Skida li Novak „prokletstvo“ i kakav je žreb u Tokiju?

Ex-Yu mix 22. jul. 202110:00 > 10:0720 komentara
Podeli:
Photo by Clive Brunskill/Getty Images

„Olimpijske igre nose pritisak, očekivanja i emocije koji se razlikuju od ostalih turnira, ja to vrlo dobro znam, jer sam iskusio to u prošlosti. Probaću da tretiram Igre kao ostale turnire kako bih ostao usredsređen na cilj“.

U te dve rečenice Novak Đoković sažeo je najvažniji, ne i jedini razlog, zašto se kući nije vratio sa medaljom sa poslednja dva olimpijska turnira.

Često se zaboravlja da Đoković već ima olimpijsku medalju – bronzanu iz 2008. godine, kada je savladao Džejmsa Blejka. Prethodno je izgubio od Rafaela Nadala u polufinalu, onaj čuveni smeč na meč lopti, a mnogi smatraju da su upravo tada počeli i problemi sa tom jedinom vidnom slabom tačkom u Novakovoj igri.

Gde je ranije Đoković dobijao, tu je u Londonu gubio

Novak Đoković
Photo by Julian Finney/Getty Images

Četiri godine kasnije, u Londonu je izgubio u polufinalu od Endija Marija sa 7:5, 7:5, a u borbi za treće mesto od Huana Martina del Potra sa 7:5, 6:4.

Zajedničko za ta dva meča – Đoković nije koristio šanse koje su mu se ukazivale, a na brejk loptama je imao zbirno 0-10. Gledajući statističke podatke, Novak je bio u prednosti, a gubio je mečeve. U karijeri mu se češće dešavalo obrnuto, da on bude taj koji dobije ključne poene i da uprkos nešto slabijoj statistici dođe do trijumfa.

Naročito je stegnut bio u duelu sa Marijem, sa Del Potrom je u nekim prelomnim momentima nedostajalo i sreće, ali poraz od Endija onaj je koji je više boleo – na jaču glavu je Đoković dobijao Marija u većini njihovih najvažnijih mečeva, ali tada su se uloge okrenule.

Bio je to period Novakove karijere u kojem je doživljavao blagi pad u odnosu na abnormalno visoke kriterijume postavljene 2011. godine. Posle epskog finala s Nadalom u Melburnu, osvojio je još jedino Australijan open 2013, sve do onog sudbinskog duela s Federerom u finalu Vimbldona 2014, duela možda i najvažnijeg u Novakovoj karijeri.

Porazi na olimpijskim igrama bili su deo tog perioda u kojem je gubio većinu ključnih mečeva i koji ga je naterao da krajem 2013. godine pozove u svoj tim legendarnog Borisa Bekera.

Suze koje su obišle svet

Novak Đoković
Photo by Clive Brunskill/Getty Images

U Rio de Žaneiru 2016. godine, Đoković je bio žrtva izvanredne igre Del Potra, ali i lošeg žreba i okolnosti. Argentinac se tada vraćao posle još jedne u nizu povreda ručnog zgloba, a bio je to prvi duel u kojem je bekhend igrao punom snagom (dotad uglavnom slajs).

Izgubio je Đoković sa 7:6 (7-4), 7:6 (7-2) u duelu u kojem niti jednom nije došao ni do djusa na servis rivala.

Zajedničko za poraze u Londonu i Riju, i ono što najbolje ilustruje Đokovićevu izjavu s početka teksta, jeste pogrešno donošenje odluka, toliko nesvojstveno Novaku, kao i panika u završnicama mečeva. U poslednjem gemu duela sa Marijem u Londonu, kao i u drugom taj brejku okršaja s Del Potrom, Novak je nerezonski, hazarderski izlazio na mrežu i bivao kažnjen, mada je tada još i te kako bila prisutna mogućnost preokreta.

