Poslednji ples velike generacije Delfina

Ex-Yu mix 23. jul. 202112:005 komentara
Podeli:
Ryan Pierse/Getty Images

Tradicionalno jedan od najjačih, ako ne i najjači adut u projekciji medalja za olimpijsku ekspediciju Srbije su vaterpolisti. A posebno se visoki dometi očekuju od generacije koja je u prethodnih deceniju i više potvrđivala vanserijsku klasu.

Olimpijsko zlato, dve svetske i čak četiri evropskih titula, uz još četiri medalje na velikim takmičenjima učinak je vaterpolo reprezentacije Srbije u periodu od 2009. od kada su kao njeni predvodnici iskoračili Filip Filipović, Andrija Prlainović, Duško i Gojko Pijetlović, Branislav i Stefan Mitrović i Milan Aleksić. Sedmorka koja je iskoračila i u jednom od najtežih trenutaka u istoriji srpskog vaterpola preuzela odgovornost da ponosno nosi plamen najuspešnijeg kolektivnog reprezentativnog sportskog brenda na ovim prostorima.

Jer te 2009. na Svetskom prvenstvu u Rimu vaterpolo reprezentacija Srbije nije došla kao favorit, što je bila okolnost u kojoj se nije tako često nalazila. Niti su očekivanja javnosti bila prevelika. Na to su uticali teški događaji iz prethodne olimpijske godine. Sve je počelo strašnom nesrećom jednog od najvažnijih igrača Danila Ikodinovića, potom je nastavljeno tesnim porazom u finalu Evropskog prvenstva u Malagi od sveže odvojenih bivših reprezentativnih saigrača iz Crne Gore. To odvajanje se dogodilo taman kada je udružena reprezentacija Srbije i Crne Gore uspela da se učvrsti na samom svetskom vrhu i konačno postane zrela za povratak na olimpijski tron još od 1988. Međutim, kao i mnogo puta do sada, opet se politika isprečila na putu sporta.

Getty images/Nick Laham

Usledile su dugo čekane Olimpijske igre u Pekingu, na koje je reprezentacija koju su predvodili prekaljeni asovi Vladimir Vujasinović, Aleksandar Šapić, Dejan Savić, Aleksandar Ćirić, Denis Šefik otišla sa samo jednom ambicijom – da konačno osvoji to zlato. Ali sve prethodno navedene okolnosti uticale su na to da borbeni moral Delfina i prevashodno mentalna priprema ne budu na najvišem nivou. Antiklimaks je usledio u polufinalu kada je pretrpljen debakl od SAD, a potom je izbio i čuveni sukob između Šapića i Šefika. Najblistaviji momenat Igara bilo je pregrupisavanja i veliki preokret u susretu za bronzu protiv dužnika iz Malage Crne Gore, ali novo odličje nije moglo da zadovolji i redom su u vaterpolo penziju otišle sve same vedete koje su praktično od ukidanja sankcija počele srpski vaterpolo da vraćaju na veliku scenu.

Vaterpolo reprezentacija Srbije takmičiće se u Grupi B na Olimpijskim igrama u Tokiju. Protivnici će joj biti Crna Gora, Španija, Hrvatska, Australija i Kazahstan. Prve četiri reprezentacije obezbeđuju plasman u četvrtfinale. U Grupi A su Italija, Grčka, Mađarska, Japan, SAD i Južna Afrika.

Bili su ti momci i evropski i svetski šampioni i ukupno na kraju osvojili za 11 godina 10 medalja, od čega četiri zlatne. Ali neosvajanje olimpijskog zlata bila je velika živa rana. Momci koji su ih nasledili imali su težak zadatak – da održe visok nivo. Prvi ispit Svetsko prvenstvo u Rimu. I odmah na startu poraz od Španije. Potom pobeda nad nejakim Kazahstanom, ali i remi protiv Australije upalili su sve crvene lampice. Srbija je završila kao druga u grupi i već u osmini finala čekao je ambiciozni domaćin Italija. A u tom kosturu još su bile i Mađarska i Hrvatska i malo ko je razmišljao o medalji.

Olimpijske igre

Ali upravo u kompleksu čuvenog Foro Italico videlo se od čega su sačinjeni novi Delfini Dejana Udovičića. Redom su padali Italijani, Mađari, Hrvati i u finalu posle peteraca Špancima je isporučen revanš. Srbija se vratila na svetski tron i počela je jedna neverovatna priča. Neverovatna čak i za vaterpolo reprezentaciju koja je uvek imala najviše standarde. Posebno su izabranci Dejana Udovičića, a od 2013. i Dejana Savića bili dominantni na kontinentalnim šampionatima. Od 2012. do 2018. osvojili su četiri vezana zlata i to je bilo prvi put da je neka ekipa tako nešto uspela još od Mađara i vremena kada je vaterpolo maltene tek prohodao (u periodu od 1926. do 1938. Mađarska pet puta uzastopno bila šampion Evrope). Posebno se pamti evropska titula 2014. i to baš u samoj Mađarskoj, kada je domaćin u finalu savladan posle ubedljive igre 12:7.

