"Pet sati pred finale RG nisam htela da igram…"

WTA 21. okt. 202016:58 > 17:04
Podeli:
Getty Images/Clive Brunskill

Frančeska Skjavone, osvajačica Rolan Garosa 2010. godine, otkrila je koliko se mučila mentalno pre finala sa Samantom Stosur (6:4, 7:6).

U svojoj autobiografiji „Moje ponovno rođenje“ Italijanka piše o borbi sa rakom, brojnim teniserkama iz karijere, a sada izdvajamo deo o osvajanju najveće titule u njenoj karijeri.

Povezano

„Posle prvog kola moj kondicioni trener i fizioterapeut rekli su mi da će u gaćama trčati po Jelisejskim poljima ako osvojim titulu. Te noći kada smo slavili kidnapovali su me sa žurke i odvukli me tamo da gledam njih dvojicu kako trče polugoli“, počinje sada 40-godišnja Skjavone.

Međutim, nije sve išlo tako glatko, Frančeska otkriva borbu sa sobom uoči finala.

„Kada sam pobedila Dementijevu u polufinalu, dva naredna dana provela sam plačući. Nisam znala zašto, pomislila sam ‘da me ljudi vide sada’, ali nije pomagalo. Sedela sam na krevetu i mislila: ‘Šta li Stosur sada radi?’ Nisam mogla da se zamislim kako se spremam za to, zamišljala sam prazan teren i publiku u čudu. Ostalo je pet sati do finala, a ja nisam želela da igram. Dan pre toga spremila sam strategiju za meč i onda sam pozvala recepciju i naručila manikira u sobu – nikada ranije nisam bila kod manikira u životu“, piše Skjavone i nastavlja:

„Legla sam u krevet sa mišlju da će mi nokti biti savršeni kada budem dizala trofej. Ali onda sam se provudila i nisam želela da igram. Moj psiholog mi je rekao: ‘Slušaj, naporno si radila i uspela si. Ne moraš da igraš finale, možemo da završimo ovde, pozvaću taksi, a ti mi reci idemo li na Rolan Garos ili na aerodrom’. Predomislila sam se, stavila naočare za sunce, uskočila u taksi i kada sam došla, osetila sam čistu ljubav, kao da me neka mistična sila obuzela“.

Skjavone ističe da nije bilo lako nositi se sa teretom osvajanja Gren slem trofeja.

„Posle toga se sve raspalo. Tim mi se razišao, ja sam izgubila perspektivu i upala sam u krizu posle poraza u prvom kolu Vimbldona. Nisam mogla da krenem dalje. U Istbornu sam pitala Kim Klajsters kako se ona nosila sa prvom Slem titulom i rekla mi je: ‘Moraš da igraš kao ranije, da se zabavljaš i sve to, ali i da se pomiriš sa odgovornošću tog velikog trofeja – Slem je za šampionke’. Godine 2011. izgubila sam finale u Parizu od Na Li, videla sam je naredne godine u Indijan Velsu tužnu i iscrpljenu. Pitala me je isto što sam i ja pitala Kim – nasmejala sam se, razgovarale smo dugo“.