Posle tri izgubljena vimbldonska finala - 1992. od Agasija i 1994. i 1998. od Samprasa - malo ko je verovao da će i biti četvrtog. Ipak, te 2001. godine, Goran Ivanišević ispisao je jednu od najlepših teniskih bajki u istoriji i kao 125. teniser sveta sa specijalnom pozivnicom je stigao do titule. “Do kraja sveta”, rekao je posle.
Titulu je posvetio svom dobrom prijatelju Draženu Petroviću. Nije zaboravio.
“On je poginuo 1993. Bio sam na njegovoj sahrani neposredno pre Vimbldona i rekao sam da ću taj Vimbldon posvetiti njemu. Nažalost, igrao sam baš loše i ispao u trećem kolu”.
Osam godina kasnije, sudbina se poigrala. U nedelju pre turnira, Goranu je otac doneo novine sa posterom u sredini, posterom Dražena Petrovića. Godišnjica smrti.
𝐀𝐠𝐚𝐢𝐧𝐬𝐭 𝐀𝐥𝐥 𝐎𝐝𝐝𝐬 (𝟐𝟎𝟎𝟏)
— Wimbledon (@Wimbledon) June 16, 2022
From wild card to champion, Goran Ivanisevic's one-of-a-kind journey to Wimbledon glory#CentreCourt100 🍿 pic.twitter.com/uQ5nlPFVij
“Otrgnuo sam poster i stavio ga na zid. Rekao sam: ‘Ovo mora da je sudbina. To je to’. Nikad nisam čitao tu vrstu novina. Posvećujem njemu ovu pobedu”.
Pali su Jonson, Moja, Rodik, Rusedski, Safin, Henman i u finalu Rafter – 9:7 u petom setu.
“Fala k..cu”, što bi rekli njegovi Splićani na tom grafitu koji je sadržao više nežnih emocija i od najdivnijih ljubavnih pesama.
Novo izdanje Vimbldona počinje 27. juna, uz direktne prenose na kanalima Sport kluba, a Ivanišević je sada u ulozi trenera Novaku Đokoviću, braniocu titule.