Samo godinu dana kasnije 2015. u Kazanju Srbija je vratila svetsku titulu posle šest godina i to još ubedljivijom pobedom u finalu protiv Hrvatske 11:4. Na to se nakalemila još jedna evropska titula u Beogradu naredne godine i Srbija je u Rio de Žaneiro otišla sa velikom prilikom da postane tek četvrta ekipa, posle SSSR, Italije i SFR Jugoslavije kojoj bi uspelo da objedini sve tri najveće titule.

Ali u mislima pulena Dejana Savića bilo je samo da se konačno osvoji zlato. Koliko god su sjajne bile prethodne ekipe uvek je nešto falilo na Igrama. Da li desna strana 2000. da li psihološki pritisak 2004. kada je igrano prvo olimpijsko finale posle raspada velike države, Dača Ikodinović u Pekingu ili uvek očekivano tendenciozno suđenje protiv Italije i nikada u potpunosti ekipa naviknuta na takvu vrstu nepravde što je u Londonu koštalo Delfine plasmana u finale. Ali Dejan Savić je ekipu velikih šampiona spremio na sve scenarije. Pa i na to da se posle remija sa Mađarskom i Grčkom i poraza od domaćina Brazila ekipa čupa u poslednja dva kola kako bi izborila četvrtfinale. Čak i kada je samopouzdanje i poverenje u ljubimce nacije, prevashodno među građanstvom, dostiglo najnižu tačku još od 2009. posle poraza od Brazila, igrači i Savić nisu prestajali da veruju da je cilj na dohvat ruke.

Slomljena je Australija u četvrtoj četvrtini u meču za prolaz, a potom i rutinski odrađen posao protiv Japana za četvrto mesto u grupi i okršaj protiv pobednika druge grupe Španije već u četvrtfinalu. A onda su Delfini uključili drugi mod, onaj za borbu za medalje. Španci su rešeni već u prvom poluvremenu pa krajnjih 10:7 čak je i dobro izgledalo po Furiju. U polufinalu dužnik sa nekoliko prethodnih takmičenja Italijani zgromljeni su posle tri četvrtine kada je na semaforu pisalo 7:2. Ni čak šest golova Azura u poslednjoj deonici nije pomoglo, a po receptu iz četvrtfinala i polufinala Srbija je i u finalu, protiv branioca zlatne medalje Hrvatske sav posao praktično završila u prvom poluvremenu i na kraju slavila 11:7. Niko ubedljivije u eliminacijama nije došao do zlata, a Delfini su konačno ostvarili dvodecenijski san i okitili se najsjajnijom medaljom i ušli u istoriju kao četvrta ekipa koja je uspela da istovremeno bude vladar Evrope, sveta i Olimpa.

Adam Pretty, Getty Images Sport

To je bio vrhunac velike generacije, iako su u međuvremenu osvojene još dve medalje, bronza sa Svetskog prvenstva i evropska titula 2018. Nosioci su došli u određene godine kada je silazak sa najveće scene veoma blizu, a posle dva uzastopna ispadanja u četvrtfinalima pojavila se određena sumnja da li Prlainović, Filipović, Pijetlovići, Aleksić, Mitrovići i društvo imaju još ono što je potrebno za olimpijski vrh. Međutim, ovu ekipu velikom nisu učinili trofeji i pobede. One su došle samo kao posledica onoga što je najviše krasi – karaktera.

Taj karakter im nije dozvoljavao da već u Rimu klonu pred vrhunskim izazovom da na putu do zlata moraju da pobede četiri reprezentacije koje su osvojile titule na 15 velikih takmičenja od ukupno 20 održanih u prethodne dve decenije (ostalo osvojile Srbija i Crna Gora). Taj karakter ih je terao da razbiju Mađare usred Budimpešte i da budu najbolji kada je istinski najpotrebnije, a to su četvrtfinala, polufinala i finala. Taj karakter im nije dozvoljavao da se kriju iza uobičajenih floskula, kako bi se gradio alibi pred veliko takmičenje, već su uvek i u svakoj prilici najavljivali pohod na zlato.

Najavili su ga i sada u Tokiju. Bez obzira što se nalaze u ultra teškoj grupi, bez obzira što su na prethodna dva takmičenja ostali bez medalje. Možda je zaista prošlo njihovo vreme, možda više nisu moćni kao pre pet godina. Ali u jedno ne sumnjajte. U ovom poslednjem plesu jedne od najvećih generacija svetskog vaterpola videćete sve što ste imali prilike da gledate od 2009. Veliku borbu, utakmice za infarkt, mnogo razloga za nerviranje, mnogo prolivenog znoja, krvi i suza. Samo se nadamo da će na kraju biti one radosnice.

Raspored vaterpolo reprezentacije Srbija u Tokiju

Prvo kolo

Srbija – Španija, nedelja 25. jul 11:20

Drugo kolo

Srbija – Kazahhstan, utorak 27. jul 7:00

Treće kolo

Srbija – Australija, četvrtak 29. jul 12:50

Četvrto kolo

Srbija – Hrvatska, subota 31. jul 8:30

Peto kolo

Srbija – Crna Gora, ponedeljak 2. avgust 7:00

Komentari

Vaš komentar