Istočna prestonica

Japanski vrt 19. jul. 20218:00 > 20. jul. 2021 14:26
Podeli:
Tokyo Olympics
Guliverimage/AP Photo/Jae C. Hong

Prestonica Japana, centar sporta tokom narednih nedelja, domaćin toliko (ne)željenih Olimpijskih igara.

O gradu

Tokio je prestonica Japana, dom japanskog cara, centar visoke tehnologije i grad sa najviše stanovnika na planeti (skoro 38 miliona). Domaćin je Olimpijskih igara drugi put (1964. prvi put su u glavnom gradu Japana organizovane letnje Olimpijske igre).

Sastoji se od 26 gradova, šest gradića i osam sela koji su tokom vekova srasli u jednu celinu koja se prostire na dva lanca ostrva i preko 2.000 kilometara kvadratnih na kojima su se smestila četiri nacionalna parka, dva jezera i četiri planine. Tokio je podeljen na 23 opštne, svaka od njih ima svoje gradonačelnike i uprave. Zvanično to nigde nećete pronaći tako sročeno, ali Tokio je centar svetske tehnologije i grad koji se izgledom, uprkos malom broju visokih zgrada za površinu koju zauzima i broj stanovnika, najviše približio viziji gradova iz filmova naučne fantastike.

Tokio je centralno mesto japanske politike, ekonomije, kulture i obrazovanja, grad u kome stoluje japanski car i kao takav je poslovni i finansijski centar istočne Azije. Uz sve to, Tokio ima najkompleksniji sistem javnog prevoza na svetu.

U bukvalnom prevodu Tokio znači ‘istočna prestonica’. Ime je skovano na taj način jer je stara prestonica Japana, grad Kjoto bio na zapadu pa je i preimenovana u Saiko – zapadna prestonica. Do 1870. godine Japan je bio poznat pod nazivom Edo, a ime mu je promenjeno kada se u njega preselila carska porodica.

Tokyo Olympics
Guliverimage/AP Photo/Hiro Komae
Istorija

Prvi tragovi o životu na prostorima današnjeg Tokija potiču iz VII veka kada je izgrađen najstariji budistički hram na ovom tlu. Prema legendi, hram je izgrađen kada su dvojica braće ribara pronašla zlatnu statuu boginje Kanon. Da bi statua bila ‘udomljena’ sagradili su prvo malu kapelu koja je vremenom proširena u hram Sensođi koji postoji i danas. Sensođi je bio gotovo uništen tokom Drugog svetskog rata, ali je 1958. godine u potpunosti obnovljen. Tvrđava oko gradića Edo sagrađena je u XV veku, a pravi procvat grad doživljava od 1524. godine. Tada je, nakon viševekovnih ratova između veleposednika vojni zapovednik šogun Takugava Ijejasu uspostavio mir i ujedinio Japan. Nakon toga Ijejasu je uspostavio Šogunat Tokugava i preselio se u Edo koji time dobija na značaju iako zvanično nije bio prestonica zemlje. Ime grada promenjeno je u Tokio 1869. godine kada je svoj dvor tu preselio imperator Meidži. Time je vlast šoguna ukunuta i jedini vladar Japana ostaje car.

Palata

Centar carske moći nalazi se u palati sagrađenoj u nekadašnjem utvrđenu grada koje su koristili i šoguni. Raskošnu građevinu okružuju brojni vrtovi od koji su samo neki otvoreni za javnost, ali samo dva dana godišnje – za Novu godinu i na dan carevog rođendana. Iz vrtova se do palate dolazi preko jednog od dva mosta. Legenda kaže da je prvi car Japana bio Jimu i da je bio sin boginje Sunca Amatersau te da je krunisan pre oko 1.500 godina. Za razliku od svih svetski kraljevskih i carskih dinastija ova se održala i do danas te je sadašnji japanski car direktan potomak Jimua. Iako kroz istoriju Japana carevi nisu uvek bili ti u čijim je rukama bila vlast uvek su imali autoritet koji su nosioci vlasti uvažavali. Čak i danas kada je Japan moderna demokratska država carska porodica izuzetno je uticajna i uvažena.

Tokio, palata
Guliverimage/MarthaxBarreno VWPics
Ginza

Ginza je deo grada u kome je smešten najveći broj prodavnica, restorana i noćnih klubova. Ne postoji robna marka koja u svetu ima bilo kakvu važnost koja nema svoj prodajni prostor u ovom delu Japana. Tu se nekada nalazila kovnica srebrnjaka i po tome je i ceo kraj dobio ime. Posle velikog zemljotresa 1923. godine cela oblast je pretvorena u trgovački centar i veoma se brzo razvijala i napredovala. Ginza je poznata po najsupljoj ceni kvadratagrađevinskog zemljišta koja često prelazi i 100.000 dolara. Vikendom se cela oblast pretvara u pešačku zonu.

Akihabara

Akihabara je deo grada koji izgledom podseća na buvlju pijacu iz naučnofantastičnih filomva. Glavni artikli koje ovde možete pronaći su elektronika, kompjuterske komponente, audio i video oprama ipak na skoro svakoj tezgi moože da se nađe gotovo sve – uključujući tu i voće i odeću. Dočekaće vas neonske reklame i video-bimovi, ali nema glasnih reklama i standardnog prizivanja kupaca. Ipak, ne očekujte tišinu jer ono što bi vam dovikivao prodavac na klasičnoj pijaci ovde ćete čuti sa zvučnika dok pokušavate da se probijete kroz gotovo neprohodne ulice.

