Konačno – zlato vaterpolista 1968. u Meksiko Sitiju

Podeli:
Vaterpolo reprezentacija Jugoslavije 1968.
Print screen

Bronza 1952, bronza 1956. bronza 1964... I konačno olimpijsko zlato. U Meksiko Sitiju 1968.

Prvu zlatnu medalju u istoriji trojfejnog sporta bivše države “delfini” su osvojili 27. oktobra 1968. na Olimpijskim igrama u Meksiku i od tog trenutka istorija se promenila. Dominacija je trajala do raspada SFRJ, a da se na ovim prostorima i dalje igra najbolji vaterpolo na svetu potvrdili su i uspesi nacionalnih timova Srbije, Hrvatske i Crne Gore.

Povezane vesti

Put do zlata u Meksiku, ipak, nije bio ni malo lak. Jugoslavija je silovito počela takmičenje, pobedom protiv Ujedinjene Arapske Republike, ali je već u sledećoj rundi remizirala sa Istočnom Nemačkom. Usledili su trijumfi u duelima sa nejakim domaćinom i Holandijom i potom novi hladan tuš – poraz od Italije.

Plasman u sledeći krug takmičenja bio je doveden u pitanje i ništa više nije bilo samo u rukama jugoslovenskih vaterpolista. Ipak, srećom po Plave Italija je pobedila Istočnu Nemačku i počela je trka za golovima.

Jugoslavija je bila bolja od Grčke sa 11:1 i u poslednjem kolu Japana sa 17:2 i zahvaljujući boljoj gol-razlici od Nemaca izboren je plasman u polufinale.

U duelu sa velikim rivalom Mađarskom ostvaren je trijumf 8:6 i zakazan meč za zlato sa Sovjetima. Plavi su u jednom trenutku u finalu vodili sa 9:6, ali rival je izjednačio na 11:11 i ušlo se u produžetke.

Sovjeti su izjednačili na naivno dosuđenu „pimpinelu”, kako smo zvali prekršaje koji su se brojali za penale. Sudija iz Belgije se uhvatio za glavu kada ju je dosudio, jer izgleda nije znao da je to treća i – penal,“ istakao je Đorđe Perišić, jedan od lidera generacije.

U produžecima od dva puta po tri minuta rival je imao loptu, možda, desetak sekundi. Tada nije bilo ograničeno vreme za držanje lopte, nego je bilo važno da se vodi takozvani aktivni napad.“

SK predstavlja sve osvajače medalja

Sport Klub će vam tokom Olimpijskih igara u Tokiju predstaviti sve jugoslovenske osvajače medalja (1924-1988) i one koje su se peli na pobedničko postolje od 1992. do danas. Spremili smo skoro 90 tekstova i iz dana u dan ćete biti u prilici da se podsetite najvećih uspeha sportista sa prostora nekadašnje države.

Jugoslavije je posle produžetka pobedila sa 13:11, a Sovjeti su sve golove postigli iz – četveraca. Naime, u to vreme penali su se izvodili sa četiri metra i dosuđivali posle tri prekršaja, bez obzira gde su napravljeni.

Dve godine smo se uigravali i u Meksiko smo otišli uvereni u trijumf. Na ispraćaju, na beogradskom aerodromu, golman Stipanić je izjavio da ćemo u polufinale da uđemo na gol-razliku i da se vratimo sa zlatom. On je bio čudo za branjenje penala. Protiv Japana, kad nam je trebala pobeda sa najmanje 13 golova razlike, odbranio je četverac neposredno pošto smo poveli s 15:2 čime smo stekli tu neophodnu prednost,“ prisetio se Perišić.

Prvu zlatnu medalju u istoriji jugoslovenskog vaterpola osvojili su: Karlo Stipanić, Ivo Trumbić, Ozren Bonačić, Uroš Marović, Ronald Lopatni, Zoran Janković, Miroslav Poljak, Dejan Dabović, Đorđe Perišić, Mirko Sandić i Zdravko Hebel. Selektor je bio Aleksandar Sajfert.

Komentari

Vaš komentar