Moskovski pauk

Paris 9. nov. 202016:50
Podeli:
Jean Catuffe/Getty Images

“Zaista pokušavam da izludim svog protivnika". Kao da do sada nismo primetili, Danile. Kada je na vrhuncu koncentracije, pomisao na nadmetanje sa Medvedevom muka je za svakog drugog tenisera na planeti. U Parizu se probudio iz sna i osvojio treću Masters titulu u četvrtom finalu.

Na tenis i napredak fokusirani Stefanos Cicipas, njegova amplituda seže od vikanja na oca usred meča do detaljne disekcije sopstvenog uma i igre pred novinarima i citiranja antičkih filozofa. Andrej Rubljov je bio žestoko dete i danas je žestoki takmičar koji, uz Novaka Đokovića, ima najbolju 2020. godinu. Aleksander Zverev se najranije probio i uz dozu arogancije sve češće pokazuje zašto su ga mnogi projektovali kao budućeg broja jedan. Igra Denisa Šapovalova verovatno je najatraktivnija za oko i, ako uspe da složi kockice sa Mihailom Južnim, možda i ispuni taj visoki plafon svog potencijala.

To je trenutno prvi ešalon generacije koja će vladati svetskim tenisom kada se Velika trojka povuče, teniseri koji su i sada sve ozbiljnija pretnja i u stanju su da pobede najveće. Među njima je i Danil Medvedev, od ponedeljka ponovo četvrti teniser sveta – momak neobične igre i koloritnog, a istovremeno nenametljivog karaktera.

Zna i da pokaže srednji prst protivniku, da nestane na cele setove, da se svađa sa publikom u Njujorku i da otvoreno provocira u pobedničkom govoru posle meča. Ali zna i govori smireno, da staloženo sagleda i prizna svoje greške ostajući pri tom veran sebi, nijednom Danil neće ostaviti utisak čoveka koji se pretvara. Kako je jednom prilikom i rekao, za time nema potrebe.

Jean Catuffe/Getty Images

Sa suprugom Dašom u braku je već dve godine, ona mu je oslonac i uz trenera Žila Servaru važan faktor u tome da Danil ne odluta previše u pogrešnom smeru. Ako je nekada i imao problem sa koncentracijom i radnom etikom na duže vremenske staze, sada to više nije slučaj.

Povezano

„O Bože, ne igram na svom nivou, nisam ušao ni u jedno finale, bla-bla-bla. Plakao sam, Dobro, nisam plakao, žalio sam se“, otkrio je Danil deo razgovora sa suprugom pre turnira u Parizu.

Kao junior je često lomio rekete i imao pomračenja uma zbog kojih bi gubio mečeve, još ponekad upadne u crne rupe, ali takve situacije sve su ređe. Visok je 198 cm, prilagodljiv je i inteligentan teniser i čovek.

„Čitao sam više kada sam bio mlađi, to mi se dopadalo, a sada kada treniram i igram tenis svaki dan, druge stvari me više okupiraju od čitanja. Ali ranije sam išao u dobre škole, u fizici i matematici sam bio među boljima u Moskvi, završio sam i jednu godinu dobrog fakulteta u Rusiji“, rekao je Medvedev i dodao:

„Naučio sam mnogo tamo, kako da razgovaram sa ljudima i mislim da sam zato dobar kada dajem intervjue – znam kako da se izražavam se i uvek mogu da pronađem reč osim ukoliko sam baš uplašen ili stegnut. Ispiti u školi te nauče takvim stvarima – moraš na pravi način da govoriš sa profesorom da bi mu se svideo i da bi ti dao ocenu koju želiš, nije samo znanje dovoljno. I naravno da mi to pomaže i na terenu jer zaista pokušavam da izludim protivnike“.

REUTERS/Gonzalo Fuentes

Eto u koji je kontekst Medvedev smestio izjavu iz prve rečenice teksta. Siguran sam da ste zamišljali nešto potpuno drugačije.

U ranoj fazi karijere Danilov forhend bio je slabost, previše sklon greškama i sa premalo rešenja, pogotovo kada valja preći u napad. Danas je Medvedev kao kameleon, sposoban da se adaptira svim prilikama. U duelu sa Zverevom, kada je video da od defanzive nema vajde, ušao je u teren, počeo da traži sve oštrije uglove i da rano hvata loptu. I sve to bez mnogo lakih poena servisom.

Sa druge strane, kada je to potrebno, može da stoji i tri metra iza linije, da se pretvori u ljudski zid, ali i da zahvaljujući dugačkim rukama i osećaju samo jednim udarcem pređe iz defanzive u ofanzivu. Ako se oseća nesigurnim sa osnovne linije, pojačaće drugi servis. Sve češće izlazi i na mrežu, a drop šot fino sakriva i adekvatno koristi.

U drugoj polovini prošle godine gledali smo upravo takvog Medvedeva. Mozak koji radi 300 na sat, uvek odabrano pravo rešenje, pogotovo u najvažnijim poenima. To mu je i donelo šest uzastopnih finala, bio je i na korak do osvajanja US opena, ali je izgubio u maratonu od Rafaela Nadala. Kada sve ide od ruke, onda i sreća pogleda.

Prva godina posle najvećeg proboja obično bude ispunjena štucanjem. Nije bilo vremena za pripreme kao inače, još je Medvedev vukao repove naporne prošle sezone, pa je uprkos sjajanom ATP kupu početak 2020. godine obeležio nervozni poraz od Vavrinke u osmini finala u Melburnu.

Prema rečima njegovog trenera Servare, radio je tokom prinudne pauze i bolje nego što je očekivao. Ipak, fizički nije bio na 100%, a za njegov uobičajeni stil igre to je apsolutno neophodno. U Njujorku je prvo ispao od Bautiste Aguta u četvrtfinalu „Sinsinatija“, do polufinala US opena nije izgubio ni set, a tamo je u tri seta izgubio od Tima – kolo sreće se okrenulo, gubio je neke poene koje bi prošle godine dobijao, i drugi i treći set bili su u njegovim rukama.

Nije bilo strpljenja koje je kod Medvedeva naučeno, ne urođeno, i nije bilo one radosti probijanja, već pritiska branjenja stečenih pozicija. To je za posledicu imalo oscilacije u igri i mnogo nekarakterističnih promašaja. Usledio je pad, na naredna četiri turnira dobio je samo tri meča, nije delovao impresivno ni na startu u Parizu, ali je okršaj sa De Minorom promenio sve. Igrački to još nije onaj Medvedev koji je harao na jesen 2019, ali povratio je samopouzdanje, nije više poklanjao kada ne treba i mnogo toga je uspevao da iščupa na volju.

Švarcmana je samleo, Raonića nadjačao, a protiv Zvereva u finalu nije posustao ni u momentu kada mu se, po sopstvenom priznaju, činilo da izlaza nema.

„Pronalaženje rešenja“, sintagma je koju teniseri često koriste, a malo ko je maštovitiji i istovremeno efikasniji u toj veštini od Danila Medvedeva. On je pauk koji brzo plete različite mreže sa uvek novim zamkama.

Uverićemo se tek u to u deceniji pred nama, Danilu Sergejeviču tek su 24 godine.