Fozberijev flop i moć nekonvencionalnog

Branislav Jocić 3. avg. 202112:001 komentar
Podeli:
Dik Fozberi
Tony Duffy/Getty Images, Allsport

Postoje neki trenuci koji promene sve, koji okrenu jedan sport „naglavačke“, nema ih mnogo, ali ih se svi sećaju.

Jan Boklov je prvi došao na ideju da u ski skokovima ide u „V“, u košarci je uvedena trojka, odbojka je promenila da se set igra do 25 i bez promena… U atletici, jedan od tih momenata je „Fozberijev flop“

Do tada je letvica preskakana tehnikom „makazica“ ili „stredla“ i maksimalna visina koja je mogla da se dosegne je bila 2.20 do 2.25, oduzmite ili dodajte nekoliko centimetara.

Dik Fozberi je bio mudar mladić i znao je da mora da postoji neka metoda kojom bi moglo da se ide još više. U 16. godini u srednjoj školi je počeo da vežba na toj novoj tehnici. Uvideo je da je najbolje ako se ne zaleti baš punom brzinom, već malo umereno i to u putanji koja je imala oblik polumeseca.

Dik Fozberi
Tony Duffy, Getty Images, Allsport

„Na prvom takmičenju u srednjoj školi, preskočio sam 1.63, što mi je već bio lični rekord uz pomoć „stredl“ tehnike. Onda je letvica podignuta na 1.68 i znao sam da nema šanse da preskočim. Plus, lomio sam nogu kao klinac i bojao sam se da se dočekam na nju, pa sam instinktivno krenuo prvo leđima preko letvice. Podigni kukove, pomislio sam, i podigao sam kukove. Tako je rođen flop“, priseća se Fozberi.

Fozberi je dugo usavršvao tu tehniku, još od tog momenta u srednjoj školi. Upisao je univerzitet Oregon sa namerom da postane inženjer. Trener mu je rekao da je „Plan A da postane inženjer a plan B da bude atletičar“. Kada ga je prvi put video da skače, rekao je „Odustajemo od plana A“.

Kao i prema svim novim stvarima, svet se poneo prema „Fozberi flopu“ sa skepticizmom, mnogi su bili i uplašeni, mislili su da će se neko povrediti, sovjetski novinari su napisali da „ništa ružnije u životu nisu videli“. Istina, možda je neko i imao tu ideju, ali dočekati se na pesak ili trinu tako okrenut nije baš bila pametna ideja. Fozberi je imao sreće da se uporedo sa njegovom novom tehnikom razviju i sunđeraste strunjače.

A onda je došao Meksiko i OI 1968. kada je došao kao jedan od favorita, ali ne glavni favorit. Finale u skoku uvis je bilo jedno od naiščekivanijih takmičenja na tim Igrama, na kojima se desio skok Boba Bimona, pa čuveni „ispad“ Tomija Smita i Džona Karlosa sa crnim rukavicama. Takve priče se brzo prenose, pa je svako želeo da vidi taj novi način preskakanja letvice, koji i nije bio baš tako nov. Ričard Daglas „Dik“ Fozberi je osvojio zlato sa novim olimpijskim rekordom od 2.24. Svima je bilo jasno da je u skoku uvis počela nova era, era koja traje i dan danas.

U ovom trenutku, svi skakači na ovaj način pokušavaju da pređu preko letvice. Fozberijev flop je u mnogome modifikovan, ali je ideja ostala potpuno ista. Takođe, i skakači su mnogo bolje pripremljeni i imaju mnogo bolje predispozicije i uslove, pa u ovom trenutku svetski rekord stoji na 2.45, što je Havijer Sotomajor postavio u Salamanki, sada već odavno.

Fozberijev način preskakanja letvice nije imao neko posebno ime, a ime „flop“ dodelio je jedan novinar iz Oregona, a to bi u nekom grubom prevodu značilo „premet, preturanje“. Posle te pobede, Dik se vratio u svoj rodni gradić Medford u Oregonu i dočekan je kao apsolutni heroj, trg je bio prepun, a preko cele njegove zgrade visila je njegova slika. Skromnom Diku je bilo neprijatno zbog sve te pompe, ali ne krije ni da je bio ponosan

Dik Fozberi
Alex Grimm, Getty Images

„Sećam se, potpuno sam se šokiran vratio kući. Nikome pre ni posle mene nije priređen takav doček u Medfordu. U jednom trenutku pomislio sam da su ti ljudi ludi jer sam samo preskočio glupu letvicu, a onda mi je trener rekao da sam im dao razlog da se vesele, da sam im bar dve nedelje života popravio raspoloženje i da bi trebalo da budem ponosan na to“, napisao je Fozberi u svojim memoarima.

Dik je rano izgubio mlađeg brata, roditelji su mu se razveli i negde je morao da pronađe sebe. Atletika i zaletište bili su samo njegovi, tu je uvek mogao da se povuče i pronađe mir. Jedino što mu je ostalo nedostižno je svetski rekord. Ali, priča je obično lepša kada jedan deo ostane nedorečen.

Pored toga što je izmislio flop tehniku, Fozberi je diplomirao na univerzitetu Oregon i sada ima svoju inženjersku kompaniju. Dakle, ispunio je i plan A i plan B. Na Igrama u Pekingu 2008. je bio specijalni gost MOK-a. Član je grupe od 54 bivša olimpijska šampiona koja ima za cilj da širi mir i olimpijsku ideju u svim delovima sveta. Tačno 50 godina posle istorijskog trenutka, posetio je ponovo Meksiko i dočekan je kao neko božanstvo drevnih Maja.

Gostovao je svojevremeno kod Bila Kozbija i kod Dejvida Letermana, ušao je u atletsku Kuću slavnih, ali je uvek nekako izbegavao baš centar pažnje i najblještavija svetla pozornice. Možda će neko nekada izmisliti bolju i efikasnju taktiku za skok uvis, ali za sada, „tata“ ove discipline je Ričard Daglas „Dik“ Fozberi.

Komentari

Vaš komentar