Jokohama

Jokohama je najbolji primer širenja Japana. Nekada ribarsko selo, Jokohama je nakon otvaranja Japana prema sveta u XIX veku postala luka da bi uskoro prihvatila uticaje zapadnoh sveta. Pre kraja veka ovde su objavljivane prve japanske novine. Blizina Tokijskog zaliva učinila je da od 1927. dva mesta budu spojena redovnom metro linijom, a deset godina kasnije dva grada stopila su se u jedan. Zahvaljujući toj činjenici danas je Japan jedini grad na svetu koji ima predgrađe sa više od tri miliona stanovnika.

Privreda

Tokio je grad sa najvećom ekonomijom na svetu. Pre desetak godina istraživanja su pokazivala da urbana oblast Tokija ima GDP od 1,9 milijardi dolara, po paritetu kupovne moći. Od 500 najvećih komapnija na svetu u Tokiju centar ima čak 51. Istovremeno, do 2006. Tokio je bio grad sa najvišim troškovima života na svetu. Uz Njujork i London, Tokio je opisivan kao jedan od tri komandna centra svetske ekonomije, a tokijska berza treća je po veličini u svetu, jasno da je najveća u Aziji. Ribara Tsukiji najveće je tržište ribe i morskih plodova na veliko u svetu i jedno od najvećih prehrambenih tržišta bilo koje vrste.

Tokio, vozovi
Guliverimage/xBenard Andia.frx 336533
Saobraćaj

Osnovni način prevoza u Japanu je železnica. Zahvaljujući brižljivo planiranoj shemigradskog prevoza 37 miliona stanovnika nesmetano i na vreme stiže tamo gde je krenulo. Broj automobila u odnosu na broj stanovnika je relativno mali jer su vozovi brži i pouzdaniji, a takođe i najjeftiniji način da se prevezete sa jednog na drugo mesto. Zbog gužvi u najužurbanijem delu dana na stanicama železnice postoje ljudi kojima je posao da one koji ‘vise’ iz vozova poguraju ka unutra kako bi voz mogao da krene. Najprometnija linija je Šindžiku – svetski rekorder sa preko tri miliona putnika dnevno i oko 200 ulaza. Po površini je prevazilazi jedino železnička stanicca u Nagoji.

Životna sredina

Od 2006. Tokio uspešno sprovodi plan o smanjenju emitvanja štetinih gasova u želji da se dođe do nivoa ispod onoga koji je meren tokom 2000. godine jer je Tokio fenomen urbanog toplotnog ostrva – posebno u urbanim delovima grada. Tokom prethodnih 100 godina prosečna temperatura u Tokiju porasla je za tri stepena i to je 2006. popalilo sve alarme. Tako je donet plan, koji je i sprveden u delo da se duž puteva zasadi novih milion stabala i da se doda oko hiljadu hektara zelene površine. Tako je nastala ‘Umi no Mori’ – morska šuma na području nekadašnje deponije.

Već je bilo reči o tome da, u odnosu na površinu i broj stanovnika, Japan ima veoma mali broj nebodera. To je tako iz jasnog razloga – regulativa gradnje nalaže niže zgrade zbog stalne opasnosti od zemljotresa. Stanovništvo je naviknuto na menje potrese koji se dešavaju bar jednom mesečno. Nažalost, neki od zemljotresa su prilično razorni i praćeni cunamijima. Najteži udarac Japan je doživeo 1. septembra 1923. godine kada su za samo nekoliko minuta Tokio i Jokohama gotovo potpuno srušeni. Procena je bila da je živote izgubilo oko 150.000 ljudi dok je oko dva miliona stanovkia ostalo bez doma. Zemljotres je pratio niz požara koji su, zbig haosa i nasilja koji su nastupili, ugašeni tek nakon tri dana. Decenije su bile potrebne da se Japan oporavi od ovog udarca.

Tokio, olimpijsko selo
Guliverimage/The Yomiuri Shimbun via AP Images
Olimpijsko selo

Olimpijsko selo izgrađeno je u Harumi distriktu i praktično je na vodi. Nakon Igara, ceo kompleks biće preiređen u stanove, prema planu koji je osmislila vlast Tokija. Sve što sada postoji u Olimpijskom selu izgrađeno je ‘od nule’. Korišteni su recikirani i biorazgradivi materijali do te mere da su na taj način napravljeni i kreveti i pokrivači u sobama u kojima će biti smešteni sportisti.

Tokom Igara u selu će biti smešteno oko 11.000 sportista koji će na raspolaganju imati sve što im je potrebno da se pripreme za takmičenje, ali i bioskope, centre za zabavu, restorane koji će raditi 24 sata sa oko 700 različitih jela u ponudi.

Sportisti će kroz selo moći da se kreću autobisima, a organozovano je devet različitih stajališta.

Sve to, ipak, uz striktne kovid protokole i razne pretnje sa kojima će takmičari biti suočeni.

Neka Igre (konačno) počnu!

Komentari

Vaš komentar