„Ovo je jedan od najtežih poraza u mom životu i karijeri. Rane su još sveže. Boli užasno. Boli jer su se mnogi ljudi oslanjali na mene. Ja im se izvinjavam što sam ih izneverio. Veoma sam tužan i razočaran“, rekao je Đoković, koji je u suzama napustio teren, bile su to slike koje su obišle svet.

Kao i u Londonu, postojao je i drugi sloj priče, koji se tek iz sadašnje perspektive može sagledati – povreda. Tada je ona još bila obavijena velom misterije, posle finala US opena sa Vavrinkom o njoj se već otvorenije govorilo, a na Vimbldonu sledeće godine lakat je naterao Đokovića da napravi dužu pauzu.

Bila je to najveća kriza u njegovoj karijeri, mnogi su predviđali i kraj njegovog boravka u vrhu, ali Novak je uspeo da pronađe put natrag i da titulom na Vimbldonu 2018. označi početak svog povratka.

Đoković Del Potro
Photo by Clive Brunskill/Getty Images

Uprkos toj povredi, da Đoković već na startu nije naleteo na tako teškog i inspirisanog protivnika, koji pri tom ima iskustva pobeđivanja u velikim mečevima i nije se ni najmanje uplašio, verovatno bismo sada pričali drugu priču.

Pogotovo kada pogledamo Del Potrov put – Žoao Souza i Taro Danijel, koji nikako ne bi mogli da priprete ni Novaku, pa tek onda Roberto Bautista Agut i Rafael Nadal u polufinalu. Briljantni Argentinac poklekao je tek u finalu, u sudaru sa Endijem Marijem.

Dok je Đoković tužan napuštao teren u Riju, legitimno je bilo postaviti pitanje – hoće li on za četiri godine uopšte i moći da se bori za medalju? Sticajem dobro poznatih okolnosti, prošlo je pet, a gde je Đoković? Prvi nosilac i osvajač 20 grend slem titula. Nije loše.

Žreb: Start „malo“ lakši od Rija

Novak Đoković
Photo by Clive Brunskill/Getty Images

Četvrta epizoda Đokovićeve olimpijske avanture jeste Tokio, a igra se na betonskoj, Deco Turf podlozi, na kojoj se igraju turnir u Sinsinatiju i US open. Ista podloga bila je korišćena 2008. godine na Igrama u Pekingu.

Prvi Novakov rival je Ugo Delijen, trenutno 139. teniser na svetu. Najviši plasman Bolivijca je 72. pozicija, omiljena podloga mu je šljaka i ima 28 godina, a sa Novakom se dosad nije sastajao.

Prvo kolo jeste uvek specifično, ali ipak je to lak žreb, što je višestruko značajno za Đokovića. Između ostalog, zato što je Novak i najkasnije među svim igračima sleteo u Tokio, a na vremensku razliku uvek se treba privići.

Ukoliko savlada Delijena, Đoković će se u drugoj rundi sastati sa boljim iz okršaja Jan-Lenarda Štrufa iz Nemačke i Tijaga Monteira iz Brazila. Treba očekivati Nemca, kojeg je Novak dobio u svih pet dosadašnjih okršaja, od toga tri na slemovima, uz samo jedan izgubljeni set.

Uprkos tome što Štruf nije u posebno dobroj formi u poslednje vreme, on je kompletan igrač kada mu je dan i kada ga služi prvi servis. Zato tu ni najmanjeg opuštanja ne sme da bude.

Vlaga i najteži rival za četvrtfinale

Novak Đoković
Photo by Clive Brunskill/Getty Images

Novaku je u trećem kolu projektovan Alehandro Davidovič Fokina, što nije loš žreb, ali pitanje je hoće li Španac doći dotle. Dobiće Davidovič Pedra Souzu, a onda ga čeka bolji iz duela Lorenco Muzeti – Džon Milman.

