Čudesan Svetski kup gledamo… Pola čovek, pola plan B

Vlada 4. jul. 20189:53 > 10:17
Podeli:
Carl Court/Getty Images

Stanite na tren i pomislite: Onoliko fudbala na svetskom prvenstvu koliko smo gledali u 79 sati od subote popodne, kada su Francuzi i Argentinci krenuli, do utorka uveče, kada je Erik Dajer prekinuo seriju engleskih neuspeha sa bele tačke, gledaćemo i u narednih 52 i po meseca.

Asus – sponzor mundijalskih dnevnika

Iza nas je sedam osmina turnira, i do njegovog kraja ostalo je još samo osam utakmica. Naporni ritam iz prethodnih 20 dana je okončan, jer je do kraja turnira svaki drugi dan slobodan.

U ova dva dana mesto u četvrtfinalu izborile su ponovo tri evropske i jedna ekipa iz Južne Amerike, a Portugal je ostao jedini tim sa našem kontinenta, koga su pobedili oni sa drugog. Još dva bivša prvaka sveta su stigla do petog koraka, pa ih je na tabli ostalo još polovina. Niko još nije na nepoznatom terenu, ali su i Šveđani i Englezi, kao i Hrvati i Rusi, prvi put u ovom veku stigli među osam najboljih na svetu i to najbolje govori kakav čudesni Svetski kup gledamo na ruskim stadionima.

Drama do samog kraja i dalje je tema turnira. U ova četiri meča gol posle 88. minuta nije viđen samo u Sankt Peterburgu, gde je Mihael Lang bio dovoljno brz da faul napravi van 16m i zaradi crveni karton. Japancima su u nadoknadi slomljena srca, Kolumbijci su samo odložili kraj, a Brazil potvrdio pobedu.

Hari Kejn je došao do šestog gola na turniru, a njegov penal je 21. iskorišćen tokom takmičenja. Nejmar je zabeležio gol, asistenciju, plus je zgažen pored terena, a njegova reakcija je bila takva, da sam na tviter upit dobio 60 izraza koji pokrivaju njegovo ponašanje na SP.

I ja, i još nekoliko čitalaca složili smo se da je bestidnik najpreciznije. Nema tog fudbalskog kvaliteta koji može da pokrije onakav karakter, a ponašanje ostatka brazilske delegacije ništa ne pomaže.

Brazil – Meksiko 2:0

Bio je ovo meč dva poluvremena nejednake dužine i u oba je igrala samo po jedna ekipa. Prvi dvadeset minuta gledali smo pokaznu vežbu na temu – Kako poslati Brazil prerano kući. El Tri je igrao visoki presing sasvim dobro i tako naterao brazilsku defanzivnu šestorku da igra fudbal, a nikome od njih (Tijago Silva, Miranda, Filipe Luis, Fagner, Kazemiro, Paulinjo) to nije jača strana.

Iako su se posle meča, koji je završen sigurnom pobedom, u brazilskom taboru pravili da je sve pod kontrolom, horor u njihovim očima bio je stvaran. U proseku na svaka tri minuta Meksikanci su im uzimali loptu daleko preko centra i odmah dolazili u opasne pozicije. Kada je na semaforu pisalo 21. minut Meksiko je imao 4 šuta na gol (i dve dobre situacije bez udarca), a Brazil nula dodira u protivničkih 16m.

I onda su momci u žutom prvi put došli pred gol Oćoe i sve se nepovratno promenilo. Već kod tog izleta golman duge kose pokazao je daće opet biti odličan, odbranivši udarac Nejmara posle odličnog driblinga, ali nije pomoglo. Pretpostavljam da su se njegovi saigrači presekli i nikad se više nisu oslobodili, slično Hrvatima i Dancima posle četiri šokantna minuta prethodne večeri. Drugo objašnjenje zaista nemam.

Francois Nel/Getty Images

Do kraja igrao je samo Selesao. Nisu lako dolazili u opasnu zonu, ali kada god bi došli panika je bila potpuna, defanzivci su ispadali na dupli pas i dribling i samo se čekao gol. Stigao je u 51. minutu. Kada je Nejmar petom ostavio Vilijanu na 20 metara ispred njih su bila dva saigrača i šest Meksikanaca. Krilo PSŽ se zatim kružno zatrčalo ka golu, a Vilijan je hitrim prvim korakom doveo sebe u poziciju da centrira. Na liniji uklizavala su dva Brazilca, a treći je čekao loptu ako slučajno prođe. Odbrane nije bilo. U te tri i po sekunde stalo je Meksiku danas.

