojem ga svi zovu dobio od junaka crtanih filmova.

Dean Mouhtaropoulos, Getty Images

AC je tehnički najjači i najtalentovaniji momak u ovoj grupi, čiji procenat tačnih pasova neretko prelazi 97 posto, ali ume da bude slaba tačka u defanzivnoj fazi, što uz standardne žute minute kapitena Kjaera čini najveći problem za Hareidea nazad. On je protiv Francuza podignut na DMC poziciju zbog povrede najiskusnijeg člana tima Williama Kvista, kojem su protiv Perua stradala dva rebra, a oštećena su mu i pluća. Ipak, holder FC Kopenhagena se već posle nekoliko dana vratio u Rusiju i pridružio timu. Njegovo iskustvo je veoma važno za ekipu, a njegova uloga u promeni strana tokom napada je ogromna. Ipak, malo je verovatno da će rizikovati nastupom protiv Vatrenih.

Ispred njega na sredini terena igraju dva ključna igrača reprezentacije – Thomas Delaney i jedina bona fide svetska zvezda Christian Eriksen. Dok o plejmejkeru Spursa znamo sve, nova zvezda Dortmunda je igrač čiji je napredak u prethodne dve godine zapanjio i Dance. Potomak američkih Iraca odrastao je u Kopenhagenu i bio kapiten FCK od 20. godine, a liderske sposobnosti preneo je i na Werder. Na stare kvalitete u razgradnji protivničke igre dodao je nove u napadačkoj fazi, koje su ga učinile legitimnom pretnjom i van prekida, što ga je učinilo drugim strelcem tima.

Delaneyjevim usponom danski tim je dobio balans kroz dualno vođstvo – tihi i povučeni momak iz malog grada na ostrvu Fyn, Eriksenu je ostalo da predvodi na terenu, a Delaney je pravi vođa i motivator. Christian je procvetao u toj ulozi. Na poslednjih 20 mečeva u dresu reprezentacije dao je 17 golova i asistirao 6 puta. Na ovom turniru pripremio je prvi gol, briljantnim pasom za Poulsena, i sâm postigao drugi.

Asistent za taj gol bio je Nicolai Jørgensen, u uzastopnim sezonama (15/16 i 16/17) najbolji igrač danske, pa holandske lige (gledate ga, uostalom, na Sportklubu). Najbolji tehničar među napadačima na Hareideovom popisu, on ipak nije blistao na turniru i osim tog sjajnog spuštanja lopte kapitenu nije ponudio ništa dobro. Od ofanzivne trojke najdirektnija opasnost preti od desnog krila Poulsena (Yurary zbog oca iz Tanzanije, uopšte kod momaka sa duplim prezimenima skoro uvek se koristi ono manje rašireno, otud Stryger i Yurary, a ne Larsen i Poulsen), ali se čini da on veću razliku pravi kada uđe sa klupe, nego kada startuje. Na kontrastrani je Pione Sisto, dete iz izbegličkog logora koje je došlo na ivicu visoke klase, ali nikako da je pređe.

Jan Kruger, Getty Images Sport

Najinteresantniji matchup očekuje se uz hrvatski levi, a danski desni bok, i razvoj situacije tamo mogao bi da odluči meč. To je posledica specifičnih osobina koje igrači na toj strani imaju. Dok se za Vatrene Mandžukić ili Rebić odatle uvlači kroz sredinu, a Vrsaljko protrčava do kraja po boku, Danci imaju jedno od najinteresantnijih rešenja na celom turniru, koje je posledica igračkog razvora Jensa Strygera Larsena.

Ovog plavokosog momka možda pratite iz ranih godina prenosa Superligaena na našim kanalima, kadaje u dresu Brøndbyja igrao na mestu desnog krila. Dalji razvoj njegove karijere (Austrija iz Beča) pomerio ga je na mesto desnog wingbacka, a dobar napredkodveo ga je u Serie A i Udinese. Međutim, Hareide ga isključivo koristi kao levog beka.

Stryger tamo čini deo trougla sa Delaneyjem (levi od dvojice centralnih) i Sistom (levo krilo). Tokom uobičajenog razvoja danskih pozicionih napada zdesna nalevo on prepušta najširu poziciju Sistu i lagano se uvlači ka sredini, u stilu Guadiolinih rešenja za bekove. Pep je u Bayernu to patentirao sa Lahmom, koji se u sredinu pomerao sa desne strane, a u Cityju to čine njegovi levi bekovi, tokom prethodne sezone po pravilu Fabian Delph (zato su mu popuna za tu poziciju posle povrede Mendyja i bili tradicionalni igrači sredine terena, Delph i Fernandinho).

Kako se Stryger podiže ka napadu, tako se Sisto povlači unazad, stvarajući problem odbranama koji igraju čoveka (a Vrsaljko po pravilu striktno prati svoje krilo gde god da krene), jer se remeti defanzivni balans. Kako nijedno od hrvatskih defanzivnih krila nije toliko dobro u odbrani, Stryger će prelaziti u nadležnost centralnih igrača, pa će veliki defanzivni posao imati Modrić, ako bude držao poziciju kao protiv Argentine, ili Badelj, ako Dalić odluči da svom najboljem igraču ostavi snagu za kreiranje.