Spominjanje imena borbenog Australijanca idealna je prilika za koju reč o uslovima u Tokiju. Vrućina i vlaga uslovi su po kojima je Đoković u prošlosti i te kako znao da se muči, a upravo to čeka ga u Japanu, već su neki teniseri i teniserke to isticali, poput Jeline Svitoline. Novak je trenirao po suncu i sa kačketom, u želji da se testira.

Milman, odrastao u Brizbejnu, nema problem sa time, naprotiv, a na US openu 2018. godine je po neviđenoj vlazi eliminisao i Rodžera Federera, da bi zatim u četvrtfinalu ispao od Đokovića. Ne bi bilo iznenađenje ni da Milman dođe do treće runde, ali taj deo žreba je otvoren.

U četvrtfinalu je Đoković izvukao kuglicu koju nije želeo – Andreja Rubljova. Priželjkivao se u toj fazi Dijego Švarcman, a preostale dve opcije bile su Pablo Karenjo Busta i Hubert Hurkač.

Neverovatno, ali istinito – Đoković i Rubljov još se nijednom nisu sastali. Rusu svakako više odgovara to što se igra na dva dobijena seta – i fizička pripremljenost (zasad) i stil igre podesniji su Andreju za dva dobijena seta, to se najbolje vidi po okršajima sa elitnim teniserima na slemovima.

Međutim, Rubljov je već na startu dobio minu – Keija Nišikorija. Bronzani iz Rija, Japanac nije ono što je nekada bio, ali ove sezone je odigrao nekoliko zaista dobrih mečeva. Biće motivisan kod kuće i odmoran, a svojim traženjem uglova i hvatanjem lopte u penjanju i te kako može da zakomplikuje stvari Rubljovu, ako mu bude dan.

Prođe li Nišikorija, Rubljov u naredna dva duela ne bi trebalo da ima većih problema – Norbert Gomboš ili Markos Giron, pa Gael Monfis – Ilja Ivaška ili Mihail Kukuškin – Federiko Korija.

Finale je drugačije u Tokiju

Aleksander zverev
Photo by Clive Brunskill/Getty Images

Aleksander Zverev je projektovani Novakov suparnik u polufinalu. Dug je put dotad, i Đokoviću i Zverevu.

Prva runda je rutinska za Sašu, igra sa veteranom Jen-Hsunom Luom, koji koristi zaštićeni rang i nikoga ne može da pobedi već dugo.

Ni drugo kolo nije mnogo teže, Safvat ili Galan, a prvi nosilac na putu mu je Lorenco Sonego, dok ga u četvrtfinalu čekaju Hubert Hurkač ili Aslan Karacev. Poljak otvara sa Martonom Fučovičem, a ostali teniseri u tom delu žreba ne deluju kao potencijalna iznenađenja, naprotiv.

Zverev daje hrabre izjave pred Tokio, došao je motivisan i željan da osvoji zlato – od Novaka je izgubio šest od osam mečeva, uključujući pet poslednjih, ali pogotovo je tesno skoro uvek kada se igra na dva dobijena seta. Recimo, ove godine na ATP kupu, Đoković je preokrenuo i slavio sa 7:5 u trećem setu.

Drugu stranu žreba predvodi Danil Medvedev, a finale se više ne igra na tri dobijena seta, već na dva. To je promena koju su mnogi prevideli i koja ne ide Novaku na ruku, ako do te faze dođe.

Neće ni Rusu biti jednostavno – kreće od nepredvidljivog Bublika, kojeg je doduše lako dobio na Rolan Garosu, projektovano je polufinale sa Stefanosom Cicipasom, četvrtfinale sa Karenjom Bustom…

Novak Đoković jeste favorit, ali daleko od toga da je konkurencija slaba. Indikativno je to što je Novak prvi pasus ovog teksta izgovorio bez konkretnog pitanja u vezi sa pritiskom (pitanje je bilo ko su najveći konkurenti u Tokiju), to znači da je svestan da je jedan od ključeva, kao što često biva, u glavi.

Srećno, Novače!

Komentari

Vaš komentar