Začudo El Tri je od tog trenutka do kraja imao mnogo šansi da uzvrati. Najmanje pet puta trčali su kontre, neke čak i sa igračem više, uvek je po boku bilo slobodnih igrača (najčešće Losano), ali je dugme X volšebno nestalo sa meksičkih upravljača. Besmisleni udarac za besmislenim udarcem sa 30 metara dovoljno da Tite dobar deo konferencije posveti svojoj defanzivnoj filosofiji (prvo prostor, pa lopta, tek onda protivnik). Kao da mu je protiv ovako neinteligentnog rivala ona i trebala.

Meksikanci su na kraju poklonili rivalu još jedan gol izgubljenom loptom na svojoj polovini, Nejmar se zaleteo, Oćoa odbranio, a Firmino opet iskoristio mizernu minutažu. Brazilu je ovo sedma vezana pobeda u osmini (od one situacije u Torinu ’90 opevane u pesmi Brasil Decime Que Se Siente), Meksiku sedmi vezani poraz u istoj fazi. Quinto Partido i dalje se čeka, još od 1986. kod kuće. Brazilu sledi mnogo teži posao sa Belgijom, koja ima oružja prilagođena korišćenju brazilskih slabosti (pogotovo bez suspendovanog Kazemira) a ako to prođu, bar još jedan naporan meč u polufinalu.

Belgija – Japan 3:2

Budite iskreni, jeste li ijednog trenutka pomislili da Belgija ispada? Prvi put sam na sat pogledaou 67’30, i pomislio da je vreme za prvi gol. Usledio je minut kasnije, na bizaran način. Kasnije su svi pod utiskom dva brza gola Plavih Samuraja ostali pod utiskom da je meč bio ravnopravan, ali ako probate da još jednom odgledate, videćete da je čudo što Crveni đavoli nisu imali dva ili tri razlike do poluvremena. Čak je i u ta četiri minuta između japanskih golova Azar pogodio stativu iz pozicije koju možemo zvati čistom.

Na kraju je posao odradio pola čovek, pola plan B, Maruan Felaini, potpisnik šestocifrenog ugovora pre neki dan. Malo ljudi na planeti nudi tako jednostavnu promenu ritma utakmice kao čupavi igrač Mančester Junajteda.

Od izjednačenja do kraja delovalo je da se Martinesova ekipa sprema za produžetke i novi udar (kao pre četiri godine), ali im se Japan ponudio nepotrebno rizičnim kornerom. Kontra petorke u crvenom bila je potpuno savršena, od kad je Kurtoa spustio loptu za KDB kao u danima kada su zajedno igrali u Limburgu, do Lukakuovog propuštanja za Šadlijevu egzekuciju.

Japan je zaslužio aplauze, igrom, stavom, ponašanjem na terenu i van njega. Uz Švedsku su sigurno najveći overachieveri turnira, na koji su stigli podsenkom unutrašnjih sukoba, zbog kojih ni kod kuće niko nije verovao u uspeh. Na samom turniru su prilježno koristili sve poklone (penal i crveni na startu s Kolumbijom, smešnu naivnost odbrane Senegala, nezainteresovanost Poljaka posle 1:0 i konačno slepstik odbranu Belgije) i znatno doprineli dobrom utisku o šampionatu i još boljem utisku azijskih timova. Najsrećniji će verovatno biti u Betisu. Oni su pre turnira bez obeštećenja doveli Takašija Inuija, koji je protiv Belgije dao gol i asistirao, i tokom celog turnira bio najbolji japanski igrač.

Belgija je u ovom meču povremeno izgledala potpuno nezainteresovano, posebno kod lepih japanskih golova. Jasno je da toga sa Brazilom ne sme da bude. Mnoga pitanja ostaju pred rasplet,od toga kako će se KDB i Vitsel nositi sa protivničkom trojkom na sredini ako ih je već mučio Japan, do toga ko će i kako braniti Nejmara. Na drugoj strani sudar Fagnera i Azara deluje veoma lepo iz belgijskog ugla, pogotovo kada ne bude Kazemira.

