Monika: Osaka mi je najsličnija

WTA 5. dec 202211:121 komentar
Monika Seleš
Image ID: 0000630546 via Guliver

Već pomalo – potpuno neopravdano – zaboravljena, Monika Seleš je u intervjuu sa Kris Evert za VTA tur otkrila šta misli o današnjoj generaciji velikih asova i neke od njih uporedila sa sobom.

– Naomi Osaka najviše podseća na mene po stilu igre – istakla je američka teniserka koja je najveće uspehe postigla pod našom zastavom.- Čak je i bolja od mene. Veoma je agresivna, sve rešava što bržim preuzimanjem inicijative. Bam, bam! I sve je gotovo. Neverovatno je kako se dobro kreće.

Monika Seleš:

Da nije bilo napada nožem ludog Nemca Gintera Parhea, 30. aprila 1993. u Hamburgu, ne bi bilo teško pretpostaviti da bi Novosađanka danas bila najbolja teniserka svih vremena. U tom trenutku je već imala osam gren slem trofeja, na samo 14 odigranih ovakvih turnira.

Imala je i samo 19 godina što je do maksimuma isticalo njenu perspektivnost. Na primer, Serena Vilijems, verovatno najbolja teniserka sveta svih vremena, u istom dobu je imala samo jedan gren slem trofej, a do osmog je došla tek sa 25 godina.

Međutim, ispostavilo se kasnije da je Monikin još veći problem od samog uboda nožem bio psihološke prirode. Ako je rana od noža relativno brzo zarasla, ona od pokušaja ubistva je trajala više od dve godine. Tek u leto 1995. vratila se na teren, sada kao Amerikanka. Već narednog januara je osvojila Australijski open i više se nikada nije popela na šampionsko postolje velike četvorke.

Psihološki problem je ostao mnogo veći od fizičkog i Monika ga nikada nije do kraja rešila. Ono što je najavila pre hamburškog zločina, nije uspela da završi.

Tu se nazire još jedna sličnost sa Osakom. I Japanka već dugo ima problem koji nema veze sa reketom. U prošlu godinu je ušla kao najuspešnija teniserka današnjice posle Serene, sa četiri gren slem pehara i 23 godine, ali je na Rolan Garosu doživela slom nerava zbog nekoliko banalnih pitanja o svojoj igri. Odbila je da dođe na obaveznu konferenciju za medije, povukla se sa turnira, preskočila Vimbldon i od tada tavori daleko od svetskog vrha koji joj po talentu pripada.

Naravno, Monikin problem je bio daleko veći, jer se nikada u istoriji nije dogodilo da neko bude uboden nožem tokom teniskog meča, ali ostaje činjenica da ona do kraja karijere nije uspela da vrati onu dominantnu poziciju u ženskom tenisu.

Selešova je bila prvi protagonista udaranja loptice u penjanju, danas najvažnijeg stila agresivnog tenisa sa osnovne linije, ali kaže da žali što nije imala više raznovrsnosti.

– Volela bih da sam išla na mrežu, volela bih da sam bila agresivnija na taj način – ističe Monika koja gotovo nikada nije igrala klasične voleje već bi, kada je morala da dođe napred, koristila drajv.- Zato sam uživala u igri Ešli Barti jer je ona sjajno menjala ritam. Bila je veoma kreativna – pohvalila je Australijanku koja se u martu povukla iz tenisa iako je bila prva na svetu.

Podsetila je i na način na koji je trenirala istakavši da je odnos prema igri mnogo važniji od uslova za rad.

– Moj tata je mnogo voleo da igra tenis i vodio je i mog brata i mene. U to vreme deca nisu mnogo trenirala i on je na parkingu ispred zgrade u kojoj smo živeli razapinjao mrežu između dva automobila i ja sam tu vežbala. Udarala sam puno i na zidu zgrade. Bio je to veoma jednostavan početak.

Naomi Osaka
xRobxPrangex via Guliver

Monika se posle prvih uspeha preselila na Floridu kod Nika Bolitijerija, već sa 16 godina je osvojila prvi Rolan Garos i postala tada najmlađi broj 1 u istoriji. Taj rekord joj je nekoliko godina kasnije preotela Martina Hingis.

– Nikada nisam ni sanjala do kakvih ću visina doći, ali ono što je uvek bilo uz mene bila je velika ljubav prema tenisu. Za to moram da zahvalim mom ocu jer se uvek trudio da čak i u najluđim trenucima, pod najvećim pritiskom, uživam u igri – objasnila je.

Komentari

Vaš komentar