I na drugoj strani ćebiti uzbudljivo, jer konvertirani desni bek na levoj strani automatski naslućuje probleme u branjenju hrvatskog krila, a na turniru smo već videli da se Stryger mučio i sa slabijim rivalima. Sisto sa svoje strane može da brani Vrsaljka, igra u odbrani mu je bila daleko bolji deo od onoga što radi u napadu, gde još uvek na ovom SP nije uspeo da pokaže driblerski talenat, koji ga dovodi u pozicije da iz topa od desne noge šalje dijagonalne udarce kojima ni elitni golmani nisu mogli mnogo.

Matthias Hangst/Getty Images

Zbog pomenutog neobičnog rešenja Hareide na turnir nije poveo svog najboljeg levog beka, Rizu Durmisija. Momak poreklom sa Kosova igrao je odličnu polusezonu za Betis, pre nego što je Quique Setien dolaskom Bartre prešao sa 4 na 3 igrača u defanzivnoj liniji. Iako se vratio u postavu mesec pred kraj sezone, odlučio se za odlazak iz Španije i od leta će nastupati za Lazio. Uprkos retkim nastupima tokom proleća, njegovo nepozivanje bilo je jedan od dva najveća šoka pred turnir.

Onaj veći svakako je ispadanje Niklasa Bendtnera sa spiska 23. Momak koji ovih dana nastupa za norveški Rosenborg konačno je ušao u pravu formu i na klupskom nivou, a za reprezentaciju je uvek igrao bolje nego za klubove (30 golova na 79 nastupa). Kvaliteti koje ima (izuzetna tehnika za momka od 194 plus odnos prema reprezentaciji) činili su ga idealnim kandidatom da predvodi napad na turniru Bez njega opcije su ili kvalitetniji Jørgensen ili visoki i snažni Andreas Cornelius. Oba u vrhu napada donose neke prednosti, ali imaju silne nedostatke i tu je Danska najslabija, čini se.

To bi mogao da pokrije Yurary, čiji su brzina i driblingu potencijalu veliki problem za Strinića ili Vidu. Dobra okolnost za vatrene je što i Strinić i Vida više vole defanzivne nego ofanzivne zadatke, jer će svako ostavljanje prostora za tog momka, pogotovo ako u prostoru ostane 1 na 1 sa Lovrenom, biti poziv na samouništenje.

Primarna pretnja Danske ipak ide kroz sredinu, gde Eriksen i Delaney umeju da udarcima sa distance kazne svako kašnjenje u bloku, a malo je igrača koji mogu da kreiraju kao zvezda Spursa. Najbolji način da ga odstranite iz igre je sriktna markacija, a moram da budem iskren i kažem da ne vidim ko bi to u Hrvatskoj mogao da radi. Protiv Australije tu ulogu jetokom drugog poluvremena (uveren sam nehotice) imao sudija Mateu Lajoz, čije je neobično pozicioniranje (tačno po srdini na 25m od gola) činilo da je zvezda Danske de facto bila markirana pola vremena bez prisustva odbrambenih igrača. U desetak situacija na snimku možete lepo videti kako se saigrači okreću ka Eriksenu, spremaju se na pâs i odustaju kad vide da ovaj nema uslove da odigra na prvu. Kada tim ima problema sa izgradnjom napada, kao Danci u Rusiji, i takvi faktori mogu mnogo da znače.

Andrew Halseid-Budd, Getty Images Sport

U odbrani najslabija tačka Danske je po bokovima, gde igraju konvertirani igrači (desni bek Dalsgaard je bivši napadač i ima 190cm, što nije baš dobra startna osnova za beka u modernom fudbalu). Protivnici su često ciljali upravo prostor iza veoma ofanzivnog Yuraryja (ili Braithwaitea, sa kojim se rotira tu), a Peru je većinu prilika u završnoj fazi napravio upravo po tom boku. Tu će problem biti nesklonost hrvatskih levih bekova ka overlapu,jer bi tako mogli da naprave silne probleme rivalu.

Za Hareidea takav raspored je idealan. Iskusni stručnjak, koji je osvajao klupske titule u rodnoj Norveškoj, Švedskoj i Danskoj, osigurao je višestruko prolaz kroz sredinu i računa sa tim da će malo reprezentacija u skoku moći da parira njegovim gorostasimau odbrani.

Verovatno se svi u Hrvatskoj sećaju jedinog okršaja sa Danskom na velikim takmičenjima, kada je Šuker na Hillsboroughu dvaput pokušao, a jednom uspeo da lobuje starijeg Schmeichela. Kasper likom neodoljivo podseća na glumca koji u seriji Vikings igra Bjørna Jernsidea, sina Ragnara Lothbroka. Svi znamo da se Bjørn surovo osvetio za očevu smrt. Da li će Kasper uspeti da se osveti za lob predsednika HNS ili će Vatreni očekivano u četvrtfinale znaćemo već večeras.