Švedska – Švajcarska 1:0

Ovaj meč imao je ispisano „od nula do jedan“ i u potpunosti je opravdao očekivanja. Švajcarcima ne odgovara da napadaju, a Šveđanima je jedini plan igre čekalica. Tokom devedeset minuta nismo videli gotovo ništa. U prvom poluvremenu švajcarska odbrana, minus suspendovani Šer, ispada potpuno, ali Klason promašuje otvoreni volej.

U drugom Džaka je ispao kao iz autobusa (ne prvi put na meču), Foršberg je došao u zonu šuta i opalio. Lagan posao za Zomera, ali Akanđi je postavio nogu i tako se nastavila bajka Šveđana.

U nadoknadi Klason je otvorio novu kontru, a Oslon otrčao do ivice 16m gde ga je oborio Lang. Švajcarac je zbog ciničnog starta daleko od lopte isključen, ali kada je Skomina preinačio svoj odluku i dodelio slobodni udarac, Toivonenov šut je ukroćen.

Ekipa Janea Andersona još jednom je postavila zid protiv kojeg Švajcarska nije umela. Grankvist i ekipa držali su stvari pod kontrolom i posle 24 godine idu u četvrtfinale SP. Švajcarci ponovo nisu dali gol u osmini finala i treći put u četiri godine staju na prvom eliminacionom koraku.

Engleska – Kolumbija 1:1, penalima 4:3

Mnogi su mislili da ovaj dan nikad neće doći. Prošlo je 28 godina od prve penal patnje, kad je Sajko Pirs olakšao posao Nemcima u polufinalu Italije. Šest godina kasnije oni su pobedili Špance u četvrtfinalu originalnog „Football’s Coming Home“, ali ih je Nemačka opet zaustavila u polufinalu i opet podigla pehar. Usledili su Argentina ’98, Portugal ’04, Portugal ’06, Italija ’12. Bukvalno im se nije isplatilo da odigraju nerešeno.

Najbolju vest Englezi su dobili još dan pre meča, kad je postalo jasno da Hamesa neće biti. Pisao sam i pričao dosta o tome koliko je Rodriges ključan za kompletan sistem igre Kolumbije i koliko im opcija otvara. Ovog puta toga nije bilo, a Kafeterosi su odabrali da se brane.

Meč pre penala za Englesku mogao je da se i ne odigra, jer nije doneo baš ništa. Ali taj masovni hepening pred golom Ospine otvorio je zbivanja u potpunosti. U nastavku je bilo svega svačega, tuče, foliranja, brutalnosti, sudijskih gluposti, odugovlačenja. Ukratko, prava prvenstvena, arhetipski duel ekipa iz Evrope i Južne Amerike, u kojem ne postoje dobrii loši momci. Najbolja vest za engleski fudbal je da su pokazali cojones.

Loša vest je da opet nisu pokazali mnogo fudbala. I posle devetog gola na turniru i dalje su na dva iz igre, a sledi im druženje sa Šveđanima, kojima je gotovo nemoguće dati gol iz prekida. Još gore, kad su Kafeterosi konačno počeli da igraju fudbal, negde oko 80. minuta (preduslovi su bili da se bekovi Kolumbije podignu i da Sautgejt na teren pošalje Dajera umesto Alija i de facto se povuče), mogli su da im daju gol na svaka 2-3 minuta. Na kraju se to dogodilo iz prvog kornera, u 93. minutu, kada je Đeri Mina u trećem vezanom meču dao gol glavom i oborio silne rekorde.

Ispostavilo se da nas od 80. minuta do isteka 120 čeka i dobar fudbal, prvi koji smo uopšte videli u celoj polovini žreba. Na kraju je preplašeni Uribe ispustio prednost, Bakin šut je bio zastrašujuće loš, a Dajer je nekako probio Ospinu.

Engleze čeka novi izazov u vidu ultradefanzivne Švedske, ali i prilika u najslabijoj polovini žreba od kako se igraju Svetska prvenstva. Razlika je tolika da je najbolji tim polovine koja se igra u subotu znatno slabiji od najslabije selekcije koju gledamo u petak.

U međuvremenu čekaju vas nove epizode Vlade u Međuprostoru, u kojima ćemo se odvojiti od dnevnih aktivnosti . To je nužno pred rasplet prvenstva, tokom kojeg jedva da i ima utakmica.